НАСА шаље робота по телескоп Свифт да не падне на Земљу

Свемирска летелица финансирана средствима америчке агенције НАСА послата је у свемир како би пресрела телескоп који губи орбиту и пада ка Земљи.

Опсерваторија Свифт прати неке од најмоћнијих експлозија у свемиру, али постоји опасност да се у наредним месецима сруши.

Мали свемирски телескоп пресрешће летелица ЛИНК, која ће покушати да га ухвати помоћу три роботске руке и потом подигне у безбеднију орбиту.

Ова спасилачка мисија, лансирана у петак, 3. јула, до сада никада није изведена.

Реч је о подухвату високог ризика, рекао је свемирски научник Симеон Барбер.

„Али НАСА очигледно верује да вреди покушати.

„Научна заједница такође полаже наде у ову мисију, јер је реч о важном телескопу који нам омогућава да проучавамо изузетно високоенергетске појаве у свемиру, а за њих тренутно немамо друге начине посматрања", рекао је Барбер, виши истраживачки сарадник на Отвореном универзитету.

Опсерваторија Свифт пада зато што је појачана активност Сунца проширила Земљину атмосферу толико да она сада захвата путању овог телескопа.

То ствара отпор који успорава опсерваторију док кружи око Земље, због чега се њена орбита постепено спушта.

Када је лансирана, налазила се на висини од око 600 километара, а сада је спуштена на приближно 360 километара, при чему се највећи део тог пада догодио током последње две године.

Сателити редовно падају на Земљу и сагоревају при поновном уласку у атмосферу.

Међутим, Свифт је посебан и веома цењен међу истраживачима који га користе за проучавање најранијих тренутака настанка свемира.

Опсерваторија, величине већег аутомобила, лансирана је 2004. године са три телескопа како би проучавала најмоћније експлозије у свемиру.

Те експлозије настају током последњих тренутака постојања џиновских звезда, као и приликом судара њихових остатака када се угасе.

За само неколико секунди оне ослободе онолико енергије колико ће Сунце емитовати током читавог животног века од око десет милијарди година.

Пошто су такви догађаји краткотрајни, летелица мора да реагује брзо и да буде изузетно покретљива - отуда и њен назив Свифт, што значи брз.

Укратко, не постоји ниједна друга опсерваторија попут ње, због чега је НАСА проценила да је реч о свемирској летелици коју вреди спасити.

Инжењери компаније Katalyst Space Technologies из Флагстафа у Аризони добили су задатак да спасу ову опсерваторију.

Имали су мање од годину дана да лансирају мисију пре него што Свифт падне испод висине од 300 километара, што је граница после које спасавање више не би било могуће.

„Оно што је тим компаније остварио за само осам месеци заиста је изванредно.

„Осмислили су, изградили, тестирали и интегрисали роботску свемирску летелицу способну да изведе једну од најамбициознијих комерцијалних сервисних мисија икада", рекао је директор компаније Гонхи Ли у саопштењу за јавност објављеном раније овог месеца.

Свемирска летелица ЛИНК, коју је осмислио тим Гонхија Лија, је робот са три механичке руке, величине приближно једног фрижидера, опремљен бројним камерама, системима за навођење и малим потисницима за кретање.

Након лансирања, летелица ће наредних неколико седмица постепено активирати системе као што су напајање, навигација, камере и сензори на које ће се ослањати током мисије и проверавати да ли су сви поднели путовање у свемир.

Иако ју је ракета Pegasus XL довела близу орбите телескопа Свифт, трокраки робот још мора да обави велики посао како би му се приближио, јер се висина на којој се Свифт налази мења из недеље у недељу.

Спасилачка летелица, која се и сама креће, мора да сустигне мету која је такође у покрету.

Ипак, очекује се да ће се три до четири седмице после лансирања коначно наћи уз сам телескоп.

Користећи камере и сензоре, ЛИНК ће му се пажљиво приближити и кружити око њега, снимајући га из свих углова.

Инжењери претпостављају где би могли да га ухвате, али, како објашњава Барбер, Свифт се вероватно променио током две деценије проведене у орбити.

„Телескоп Свифт никада није био пројектован да буде ухваћен у свемиру и да му се мења орбита.

„Зато ће му се спасилачка летелица приближавати веома полако и пажљиво се повезати с њим", каже Барбер.

Потом следи најнапетији тренутак мисије - хватање телескопа, када ће три роботске руке летелице ЛИНК покушати да га обухвате.

Ако све буде текло по плану, ЛИНК ће преузети контролу над Свифтом и вратити га на висину са које ће моћи да настави свој важан научни рад.

„ЛИНК ће активирати своје моторе како би постепено подигао орбиту телескопа до висине на којој може дугорочно стабилно да функционише", рекао је Барбер.

„То ће бити веома споро и елегантно подизање, а не нагло пребацивање у вишу орбиту."

Током наредна два до три месеца, ЛИНК ће полако подизати и себе и телескоп са садашњих око 360 километара висине према некадашњој орбити на приближно 600 километара изнад Земље.

Мисија је изузетно амбициозна и нешто слично до сада никада није изведено.

Да би успела, много тога мора да прође без грешке.

Ако се то догоди, пажња би могла да се усмери на наредни велики подухват - спасавање још познатијег свемирског телескопа Хабл.

То ћемо сазнати у наредним месецима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk