Добитник Нобелове награде за мир: Путин више не може да прогласи победу у Украјини

У московској редакцији дневног листа Новаја газета, ходницима влада тишина.

„Новине више не постоје“, каже ми бивши главни и одговорни уредник Дмитри Муратов у ексклузивном интервју објављеном на Јутјуб каналу ББЦ њуза.

Муратов је био суоснивач пре више од 30 година.

Постао је симбол независног новинарства у Русији, које баца светло на кршења људских права и корупцију на највишем нивоу.

Муратов је 2021. године добио Нобелову награду за мир за његове напоре да „очува слободу изражавања“.

Нобелов комитет нагласио је да је убијено „шесторо новинара Новаје газете, међу њима и Ана Политковскаја, која је писала чланке који су откривали истину о рату у Чеченији“.

Било је то признање за храброст у извештавању.

Али оно није заштитило лист.

„Путин је потписао указ и штампарске пресе листа су национализоване“, објашњава Муратов.

„Дозвола му је била укинута.“

Новаја газета је и даље присутна онлајн.

Али на једвите јаде: власти су блокирале приступ страници.

Може јој се приступити само из иностранства или уз помоћ ВПН-а – виртуелних приватних мрежа коришћених за заобилажење ограничења.

Потешкоће листа одржавају шире гушење слободе говора у Русији, које се појачало откако је Кремљ покренуо потпуну инвазију на Украјину 2022. године.

„Већина водећих мислилаца је проглашена 'страним агентима', 'екстремистима' или 'терористима'.

„Неколико стотина њих“, каже Дмитри Муратов.

„Бројке варирају, али конзервативна процена је да од почетка руске 'специјалне војне операције' у Украјини, најмање 1.500 људи борави у затвору зато што су дигли глас против актуелне државне политике.

„То је три пута више него током бруталних дана КГБ-а у СССР.“

У предавању поводом Нобелове награде за мир из 1975. године, совјетски дисидент Андреј Сахаров навео је имена више од 120 политичких затвореника за које је знао у Совјетском Савезу.

Деценију касније, Амнести интернешенел је проценио да је у СССР-у било више од 600 затвореника са приговором савести.

Оно што је Кремљ 2022. године мислио да ће бити кратка, успешна „војна операција“ постало је најкрвавији сукоб у Европи после Другог светског рата.

А опет, самоуверени председник Путин наставља да предвиђа победу за Русију.

„Никад неће бити 'победе'“, тврди Дмитри Муратов.

„Зато што оно што траје скоро пет година, како год да се заврши, више не може да се сматра победом.

„Не може бити победа кад две словенске нације исецкају милион људи на комаде. Или више од милион.“

„Чини ми се да је ситуација у Украјини тренутно следећа: можете је уништити, али је не можете освојити.

„Шта мислим кад кажем 'уништити'? Наставак ескалације до краја све до употребе нуклеарног оружја.“

„Да ли он стварно мисли да би лидер Кремља могао да употреби нуклеарно оружје у овом рату?

„Сви они политички експерти који кажу: 'Путин мисли ово' или 'Путин се боји онога' - сви су они шарлатани“, тврди Дмитри Муратов.

„То је у истом рангу са астрологијом. Нико не зна шта се догађа у глави Владимира Путина. Ни ја не знам.

„Ја видим ствари само као новинар.

„Проучавам крупне податке, а од почетка године, потреба за употребом нуклеарног оружја поменута је више од 500 пута.

„Када неко то онако каже, ја не обраћам пажњу, али слушао сам како се о томе говори на државној телевизији.

„А на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу, државном догађају, један од говорника је причао о употреби нуклеарног оружја као нечем пожељном, чак добром“, каже.

Кад је најавио масовну инвазију на Украјину у фебруару 2022. године, председник Путин је говорио о „осигуравању безбедности Русије“.

„Реците ми, да ли се та безбедност повећала?“, пита се Дмитри Муратов.

„Са украјинским дроновима који сада нападају складишта највећег руског онлајн малопродавца Вајлдбериз, уз кризу горива, прекид мобилног интернета, политичке затворенике? Да ли се безбедност повећала или није?“

Упркос томе што анкете бележе пад у подршци Владимиру Путину код куће, руски председник, верује Муратов - и даље држи моћ чврсто у рукама.

„Извините, али не верујем у све те приче о расколу међу елитом, о тајним заверама. Земљу води Владимир Путин. Они га се плаше.

„А тај страх је појачан на сваки могући начин уз помоћ његове најјаче базе: Федералне службе безбедности (ФСБ).“

Колико год да је критичан према властитој влади, он нема илузија ни према Западу.

„Путин врло добро познаје праве вредности европских лидера.

„С једне стране они му говоре о људским правима - он им се гласно смеје у лице, зато што другом руком они потписују споразуме - или су некада потписивали споразуме - са Русијом о трговини нафтом, гасом, дијамантима, свим тим стварима.

„Кад говоре Путину о европским вредностима, он се истински смеје наглас. Он зна праве вредности људи који му попују о тим вредностима.“

У Русији је Муратов проглашен „страним агентом“, што је етикета која се често користи за кажњавање критичара Кремља.

„Страни агенти“ имају ограничена права - забрањено им је да предају у школама, да учествују у изборима.

Ако продају стан, не могу да приступе средствима од продаје.

Сврха етикете је такође да стигматизује, да у друштву створи осећање унутрашњег непријатеља.

А опет новинар делује као да не жели да се усредсреди на притиске под којима се сам налази, преферирајући да наглашава муке земљака у затвору.

„Највише ме брине у овом тренутку што никога на свету не занимају политички затвореници који су први дигли глас против отимања територије у нашој суседној земљи“, објашњава Дмитри Муратов.

Он отвара фасциклу и извлачи гомилу крупних фотографија - портрете затвореника.

На једној се види четворо новинара - Антонина Фаворскаја, Константин Габов, Сергеј Карелин и Артјом Кригер који су осуђени и затворени по оптужбама за екстремизам.

Они су оптужени за везе са анти-корупцијском организацијом покојног опозиционог лидера Алексеја Наваљног.

Ту је и фотографија Алексеја Горинова, градског одборника затвореног за „свесно ширење лажних информација“ о руској војсци пошто је подигао глас против рата у Украјини.

„А ово је предиван пијаниста Павел Кушнир.

„Изузетан извођач Рахмањинова и Шуберта“, каже Дмитри Муратов.

Музичар је ухапшен пошто је објављивао анти-ратне видео снимке.

Муратов ми показује други видео снимак.

„А ово је он у ковчегу.“

Павел Кушнир је умро у притворском центру током штрајка глађу.

Имао је 39 година.

Низ фотографија и затворских прича показује опасности по појединце представљене као противнике оних на власти.

То је подсетник на ризике које носи јавна критика власти и рата.

„Да ли вам то што сте лауреат Нобелове награде за мир пружа макар неку заштиту да говорите шта желите?“, питам га.

„То није питање за мене.

„Кад год имате прилику, питајте то власти“, одговара Муратов.

Постоји још једна фотографија. Из априла.

„Ово је адвокаткиња листа док је чекала да уђе у зграду. Полиција је претресала нашу редакцију.

„Требало им је тринаест сати. И нису дозволили адвокатима да уђу. Наш главни уредник Олег Ролдугин је сада у кућном притвору.“

Дмитри Муратов описује суморну слику живота у Русији за критичаре власти.

А опет има тренутака наде.

„Живимо у временима када су људи присиљени да ћуте.

„Ипак, јако много их подржава оно што радимо.

„На московским улицама, моје колеге и ја чујемо само речи захвалности - оне се изговарају шапатом.

„Али оно што људи мисле веома је важно.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk