Бен Фогл за ББЦ на српском: 'Искористите ово игралиште које називамо светом'

Попео се на Монт Еверест и Килиманџаро, превеслао Атлантик, пливао од чувеног затвора Алкратраз до Сан Франциска, тркао се до Јужног пола, пробијао кроз џунгле, Амазон и пустиње Блиског истока.

И у међувремену обишао више од 100 земаља.

Много је то тема и потенцијалних питања, одакле почети разговор са таквим човеком, помислио сам седећи испред празног папира намењеног белешкама.

Треба ми нешто људски, са чиме људи могу да се поистовете, чуо сам мисли између ушију и сетио се нечег једноставног – где му је било најхладније, а где најтоплије у животу?

Одговор ме је прилично изненадио.

„И једно и друго на падинама Монт Евереста“, одговара Бен Фогл, славни британски авантуриста и један од најпознатијих ТВ лица ББЦ-ја, у интервјуу за ББЦ на српском.

Како сад то? Монт Еверест има штошта, сигуран сам, али врућине тешко.

Температура тамо може да падне и до минус 40 степени Целзијуса, али због сунчевог зрачења, и ретке атмосфере на тој надморској висини, директно под Сунцем може да буде прилично незгодно, објашњава Фогл.

„Никада нећу заборавити - лежим у шатору у доњем вешу и знојим се као да сам у сауни, унутра је сигурно више од 38 степени.

„А онда изађете из шатора и ако Сунце зађе иза облака, одједном је минус 40 и све се заледи… Па и сав тај зној на вама.“

И то је само једна од прегршт сличних, а потпуно невероватних ситуација у којима се нашао 52-годишњи Фогл, аутор и девет књига о његовим авантурама, а ког данас називају „рок звездом“ BBC Earth програма.

Одмах после, наравно, Дејвида Атенбора, најпознатијег светског природњака, који је недавно напунио читав век постојања на овој планети.

„Жао ми је што се не видимо, да ме видите како се осмехујем на то“, каже Фогл са друге стране жице, ако телефони данас уопште имају нешто тако застарело као што је жица.

„Атенборо је огромна инспирација за мене и никада, баш никада, нико неће моћи да га замени… Не постоји нико на свету као Атенборо.“

Све тачно, али и Фогл већ неко време осваја свет, без обзира на потенцијалне последице.

Током снимања 2008. у Перуу, на пример, оболео је од лишманијазе, болести коју преносе мушице и која може бити смртоносна, а 2023. доживео оно што је описао као „потпуни слом“, праћен мучнином, анксиозношћу и паранојом, због чега данас често прича о важности менталног здравља.

„Ништа није немогуће, то је моја животна филозофија, али било је ствари које су биле веома, веома изазовне“, каже Фогл.

Почетак

Тешко ми је да поверујем да славни авантуриста током одрастања није волео физичко.

Био је, како каже, лош у свим спортовима и често смишљао разне изговоре како би избегао многима најомиљеније часове.

Али се брзо отиснуо у непознато.

По завршетку студија одлази у Еквадор, где ради у једном сиротишту, а потом на пројекту очувања корњача у Хондурасу и Никарагви, наводи се у званичној биографији.

Одакле долази та потреба за авантуром?

„Не желим да ово звучи као клише, али имамо само један живот, ваља га и живети.

„Једна од омиљених реченица које сам некада чуо гласи 'додајте животе својим данима, а не дане животу' и волео бих да, када једног дана будем био на самрти, могу да помислим да сам постигао нешто, упознавао људе и доживео разна искуства.

„Да сам заиста искористио ово игралиште које зовемо светом и радио то отвореног срца“, одговара Фогл.

У свет авантуре, медија, телевизије и причања прича, дубље залази пре нешто више од четврт века, пријавом за ББЦ ријалити Castaway.

Годину дана је, у друштву још 35 људи, живео на острву у Шкотској, што је замишљено као „друштвени експеримент са циљем да се створи самоодржива заједница“.

„Апсолутно сам га обожавао“, присећа се.

„После сам почео да радим и разне друге врсте емисија и заправо се све време прилагођавао – годинама сам био концентрисан на животиње, а пре око 15 година сам развио и интересовање за људе, који су ми сада подједнако фасцинантни.“

Током година је, како каже, широм света упознао доста необичних људи који су одлучили да следе њихове снове или „пригрле једноставност неког новог живота“.

Иако се са некима нимало не слаже.

„У једном од нових серијала посетио сам жену по имену Ранда Лин у Мисурију, у Сједињеним Државама, која живи на ауто-путу.

„Живи на зауставној траци, оном делу на који се склањате када се догоди несрећа.

„Да ли ја то одобравам? Не у потпуности, али није на мени да судим о начину на који други људи бирају да живе.“

Авантуре

Када би почео да прича о свему што је доживео у природи, Фогл се вероватно не би зауставио данима.

Зато га питам постоји ли неки пејзаж или тренутак који га и даље оставља без речи када га призове у сећање.

„Боже, има их толико“, одговара уз благи уздах.

Неколико секунди размишља, па додаје:

„Обожавам планине, мислим да имају огромну моћ над нама… Изазивам све да пробају да буду на планинама, а да их то на неки начин не дотакне.“

Постоје, како каже, места на којима људи имају осећај да су ближи нечем другом.

„У религији се то приписује Богу, али не мора нужно да буде у религијском смислу.

„Нисам религиозан, али осећам да таква места постоје и то нарочито у планинама, било да су то Хималаји, Анди или Алпи, чији су ме пејзажи дубоко дирнули.

„И светлост и боје и само искуство боравка тамо.“

Са планина идемо до Нила, једне од највећих светских река.

Нови серијал Трка за Нил (Race for the Nile)требало би да почне са емитовањем у септембру.

„Имали смо само по један комплет одеће, носили смо је око три недеље“, каже Фогл.

„Спавати у шатору од платна, усред афричке саване, док су око вас лавови, веома је другачије искуство од оног које обично имам када кренем на неко од путовања.“

Трка до Нила је заправо нека врста наставка Трке до Јужног пола, што назива „много компликованијом емисијом за снимање“.

А снимио је две такве.

Најпре је 2009. учествовао у првој трци до Јужног пола, када је са његовим тимом прешао 770 километара за 18 дана, пет сати и 10 минута, што им је донело друго место - одмах иза Норвежана - а Фоглу промрзлине и хипотермију.

На Антарктик се вратио 2023, користећи само најједноставнију опрему, попут одеће, шатора и хране, како би упоредио колико су модерне поларне авантуре другачије од услова у којима су некада људи истраживали Јужни пол.

„Захтевно окружење“, каже Фогл.

„За снимање морате да имате напуњене батерије, а оне се замрзавају на екстремно ниским температурама.

„Зато је мало авантуристичких филмских стваралаца, заиста је изазовно правити овакве емисије, али имам невероватан тим око себе, што ми омогућава да идеје заиста и спроведем у дело“.

Иако је током година наилазио на разне препреке, изазове и опасности - од преласка 700 километара кроз Руб ал-Хали, једну од најнегостољубивијих пустиња на свету, која обухвата већи део југа Арабијског полуострва, до маларије у Африци - понекад је имао и помало неочекиване противнике за једног авантуристу.

Бирократију и политику, на пример.

„То ми се много пута дешавало“, наводи.

„Управо сам завршио и велики серијал у Кини, где смо, наравно, имали државне надзорнике, пошто је тамо приступ потпуно слободном извештавању ограничен.“

И шта је после свих тих авантура научио о начину на који данас живимо?

Колико су нас удобности учиниле мање авантуристичким и отвореним према свету?

„Учиниле су нас мало мекшим“, сматра Фогл.

„Напредак је очигледно добра ствар, не кажем да није, живимо у 21. веку, али мислим да је важно да понекад и пропатите, јер вам то даје перспективу у животу.

„А за мене је управо то највећа ствар коју сам добио - увид у начин на који други људи живе, неку врсту перспективе шта су све морали да поднесу и кроз шта су морали да прођу.“

Савети Бена Фогла за прву авантуру:

Балкан

Као младић, баш у времену ратног распада Југославије, Фогл је био припадник резервног састава британске Краљевске ратне морнарице.

Био је официр на броду HMS Blazer и у то време учествовао у достављању хуманитарне помоћи ратом захваћеној Босни и Херцеговини и Хрватској, наводи се у његовој биографији.

„Долазио сам да помогнем неким сиротиштима у Хрватској и заиста сам заволео цело то искуство и имао срећу да се током година много пута вратим - обожавам Хрватску.“

У Хрватској је касније снимио и једну од епизода серијала „Where the Wild Men Are“ (Где дивљи људи живе), током које обилази оне који су напустили уобичајен, модеран живот и преселили се у удаљене крајеве, често потпуно ван цивилизације.

Тамо је упознао Николу Борића, некадашњег атлетског тренера, који је одлучио да живи у шуми, а ког назива „фасцинантном особом“.

Недавно је посетио и Истру, за коју каже да је „невероватна, као мала Венеција“.

„Срамота ме је да признам да никада раније нисам чуо за њу, али је заиста предивно место - угостили су ме савршено и дефинитивно ћу се вратити тамо са породицом.“

У Србији никада није био.

„Нажалост“, наглашава.

„Али мислим и да је то узбудљиво, када постоје места које човек још није посетио - волео бих да дођем у Србију, надам се да ће то бити ускоро".

Знам за најмање једну особу, госпођу Драгицу из Ваљева, која је велики Фоглов фан и која би тиме била одушевљена.

„Ако ви или неко од ваших читалаца зна људе који живе ван система, односно потпуно независно од савремене инфраструктуре, слободно нам јавите – тако иначе долазимо до људи који се појављују у нашим емисијама, преко препорука“.

Природа и ментално здравље

Уз разне авантуре, Фогл је познат и по томе што често прича о менталном здрављу.

Пре свега из личног примера.

Ту често помиње хиперкинетички поремећај, познатији као АДХД, али и синдром уљеза, са којима је током одрастања често имао проблема.

Како онда у данашњем свету, у ком сви стално негде јуримо и где је сваки минут важан, види везу између природе и менталног здравља?

„Мислим да је то све повезано“, одговара.

„Један од разлога тако велике криза менталног здравља широм планете је управо што људи живе пребрзо, везани за телефоне и друштвене мреже.

„Не успоравају и не проводе довољно времена у садашњем тренутку.“

Заправо, како каже, многи од оних које је снимао за „Where the Wild Men Are“, а који су се одлучили за живот у природи, имали су проблем са менталним здрављем.

„Изабрали су једноставнији живот како би превазишли тешкоће.“

То и он осећа.

Не воли превише вести и друштвених мрежа, које намерно себи ограничава.

Повремено гашење телефона му, како каже, значајно побољшава расположење.

И природа, којом се психички ресетује.

И зато, иако уобичајена слика авантуристе подразумева неког ко је храбар, отпоран на све и снажан, Фогл отворено говори о анксиозности и сагоревању.

„Мислим да је ствар у искрености“, сматра.

„Питање мушкости је веома занимљиво и осећам да су многи млади мушкарци данас погрешно усмерени.

„Уколико прави мушки узор признаје сопствене слабости и ствари које му представљају изазов, онда ће ваљда и њима бити дозвољено да им нешто буде тешко“.

Ако ништа друго, када му је тешко, увек је ту – мармајт.

Слани намаз на бази екстракта квасца, од нуспроизвода насталих при производњи пива, једна је од најпознатијих посластица у Великој Британији, где га обожавају.

Пробао сам га једном и довољно је.

Како то да га он толико воли, питам?

„Ниси прави Енглез ако не волиш мармајт“, каже ми, уз осмех, Фогл, који је толики љубитељ да себе назива „професионалним дегустатором“ намаза.

„Веома сам сумњичав према људима који не воле мармајт“, смеје се.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk