Преминула Ведрана Рудан, хрватска новинарка и књижевница бритког пера

„Отишла је на подручје без сигнала".

Тим цитатом из једног њеног ранијег интервјуа, на званичној Фејсбук страници објављена је смрт Ведране Рудан, хрватске новинарке и књижевнице бритког пера, у 77. години.

У текстовима, романима и јавним иступима годинама је без задршке коментиарисала политику, друштво, медије, брак, положај жена, због чега је изазивала велика реаговања.

Написала је је 16 романа: Доживотна робија, Пудинг од ванилије, Плес око сунца, Мушкарац у грлу, Живот без крпеља, Црнац у Фиренци,Кад је жена курва/кад је мушкарац педер, У земљи крви и идиота, Зашто псујем, Костура округа Мадисон, Дабогда те мајка родила и Ухо, грло, нож.

„Била је ретка по томе што се врло храбро усуђивала да говори о тешким и болним темама.

„Њеном смрћу цео регион је изгубио много", рекла је Слађана Новаковић из издавачке куће Ренде, која је међу првима у Србији објавила њене књиге, за ББЦ на српском.

Романи Ведране Рудан су преведени на енглески, мађарски, пољски, француски, италијански, руски и македонски језик.

У интервјуу у емисији Хрватске телевизије 'Недељом у 2' у марту ове године, открила је да има рак.

„Хоћу да кажем да има много људи који ме воле и ја волим њих. И да сам бесмртна.

„Нека моју смрт схвате као одлазак на подручје без сигнала", рекла је Рудан тада, подсетио је загребачки портал Индеx.хр.

По њеним романима игране су позоришне представе у Загребу, Београду и широм Европе.

„Пратила сам је зато што је била другачија, провокативна и директна, без длаке на језику“, каже 42-годишња Јована Залар из Земуна.

„Није улепшавала реалност, ни у друштву, ни лично и можда се неком не допада њена директност, али је увек имала храбрости да гласно каже ствари које већина мисли, али не сме да изговори“, додала је Залар.

Први пут је, каже, њене књиге читала давно, још као тинејџерка, али последњих година није имала толико времена за њих.

Зато је у медијима пратила њене текстове, као и њену страницу на друштвеним мрежама.

Волела је њен црни хумор.

„Сећам се, на пример, текста о породици у којем је прозивала децу да су једино ту и јаве се када им нешто треба.

„Лично је преокретала у друштвене провокације, прозивала и друштво и породичне односе и јавне личности и увек убола тачно у мету“, сматра Залар, наставница виолине.

Иако су јој поједине поруке биле „прејаке“, биле њене и долазиле су из личног искуства.

„Свакако према њој човек никада не може да остане равнодушан.

„Увек је изазивала неку реакцију, а то је сама срж уметности и стваралаштва“, каже Залар.

Рудан је рођена у Опатији код Ријеке 29. октобра 1949. године.

Каријеру је почела као новинарка, а током 1991. године добила је отказ на Радио Ријеци због критике тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана и његове политике.

Писала је за бројне медије међу којима је и сплитски Ферал трибјун (Feral Tribune), nekadašnji politički satirični list poznat po oštrim tekstovima o nacionalizmu u Hrvatskoj i na Balkanu nastao ratnih 1990-ih.

Рудан је често критиковала власт, Цркву и политичаре, говорила о увек напетим односима Хрватске и Србије.

Због коментара о страдању Палестинаца у Појасу Газе и упоређивања израелске политике са Холокаустом, Рудан је 2009. године добила отказ на хрватској телевизији Нова, а уредништво се тада извинило због, како су рекли, говора мржње.

„Направила сам страшан злочин. У ТВ емисији сам објавила сам имена и презимена убијене палестинске дечице из Газе. Због тога сам добила отказ.

„Молим оне који су ми дали отказ да буду милостиви. Не убијте ми децу, не развалите ми кућу ракетом. Захвална Ведрана Рудан", написала је она тада у ироничном реаговању на отказ.

Колумне је писала на блогу Како умријети без стреса, који је имао више од десет милиона прегледа, а угасила га је 2015. године, објашњавајући да не жели више да пише о мржњи која је преплавила друштво.

„Говорила је провокативно и храбро, њене речи су биле попут огледала“, каже Војислава Црњански Спасојевић, књижевна блогерка, за ББЦ на српском.

Шта је Рудан говорила о односу Срба и Хрвата и студентским протестима у Србији?

У многим интервјуима, Рудан је причала о положају жена на Балкану, насиљу над њима, као и односима Србије и Хрватске, критикујући владајуће елите што и даље говоре о рату који је давно завршен.

„Жалосно је што на овај дан (8. март) морамо по 100. пут да говоримо о рату, али ми Срби и Хрвати никако да се макнемо од те одвратне теме. То је и тема моје књиге.

„Међутим, ја сам се заиста надала да ће то престати да буде тема, али чим крену избори, ми смо вама непријатељи, ви сте нама непријатељи, и тако у круг. Досадило ми је", рекла је Рудан у емисији 'Један добар дан' Радио-телевизије Србије.

Била је критична и према савременом друштву око којег се све врти око новца.

„Једино је новац у животу оно што може да ти помогне - не љубав твог драгога, не домовина, не сан о слободи, новац може да купи све.

„Слободе нема - слобода је кад можеш да идеш градом и будеш сит, а то не можеш без лове. Не можеш да кажеш - ја сам гладан, али ја сам слободан. Ти си гладан и ти си роб", рекла је у емисији 'Да сам ја неко'.

Слично је говорила и у ранијем интервјуу РТС-у на 8. март, Међународни празник жена.

„Шта значи ми народ, када немамо никакву моћ. Шта значи ми народ?

„Данас сам у Кнез Михаиловој (центар Београда) видела да нека политичка партија дели руже женама, и то је све што они раде за нас народ, а у паузи између два Дана жена или Дана онога, добијамо по мале плате, рад на три месеца, робовски статус.

„Не само ми, већ читав свет. Сви смо ми црнци. Па и ви сте црнци. Потплаћени, радите дању-ноћу, дижете се у зору, смешкате се, а није вам до смеха.

„Ја исто тако глумим некакву хепи бакицу, али све је то лаж. Наши обични животи су нешто друго, Вечна борба за некакав опстанак, некакав статус, да имаш бар за доктора, или ви детету за патике", рекла је тада књижевница за РТС.

Упутила је и подршку студентским протестима у Србији 2025. године, иницираних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи.

„Дечаци и девојке, са вама сам. Помозите и нама. И овде гину људи.

„Уби нас хрватска тишина“, написала је књижевница уз фотографију црвене шаке, једног од симбола антивладиних протеста у Србији.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk