NATO najavljuje ulaganja od 50 milijardi dolara u novu raketu

Dvanaest zemalja, među kojima je i Velika Britanija, planiraju da u narednih deset godina ulože više od 50 milijardi dolara (više od 43 milijardi evra) u razvoj nove rakete dugog dometa namenjene da zaštiti Evropu.

Projekat Deep Precision Strike predstavljen je u Londonu, a trebalo bi da bude jedna od tema razgovora na samitu NATO-a u Ankari, glavnom gradu Turske.

Biće to poslednji put da Kir Starmer prisustvuje NATO samitu u svojstvu premijera, pošto je nedavno podneo ostavku na tu funkciju zbog pritiska unutar njegove Laburističke stranke.

Verovatno će se suočiti sa kritikama američkog predsednika Donalda Trampa zbog toga što nije predstavio plan kako će Velika Britanija do 2035. godine dostići izdvajanja za odbranu od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

To je cilj oko kojeg su se prošle godine saglasile gotovo sve članice NATO-a.

Starmer će razgovarati sa desetak svetskih lidera o novom programu razvoja raketa.

Predstavljena kao jedno od najnaprednijih NATO oružja, raketa je namenjena za gađanje ciljeva udaljenih oko 300 kilometara sa velikom preciznošću, uz mogućnost da domet bude povećan i do oko 2.000 kilometara.

Inicijativa, koju predvodi Velika Britanija, „pomoći će da se evropski saveznici okupe kako bi NATO ostao bezbedan u godinama koje dolaze", rekao je Starmer.

Ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper objasnila je da je plan „deo spoznaje da živimo u opasnijem svetu".

„Reč je o tome kako da obezbedimo snažniju Evropu unutar snažnijeg NATO-a", rekla je ona za BBC.

Međutim, kao i mnogi vojni projekti koji su trenutno u pripremi, očekuje se da Deep Precision Strike neće biti operativan pre 2030-ih.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je u junu najavio šestomesečnu reviziju prisustva američkih snaga u Evropi.

Tramp je više puta jasno stavio do znanja da želi da članice NATO-a izdvajaju više novca za evropsku odbranu, a na prošlogodišnjem samitu saveznici su se saglasili da do 2035. godine izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu i bezbednost.

Starmer je rekao da je „odlučan" da obezbedi bezbednost Velike Britanije i njenih saveznika.

„Moramo da učinimo više kako bismo izgradili snažniji, evropskiji NATO", ododao je.

Britanska vlada se već obavezala da će do 2030. godine kroz Plan investicija u odbranu izdvojiti oko 300 milijardi funti.

Na samitu bi Starmer mogao da ukaže na pretnju koju Rusija predstavlja za Veliku Britaniju i NATO.

NATO je više od 700 puta podizao borbene avione kako bi presreo ruske letelice koje su se približavale vazdušnom prostoru saveznika, a ruske vojne aktivnosti u blizini britanskih voda povećale se se za 30 odsto, rekli su iz vlade Velike Britanije.

„Sposobnost za precizne udare na velikim udaljenostima omogućiće Velikoj Britaniji i našim saveznicima da gađaju vojne ciljeve velike vrednosti i logističku infrastrukturu koja pokreće armije", rekla je ministarka Kuper.

Sa samita u Ankari se šalje jasna poruka ruskom predsedniku Vladimiru Putin da je „NATO je snažniji i spreman da brani građane od dugoročne pretnje koju predstavljaju Putin i ruska država", dodala je.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao je saveznike da Ukrajini isporuče protivvazdušne sisteme koji su joj hitno potrebni za odbranu od sve intenzivnijih ruskih napada.

Ukrajina je u međuvremenu pojačala napade dronovima i raketama dugog dometa na teritoriji Rusije.

Pogođene su rafinerije nafte i vojni objekti, što je izazvalo značajne nestašice goriva i prekide u snabdevanju električnom energijom.

„Oružane snage Ukrajine su pokazale da efikasna upotreba sistema dugog dometa može da ima presudan uticaj na tok borbi i omogući gađanje neprijateljskih snaga daleko iza linije fronta", rekli su na sastanku u sedištu premijera u Dauning stritu u Londonu.

Ukrajinski udari na ključna logistička čvorišta umanjili su sposobnost Rusije da održava ofanzivne operacije, smaraju u britanskoj vladi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 7. jula da će Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, pažljivo pratiti samit u Ankari.

Nikakvo novo naoružanje koje bi Kijev mogao da dobije od NATO-a neće sprečiti Rusiju da nastavi vojnu operaciju u Ukrajini dok ne ostvari ciljeve, dodao je.

„Uoči ovog samita čuli smo veliki broj izjava koje se odnose na našu zemlju", rekao je Peskov novinarima.

„Na našu žalost, to nisu bile izjave o konstruktivnom angažmanu i dijalogu, već izjave konfrontacionog karaktera.

Rusija i dalje smatra da je „rešavanje ovog sukoba političkim i diplomatskim sredstvima poželjnija opcija", zaključio je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk