Фалун Гонг у Србији: Од духовних вежби до политичких притисака

Оливера и Дејан вежбају седећи на трави

Аутор фотографије, BBC/Ivana Nikolić

    • Аутор, Ивана Николић
    • Функција, новинарка сарадница
  • Објављено
  • Време читања: 9 мин

Петоро људи стаје у круг на трави Калемегдана, затвара очи, а из малог звучника у средини круга се чује музика за медитацију уз говор и упутства на кинеском језику.

На трави једног од најпосећенијих паркова у Београду они стоје усправно, са стопалима у ширини рамена.

Једна рука је подигнута изнад главе, са дланом окренутим нагоре, док је друга спуштена поред тела.

Затим полако мењају положај руку.

Подигнута рука се спушта испред тела, док друга рука прави кружни или лучни покрет нагоре.

Повремено шака пролази испред лица или поред слепоочнице, док друга остаје подигнута изнад главе.

Покрети су им врло спори, нема наглих промена.

За ове људе, време као да је стало.

Нико на њих не обраћа пажњу, осим пса који им прави друштво.

Они су чланови Фалун Гонга, духовног покрета описаног као будистичка и таоистичка школа медитације, која има милионе следбеника широм света.

Међу члановима Фалун Гонга у Србији је Дејан Марковић, угоститељ, писац и сценариста из Београда.

Основао је Друштво српско-кинеског пријатељства 2011, и тако „довео Фалун Гонг у Србију," каже за ББЦ на српском.

У друштву његовог пса Благоја, Марковић ме упознаје са Оливером Милошевић и Горданом Госић, које су у групи десетак година.

Фалун Гонг је смисао живота, каже ми 57-годишња Гордана.

„Без Фалун Гонга је мој дан био дан мрмота, иако сам била и здрава и срећна, али као да је недостајао комадић слагалице.

„За мене је Фалун Гонг тај део слагалице и била бих као откачено сидро без њега", каже она.

Законски точак, у преводу с кинеског, основао је 1992. у североисточној Кини комерцијалиста Ли Хонг Џи, ког следебеници називају „учитељем".

Према учењу Хонг Џија, за кога многи кажу да је годинама у егзилу у Сједињеним Америчким Државама, Фалун Гонг чини морално учење, медитација и споре вежбе за које се верује да побољшавају здравље и подижу енергетски ниво.

Ипак, ове медитативне праксе су често на удару критика, пре свега због веровања да болести имају духовне узроке и да практиковање ове школе може да доведе до излечења.

И кинеске власти сматрају да је покрет опасан јер се чланови уче да не узимају лекове, али Фалун Гонг негира ове тврдње.

Комунистичка партија Кине је пре више од две деценије забранила Фалун Гонг, прогласивши га „злим култом“.

Јакна Фалун Дафа, жута отпозади

Аутор фотографије, BBC/Ivana Nikolić

Потпис испод фотографије, Фалун Дафа је друго име за Фалун Гонг. Може се превести као 'Велики пут култивације точка закона'

Гордана каже да „много чита и ради на себи", а да вежбама, које ради и сама, и заједно са групом, „ојачава унутрашње механизме да научено спроведе у дело".

„Фалун Гонг би био скуп неких постулата који вас воде и уче како да на најбржи начин комадић слагалице ставите на право место", каже она.

„Када сам почела да радим вежбе и схватила њихову корист, просто је то за мене постало прање зуба", описује.

Оливера, архитекткиња која је годинама практиковала разне школе медитације пре него што се пронашла у Фалун Гонгу, такође каже да су енергетске вежбе суштина.

„Њима чистите тело и будете здравији.

„Суштина је да поправљате себе и да тежите принципима истиности, благости и трпељивости," додаје.

Од прихватања до забране у Кини

Протест следбеника Фалун Гонга због тортуре у Њујорку 2004.

Аутор фотографије, BBC/Alex SEGRE

Потпис испод фотографије, Протест следбеника Фалун Гонга због тортуре у Њујорку 2004.

Током 1990-их, комунистичка Кина била је наклоњена Фалун Гонгу, сматрајући да је покрет користан по јавно здравље.

Међутим, после масовног протеста испред седишта Комунистичке партије у Пекингу у априлу 1999. године, покрет је проглашен опасним по друштво.

Хјуман рајтс воч (ХРW), међународна невладина организација која се бави људским правима у свету, у извештају из 2002. наводи да је разлог за прогон групе било „свеопште пооштравање контроле над свим појединцима и организацијама који су представљали било какву претњу по Комунистичку партију Кине."

У извештају организације се наводи да је десетине хиљада чланова групе ухапшено и затворено, или послато у радне и логоре за реедукацију.

Из Фалун Гонга кажу да се од 1999. у Кини његови чланови суочавају са прогоном, присилним радом и тврде да их чак убијају да би се наводно њихови органи користили за трансплантацију.

Кинеске власти негирају ове тврдње.

Питање репресије над припадницима Фалун Гонга у Кини дошло је и до међународних организација - Европски парламент је 18. јануара 2024. усвојио Резолуцију о прогону Фалун Гонга, а прогон групе био је и тема 58. заседања Савета за људска права УН-а у марту 2025.

Фалун Гонг под лупом у Србији

Протеста и акција је било и у Србији све до 2014, од када је Фалун Гонг честа мета власти, тврди Дејан Марковић за ББЦ на српском.

„Прогон почиње 2014. после Самита 16+1, одржаног у Београду", тврди он.

Самит 16+1 био је састанак представника Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе, који многи сматрају кључним тренутком за продубљивање кинеског економског и инфраструктурног присуства у Србији и региону.

„То је тренутак када су почели да нас прогањају.

„Пре тога је све било нормално, а од тада смо редовно организовали протесте, неколико пута и испред кинеске амбасаде", каже 64-годишњи Марковић.

У последњих 12 година, десетак чланова ове групе суочило се са забранама скупова, депортацијом учесника конференција покрета, и задржавањем у притвору у мају 2024. на дан доласка кинеског председника Сија Ђинпинга у Београд, тврде присталице Фалун Гонга.

Дејан, Гордана, Оливера и њихове колеге су тог 8. маја 2024. најпре позвани на информативни разговор у Палату Србија, где им је уручено решење о задржавању Службе за борбу против тероризма Управе криминалистичке полиције.

Као разлог за задржавање наведено је „постојање основане сумње да су извршили кривично дело угрожавање лица под међународном заштитом".

Чланови Фалун Гонга су негирали ове оптужбе.

Дејан док вежба са псом Благојем

Аутор фотографије, Ivana Nikolić/BBC

Потпис испод фотографије, Дејан, који је 'довео' Фалун Гонг у Србију, вежба на отвореном

Нису планирали никакве протестне скупове уочи доласка кинеског председника у Београд, а у моменту привођења били су у становима, парковима или у продавницама.

Сви они су у ствари превентивно ухапшени, рекао је тада Владица Илић, правник у области људских права и менаџер правног тима Београдског центра за људска права.

А читав поступак био је незаконит и пун мањкавости, додао је.

Више од две године касније, нико од чланова групе задржаних у притвору није добио никакве информације о случају, нити их је Министарство унутрашњих послова (МУП) контактирало.

МУП није одговорио на питања ББЦ-ја на српском, као ни представници Амбасаде Кине у Београду.

Оливера је била међу приведенима и данас каже да јој је Фалун Гонг помогао да се смири - радила је вежбе медитације.

„Кад радимо вежбе, немамо мисли. То је врло тешко, али се вежба.

„Ако склоните страх, ви сте једно најобичније биће које каже - ја сам ту само привремено."

Гордана је боравак у МУП-у искористила да инспекторима говори о раду Фалун Гонга и каже да се осећала фантастично.

„Било је инспектора који су радили вежбе са нама", прича Гордана.

Одсјај односа Београда и Пекинга

Председник Александар Вучић у посети кинеском председнику Сију Ђинпингу у Кини 25. мај 2026, иза њих прве даме

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Председник Александар Вучић у посети кинеском председнику Сију Ђинпингу у Кини 25. мај 2026, иза њих прве даме

Чланови Фалун Гонга и стручњаци невладиних организација, попут Иницијативе младих за људска права, сматрају да је Фалун Гонг у Србији на мети власти због присних односа Београда и Пекинга.

У јуну 2026, Европски суд за људска права у Стразбуру објавио је пресуду да је Србија прекршила Европску конвенцију о људским правима када је 2016. забранила три скупа која је током посете Сија Ђинпинга планирало Удружење српско-кинеског пријатељства, како би указало на прогон Фалун Гонга у Кини.

Суд је оценио да су забране биле засноване на претпоставкама, а не на конкретним безбедносним ризицима.

МУП Србије је тада забранио окупљања, наводећи да постоји могућност сукоба присталица Фалун Гонга и кинеских држављана који бораве у Србији, чиме би могла да буде угрожена безбедности људи и имовине.

Блиски односи врха Србије и Кине у претходних 12 година и координација активности доводе до „припрема терена за посете високих званичника", каже Стефан Владисављев, програмски директор Фондације БФПЕ за одговорно друштво и стручњак за српско-кинеске односе, за ББЦ на српском.

Због притисака кинеске Комунистичке партије и српских власти, чланови Фалун Гонга у Србији ограничени су у практиковању слобода, објашњава Владисављев.

„Како би одржали добре односе, институције Србије једноставно прихватају да делују по инструкцијама друге државе, а потом то правдају новим (или старим) заједничким пројектима, инфраструктурним и привредним развојем, те политичком подршком коју добијају од партнерске државе", закључује.

ББЦ је затражио коментар и од Министарства спољних послова Србије, али одговор није стигао до објављивања текста.

Погледајте: Коло на Кинеском зиду током Вучићеве посете Кини

Потпис испод видеа,

Борба са дивовима

Пресуда Европског суда за људска права је „још један тест за ову државу", каже Дејан Марковић.

„Не желим да прејудицирам, треба мислити позитивно, да институције Србије неће пасти тај тест“, оцењује он.

Чекају да Комитет правника за људска права преведе пресуду и пошаље је МУП-у и надлежним институцијама, а онда ће затражити дозволу за скуп, први пут после осам година.

„Тиме ћемо ставити државу на незгодан тест.

„Ако нас забране поново [скупове], иду против аката које су сами потписали да ће поштовати," каже Марковић.

Полиција је забранила скупове овог удружења и 2014. и 2018. са истим образложењем као и 2016. године.

Уставни суд Србије је у априлу 2024. усвојио жалбу Фалун Гонга, утврдивши да је решењима МУП-а из фебруара 2018. и пресудом Управног суда из новембра 2019. овом удружењу повређена слобода окупљања.

Пресуда Европског суда за људска права због забране протеста из 2016. донета је шест година од како је београдски Комитет правника за људска права поднео представку у име Фалун Гонга.

Уследила је тек неколико дана после девете посете председника Србије Александра Вучића Кини коју је он описао као „круну каријере".

Потписано је више од 20 споразума, а председник Србије је од кинеског колеге добио Орден пријатељства Народне Републике Кине, највише државно признање које се додељује страним држављанима за изузетан допринос развоју односа и јачању стратешког партнерства.

вежбе на Калемегдану у кругу

Аутор фотографије, BBC/Ivana Nikolić

Дејан, Оливера, Гордана и њихове колеге често путују и у друге градове у Србији, раде вежбе, деле летке и разговарају са људима и о користима практиковања ове школе медитације, али и о прогону, како кажу.

„Докле год постоји прогон, то је најважнија ствар, желимо да људи знају за то и да подрже добро у томе, иако изгледа као борба против дивова.

„Што више људи зна и што се више људи определи, то је већа шанса да се нешто деси", каже Марковић.

Нико од њих не намерава да одустане од Фалун Гонга.

,,Мени је ово животни пут", каже Оливера Милошевић, широко се осмехујући.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.у