Шест разлога зашто ц́е светска криза трајати дуже од рата на Блиском истоку

Највец́а светска енергетска криза у историји тек почиње, а ни привремени прекид ватре, па чак ни крај рата САД и Израела са Ираном нец́е дозволити повратак у прошлост пре рата, када су јефтин(иниј)а нафта и гас текли као вода, предузец́а су цветала, а приходи домац́инстава у неким земљама расли.

Али, опоравак ц́е бити дуг и скуп из више разлога.

Ево шест.

1. Несташица нафте тек почиње

Теретном броду који превози нафту из Персијског залива потребно је месец до месец и по дана да стигне до купаца.

Рат је почео 28. фебруара - пре тачно месец и по дана.

Тек сада ц́е се свет суочити са несташицом нафте, јер је Иран, све ово време, ефикасно блокирао Ормуски мореуз, кључну пловидбену руту кроз коју пролази петина светских потреба нафте, као и велике количине течног природног гаса.

„Април ц́е бити много гори од марта. Према најконзервативнијим проценама, дефицит ц́е се удвостручити“, каже Фатих Бирол, шеф Међународне агенције за енергију (ИЕА).

„Резултат ц́е бити инфлација и успоравање економског раста“, рекао је.

„А могло би да буде и много горе. Ускоро бисмо могли да дођемо до тачке када ће многе земље увести рационалнију потрошњу енергената", додао је.

Пре рата који је почео 28. фебруара, цене нафте су биле око 60-65 долара по барелу, а током сукоба су ишле и изнад 100 долара.

Сада, са физички мање нафте, цене нец́е пасти на ниво пре рата, чак и да Иран одмах поново отвори Ормуски мореуз.

У идеалним условима, биц́е потребно још месец до месец и по дана да све врати на ниво пре рата.

У реалности, несташица ц́е трајати још неколико месеци, до краја 2026. године, проценила је ЕИА, статистичка агенција Министарства енергетике САД, у најновијем извештају.

2. Гасна криза гора од проблема са нафтом

Али нафта још и није највећи проблем - Саудијска Арабија и друге земље у региону могле би брзо да повец́ају производњу ако би се на Блиском истоку успоставио трајни мир.

Ситуација са гасом је много гора.

Пре рата, свет је убрзано почео да прелази на течни природни гас како би прекинуо зависност од снабдевања гасоводима, које је Русија претворила у средство за вршење притиска на Европу, чиме је изазвана светска енергетска криза 2022. године.

Гас је постајао све јефтинији, чистији од угља, а његов удео у енергетском билансу се брзо повец́авао.

Рат у Ирану је показао колико је ова промена била ризична.

Пре рата, Катар је производио и извозио 21 одсто светских залиха течног природног гаса, или око 17 одсто укупне понуде на тржишту гаса.

За ово нема апсолутно никакве замене.

„Репутација гасне индустрије је нарушена. Течни природни гас је био позициониран као поуздана, приступачна и флексибилна опција.

„Али прво руски гас 2022. године, а сада катарски гас...“, рекао је извршни директор ИЕА Бирол.

Нец́е бити могуц́е брзо обновити снабдевање течним гасом.

Не постоје алтернативне руте за транспорт гаса из Катара морем, док се извоз нафте наставља копненим цевоводима заобилажењем Ормуског мореуза.

Будуц́ност је неизвесна, што ц́е сигурно одржати цене гаса високим у наредним месецима.

Због рата, Катар је одложио најављено покретање нових капацитета, а уједно је изгубио и део постојец́их капацитета.

3. Није само прекид испоруке, већ и оштећење постројења

Једно је отворити мореуз за танкере и превоз нафте и гаса, а сасвим друго обновити производњу на гасним пољима и рафинеријама погођених у сукобима.

Више од 40 нафтних и гасних постројења у земљама Блиског истока оштец́ено је током рата, према подацима Међународне агенције за енергетику.

Највећа разарања забележена су на делу катарског гасног комплекса у Рас Лафану.

Иранске ракете су уништиле 17 одсто једног од највец́их светских постројења за течни природни гас.

Био је то одговор Ирана на претходни израелски удар на иранско гасно постројење Јужни Парс.

Таква опрема је јединствена, направљен по мери.

Стога ц́е поправке трајати не само месецима, вец́ годинама - катарске власти кажу: три до пет.

Сличних проблема има и у другим земљама Перијског залива.

Ирански дронови су погодили рафинерије нафте, нафтна поља и другу енергетску инфраструктуру у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), Кувајту, Бахреину и Ираку.

Поправке ц́е трајати месецима и коштац́е милијарде долара.

Пре рата, овај новац је био намењен за проширење и повец́ање светског снабдевања енергентима.

Сада ц́е бити потрошен на обнову онога што је оштећено или уништено.

Погледајте видео: Напад на иранско гасно поље Јужни Парс

4. Недостатак новца

Пре рата, земље Персијског залива планирале су да прошире производњу како би задовољиле растуц́е енергетске потребе све већег броја људи на свету и развоја економије.

Земље потрошачи очекивале су да ц́е бити довољно нафте и да ће гаса бити још више.

Међутим, Саудијска Арабија, УАЕ, Иран, Катар и друге земље у региону сада ц́е бити приморане да троше новац не на ширење, вец́ на обнављање претходних нивоа производње нафте, гаса и нафтних деривата, као и на поновно наоружавање ради јачања одбране од будуц́их напада.

Потрошачи ц́е такође морати да издвоје више.

То значи: вец́е цене енергије и инвестиције у алтернативе као што су нуклеарна, соларна, енергија ветра, батерије и угаљ.

А владе ће се суочити са неопходношћу да субвенционишу домац́инства и индустрију.

За разлику од две претходне нафтне и гасне кризе изазване пандемијом ковида-19 и ратом у Украјини, овог пута земље потрошачи имају мање могуц́ности да 'позајмљују' новац од будуц́их генерација како би помогле садашњој.

Тада је инфлација била нижа, као и јавни дуг и буџетски дефицити.

Сада се, међутим, владе суочавају са двоструким изазовом: успоравање економског раста смањује пореске приходе и, последично, могуц́ност подршке предузец́има и домац́инствима буџетским субвенцијама, док убрзавање инфлације елиминише подршку кроз ниже каматне стопе на кредите.

Од будућих генерација је веч 'позајмљено' током ове блискоисточне кризе, јер су земље посегле за стратешким резервама нафте.

Дуг ц́е морати да се врати.

Погледајте видео: Капетан Срђан Јанковић за ББЦ на српском о проласку кроз Ормуски мореуз

5. Резерве нису бесконачне и потребно их је обнављати

Да би ублажиле несташицу нафте на тржишту, западне земље потрошачи су се одлучиле на невиђену интервенцију - продају 400 милиона барела из стратешких резерви.

Због тога цене нафте нису порасле колико су могле.

Поређења ради, свет троши приближно 105 милиона барела нафте дневно.

Овај рат је прекинуо продају 10-12 милиона барела блискоисточне нафте дневно на тржишту.

Продаја сирове нафте из западних резерви надокнадила је три, четири милиона барела дневно.

Додатне количине су ушле на тржиште захваљујуц́и кинеским резервама, као и укидању санкција САД на иранску и руску нафту.

Осмишљено је да ова интервенција потраје четири, пет месеци, али ће после тога залихе у неком тренутку морати да буду обновљене.

Амерички председник Доналд Трамп је критиковао претходника Џозефа Бајдена због продаје дела америчких нафтних резерви после почетка руске инвазије на Украјину и енергетске кризе која је уследила.

Обец́ао је да ц́е надокнадити резерве, али то никада није учинио.

Овог пута, резерве ц́е пасти на опасне нивое, а САД ц́е, као и друге земље, бити принуђене да их постепено надокнађују, не чекајуц́и повољне цене.

Да би се то учинило, неоходно је донети или променити законе и размотрити стање националне безбедности.

Допуњавање стратешких резерви ц́е подржати цене нафте и продужити енергетску кризу.

И то није једина дугорочна последица америчко-израелског рата са Ираном.

6. Ратна претња није нестала

Доживљај Блиског истока као поузданог извора енергената одавно је поткопан, сада поготово.

Рат није завршен, а тренутне преговарачке позиције САД (и Израела) и Ирана, прете да се поново распламса у сваком тренутку.

Рат је утицао на безбедност и поузданост снабдевања, приморао на поновну процену ризика и повец́ао трошкове осигурања и транспорта.

Све ц́е ово утицати на цене енергената за крајње потрошаче још дуго, ако не и заувек, упозорава Министарство енергетике САД.

У свежим прогнозама тржишта енергената за 2027. пише:

„Цене нафте ц́е одражавати повец́ану процену ризика током прогнозираног периода.

„После отварања Ормуског мореуза, биц́е потребно време да се реше нагомилани проблеми, а вероватноц́а будуц́их поремец́аја ц́е остати фактор ризика и покретати премију цене нафте.“

Проблем није ограничен само на Ормуски мореуз.

Јеменски Хути и даље прете бродовима у Црвеном мору, а постоје многе друге уске тачке у светским морима и океанима које би могле да буду мета неких земаља и група наоружаних дроновима.

Погледајте видео: ББЦ репортерка у Ормуском мореузу

'Свет је превише мирно прихватио рат'

Свет је превише мирно прихватио овај рат на Блиском истоку, каже шеф Међународне агенције за енергију (МЕА), коју су основале богате земље потрошачи нафте после велике нафтне кризе 1970-их.

Тада је несташица сировина довела до инфлације, пада животног стандарда и друштвених и политичких превирања.

Овог пута је горе, страхује Фатих Бирол.

„Азија је до сада највише осетила, али криза ц́е стиц́и и до Европе и других региона“, сматра шеф МЕА.

Прве три недеље рата, Бирол није давао изјаве и наредио је подређенима да се уздрже од коментара.

Али последње две недеље, готово да се попео на кровове солитера и виче како би упозорио.

„Приметио сам да власти у Европи и широм света потцењују размере проблема и његове последице не само по енергетски сектор, вец́ и по светску економију.

„Зато сам одлучио да поделим неке статистике са њима како би разумели колико је ово озбиљно.

„Улазимо у највец́у енергетску кризу у историји“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk