Најстарија олупина брода на свету пронађена код обале Турске

амфора, олупина брода
    • Аутор, Алисон Френсис, Ребека Морел и Кевин Чурч
    • Функција, ББЦ Њуз, наука
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

Најстарија олупина брода на свету откривена је код обале Турске, кажу археолози.

Претпостављају да датира из периода између 4.400 и 4.700 година, што је рано бронзано доба, и отприлике из истог времена када је изграђена Велика пирамида у Египту.

Дрвена конструкција брода није сачувана, али керамичке посуде за складиштење које је носио лежале су на морском дну и, што је занимљиво, у некима још има остатака онога што је било у њима.

Археолози који су пронашли брод кажу да је био дугачак око 10 метара.

Био је то трговачки брод који је превозио терет преко Средоземног мора.

„Олупина брода је временска капсула на дну мора“, рекао је професор Хакан Ониз са Универзитета Акдениз у Турској, који је водио експедицију Медитеранског археолошког удружења.

Олупина је пронађена близу обале острва Кекова у Анталији, у Турској.

Артефакти су лежали раштркани на подводној падини, 30 метара испод површине.

Погледајте снимак пронађених остатака брода из древних времена

Потпис испод видеа,

Пронађена су три велика камена сидра, као и више од 30 керамичких посуда за складиштење, званих амфоре.

Чињеница да ништа од дрвета брода није остало значи да се технике попут радиокарбонског датирања, које мери облик угљеника у органским материјалима, нису могла да се користе за одређивање његове старости.

Уместо тога, археолози су анализирали облик амфора.

Пошто су се стилови грнчарије мењали током времена, различити стилови су повезани са одређеним периодима.

Слика је снимљена под водом и има дубоку плавозелену боју. У центру је велика стена у облику штита са две рупе мало раздвојене на једном крају и још једном на другом. Пречника је око метар. Ово је једно од три бродска сидра пронађена на локалитету. Комад папира је залепљен за сидро на којем пише „КЕТ 26 - 44“. Археолошки црвено-бели мерни штап лежи на морском дну на крају са две рупе. Десно од каменог сидра, и мало изнад, где се морско дно спушта, ронилац посматра сидро нечим што изгледа као подводна батеријска лампа. Лево су неке равне стене делимично прекривене песком.
Потпис испод фотографије, Рониоци су пронашли три камена сидра, јер су на бродовима била резервна сидра на дугим путовањима

Кекова керамика је препознатљива, са две дршке, гребеном у средини и равним дном.

Ониз је рекао да се овај дизајн подудара са другим амфорама откривеним у Египту и на Блиском истоку за које се зна да су старе 4.400-4.700 година.

„Упоређујуц́и технике украшавања... дефинитивно можемо да кажемо да ова олупина потиче из раног бронзаног доба.

„То је сто одсто сигурно", додаје.

Двоје људи у белим мантилима, са плавим рукавицама и маскама, испитују неке од амфора које су извучене на површину. Седе за столом на задњем делу ронилачког чамца, у хладу испод крова чамца. Особа са леве стране има везану косу и посматра нетакнуту амфору. Она нежно и пажљиво струже површину близу врата скалпелом. На столу су још четири делимичне амфоре.
Потпис испод фотографије, Амфоре су пребачене из морских дубина на истраживачки брод
Крупни план амфоре у лабораторији на броду. Дршка са стране лонца вири улево. Жена са дугом смеђом косом, у белом лабораторијском мантилу и маски за лице, ради на површини амфоре малим електричним алатом. Бела је и дугачка око 10 центиметара са светлом на крају, држи је у десној руци, а левом придржава амфору.
Потпис испод фотографије, После хиљада година проведених под водом, крхки артефакти се сада пажљиво истражују

Рониоци из експедиције извукли су посуде на површину, где се сада пажљиво конзервирају после толико хиљада година под водом.

Карин Совада, археолог са Универзитета Маквори у Аустралији, прегледала је амфоре после извлачења.

Неке су нетакнуте и била је изненађена када је видела да у њима има остатака.

„Погледала сам унутра и скоро сам се онесвестила. Нисам могла да верујем колико је [остатака] било видљиво.

„Нису то биле само као неке мрље... много материјала је у њима остало“, рекла је.

Тим сада ради на томе да открије шта се тачно превозило у амфорама.

„Могло би да буде маслиново уље, вино или смола“, рекла је Совада.

„Могуц́е је да су [остаци] заправо нешто што је поново превожено у амфорама тегли.

„Реч је о огромним теглама или посуде - то нису ствари које се пошаљу и онда се никада више не употребљавају.

„По доласку брода, људи би испразнили терет из њих и потенцијално их користили много, много, много година.“

Ронилац у горњем левом углу слике ради под водом како би открио амфору. Носи црно ронилацко одело са белим натписом и жутом пругом. Има црне наочаре. Дугачка цев, попут оне која се налази на усисивачима, користи се за уклањање песка који је прекривао бродски терет. У првом плану и мало десно је амфора. Углавном је прекривена неком врстом вишебојне камене коре и налази се на малој ивици, али су видљиви неки делови црвенкасте глине.
Потпис испод фотографије, Рониоци су пажљиво ископали артефакте

Олупина брода и терет који је превозио откривају и детаље трговине у античком свету.

Археолози кажу да је брод започео путовање негде дуж источне обале Средоземног мора.

Претпостављају да је превозио робу или у древни град Троју, у данашњем северозападном делу Турске, или минојском народу на Криту.

Пловидба је била пуна опасности, посебно око острва Кекова, где су јаке струје и ветрови однели многе бродове.

У том подручју постоје стотине олупина, а Медитеранска археологичка асоцијација је специјализована за њихово проналажење и проучавање.

Ониз каже да када рони око олупине најпре помисли на животе људи који су били повезани са неким бродом.

„Ми смо први људи који су додирнули ове предмете после 5.000 година.

„Увек мислимо на морнаре... произвођаче амфора и особу која је носила амфору на раменима до брода, и жене које су чекале њихове мужеве, али их никада нису дочекале.“

рониоци
Потпис испод фотографије, Због дубине, рониоци су могли да роне само 30 минута, истражујуц́и место бродолома

Откриц́е из Кекове сада је на врху листе најстаријих бродолома на свету.

Претходно је рекорд држала олупина код обале Докоса, острва у јужној Грчкој, која датира од пре око 4.200 година.

Најстарији познати бродолом, из којег је део дрвета сачуван пронађен, био је у Црном мору код обале Бугарске.

Датира од пре око 2.400 година.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk