Вирални видео снимци мачака и човек који је опседнут њима

Више од деценије како су мачке први пут освојиле интернет, ове крзнене звезде данас привлаче публику на великом платну.

Зашто смо толико опседнути њима? Један човек има одговор.

Седим са скоро 800 људи у крцатом историјском биоскопу и Милвокију, у америчкој држави Висконсин. Просторија је украшена китњастим статуама Буде, мирише на кокице са путером и трепери од узбуђења.

Људи се овде нису окупили да гледају последњи холивудски хит, већ дугометражну компилацију видео снимака мачака са интернета.

Публика уздише, тепа и смеје се мешавини емитованих смешних инсерата и оних малко продуховљенијих.

Слепа мачка проналази брижну породицу упркос слабим шансама за тако нешто, једна друга сама самцијата успева да отера гризлија... признајем, и сама сам се расплакала неколико пута.

Филм је чедо Вила Брејдена, 39-годишњег филмаџије из Сијетла, у савезној држави Вашингтон.

Током последњих неколико година, он је постао краљ света видео снимака мачака. Процењује да је само прошле године погледао између 15.000 и 17.000 њих.

Може се слободно рећи да то није правац у ком је Вил мислио да ће његова каријера поћи.

Његова епопеја са снимцима мачака започела је 2006. године док је био студент Сијетлског филмског института.

„Требало је да урадим видео профил некога и превише сам одуговлачио са тим", присећа се он.

На крају је из очаја пажњу посветио породичном љубимцу ког је чувао.

„Помислио сам да би можда требало да урадим видео профил те мачке и ако будем направио пародију на француске филмове Новог таласа, а све буде довољно смешно, можда професори неће приметити да се баш нисам држао задатка", каже Вил.

Хенри, дугодлаки црно-бели мачор постао је Henri le Chat Noir - лик са пародираном претенциозном француском персоном.

У видеу се појављују стоички кадрови мачке а нарација су егзистенцијалистичка размишљања и оштра критика света људи око њега.

Снимак је постављен на Јутјуб 2007. године, у време док је тај сајт још био у повоју. Било је то такође време кад су мачке тек постајале популарне на интернету.

Али Вилу је било потребно пет година да сними наставак -Henri 2, Paw de Deux.

Одлуку је донео након што је Хенрију отворио налог на Фејсбуку, а обожаватељи су га засули молбама да прави тога још.

„Снимио сам нови видео и он је прилично брзо постао виралан - мислим да сам имао милион прегледа за четири или пет дана", каже Вил.

Та епизода сада је погледана више од 10 милиона пута.

Те 2012. године одржан је први Интернет фестивал мачјих видео снимака у Вокеровом центру за уметност у Минеаполису. Хенри је увршћен након што су за њега гласали хиљаде чланова публике.

Вил је отишао на фестивал и, на његово велико изненађење, на крају понео кући престижну награду Златна маца (то вам је као да је добио Оскара за најбољи филм).

Освајање награде донело му је интересовање медија које је само утемељило Хенријев статус суперзвезде. Јавне личности, укључујући Кристофера Вокена, декларисале су се као обожаватељи.

Хенри је на крају добио уговор за књигу и споразум о спонзорству са произвођачем мачје хране.

Сада дубоко у средњим тинејџерским годинама, званично је свима рекао Au Revoir и прошле године се повукао са Јутјуба.

Видео снимци мачака остали су значајан део Виловог живота. Почео је да организује фестивал 2014. године, а потом у потпуности преузео на себе КетВидеоФест 2016. године, кад је центар за уметност престао да буде домаћин.

Од тада је једночлани бенд који све ради сам. Његова свакодневна задужења подразумевају да прочешља најудаљеније кутке интернета, прегледа хиљаде пријава, резервише сале и бави се маркетингом.

Он је 2018. потписао уговор о дистрибуцији за читаву земљу - што је био потез после ког је продаја карата за фестивал напросто експлодирала.

До краја 2019. године филм ће се емитовати у више од 200 биоскопа широм земље. Добар део зараде од сваког емитовања донира се локалном азилу за мачке у сваком граду.

На десетине хиљада долара већ је сакупљено само у првих неколико месеци ове године.

Ендрју Карлин, из дистрибутерске куће Осцилоскоп, каже да је филм зарадио више од 37.000 долара током само пет приказивања у Детроиту, у држави Мичиген - надмашивши чак и новог Капетана Марвела у оближњем огромном синеплексу.

„Једно је кад распродаш пројекције у Чикагу или Бруклину, знате, на свим тим скоро хипстерским местима", каже Вил. „Али нешто је сасвим друго моћи рећи: да, управо смо убацили три нове пројекције у Лабок, у Тексасу, и Еплтон, у Виксонсину.

Филмаџија се смеје кад прича о томе како се породица његове жене мучи да објасни његов необични позив новим људима.

Више од деценије откако су видео снимци мачака експлодирали на интернету, овај тренд не показује знакове посустајања. Али шта је то у вези с њима због чега постајемо толико опседнути?

„Ми обожавамо мачке, али волимо и да видимо кад их неко скине са њиховог трона", сматра Вил.

Покушао је он да сними сличне видео снимке паса, али инсистира да то уопште није исто.

„Зато што су мачке толико грациозне и нехајне волимо да видимо кад се саплету и падну, док кад видите пса како падне са столице одмах сте у фазону: Ох не, је ли му добро?"

Он такође мисли да је успех фестивала „нуспроизвод" начина на који данас маратонски гледамо медије.

„Ако погледате четири видеа мачака у низу - погодите шта ће бити ваш следећи предлог?", каже он. „Филмски фестивал на неки начин функционише на сличном принципу, седећете овде а ми ћемо вам пуштати оно што желите да видите."

Атмосфера у Оријентал театру у Милвокију била је наелектрисана.

Догађају су присуствовали људи свих узраста - неки су чак ставили мачје уши и обукли се тематски за ту прилику.

Ричард, један власник карте, дошао је обучен у једноделни костим са леопардовим шарама.

Он је рекао да је „веома узбуђен" што ће гледати филм, а као власник три мачке спашене са улице, сматра да је подршка локалним азилима веома важна.

На неким пројекцијама локални азили су чак донели животиње којима је потребан нови дом. После једне пројекције су три мачке отишле кућама са новом породицом.

Вил сматра да мачке представљају савршено „скретање пажње" са спољног света и нада се да ће на крају пројекат постати међународни.

„Не могу вам описати колико пута су ми у последње две године пришли људи, шчепали ме за рамена и само рекли: то ми је требало - требало ми је 75 минута искључиво мачака", каже он.