Вучић поднео оставку, пред Србијом избор новог председника

Србија ће у нову 2027. годину вероватно ући са новим председником.

Александар Вучић, досадашњи шеф државе, поднео је оставку, а сада Ана Брнабић, вршитељка дужности председнице Скупштине Србије, треба да распише председничке изборе, који би требало да буду одржани најкасније 90 дана од објављивања одлуке у Службеном гласнику.

Или, преведено, до краја ове године.

„Дошао је час одлуке", рекао је Вучић на почетку конференције за новинаре у Председништву Србије.

„Данас је дан, поштовани грађани, када подносим оставку", наставио је досадашњи председник, а затим је говорио о ономе што је истакао као привредне и спољнополитичке успехе.

Вучићев други председнички мандат истицао је 2027, али га је он скратио како би, рекао је, као обичан грађанин могао да учествује у кампањи за ванредне парламентарне изборе 25. октобра.

На тим изборима, како је раније најавио, биће кандидат за премијера Српске напредне странке (СНС).

Вучић је последњег дана на функцији помиловао 49 људи, међу којима 12 чланова 'новосадске групе' студената, од којих су неки и даље у иностранству, као 11 њих „који су учествовали у инцидентима" против демонстраната у последњих годину и по дана.

Србија ће добити четвртог председника од како је 2006. године постала независна држава, односно од када је Црна Гора на референдуму изгласала издвајање из дотадашње Државне заједнице са Србијом.

Те две бивше југословенске републике најдуже су остале у заједници после крвавог распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије почетком 1990-их.

Од 2006. године, Србија је имала само тројицу председника.

Борис Тадић, некадашњи лидер Демократске странке, једне од најдуговечнијих у политичкој историји савремене Србије, водио је земљу од јуна 2004. до априла 2012.

Два пута је биран на петогодишњи мандат.

Тадић је изгубио на изборима 2012. од Томислава Николића, што је означило прекретницу у политичком животу Србије, јер је тада на власт дошла Српска напредна странка и до данас је владајућа.

Српска напредна странка настала је цепањем Српске радикалне странке Војислава Шешеља, а главни предводници успона новостворене странке били су Николић и Александар Вучић.

Николић је био председник државе пет година, до маја 2017, када га је наследио Вучић.

Иако према Уставу, председник Србије нема превелика овлашћења, Вучић је често излазио из оквира надлежности шефа државе.

За други петогодишњи председнички мандат, Вучић је изабран априла 2022. године, када је добио 58 одсто гласова изашлих, или више од два милиона, према званичним резултатима.

Према Уставу Србије, нико не може више од два пута да се кандидује за председника.

Бакље, транспаренти и говор испред Председништва

Током својеврсног политичког перформанса који је преношен директно на јавном сервису Србије, Вучић је изашао испред зграде Председништва у центру Београда и отишао до оближњег парка да се обрати присталицама.

Уз бакље, повике „Ацо, Србине" и транспаренте подршке попут оног на којем је писало „Вучић политички геније", одлазећи шеф државе је изашао за импровизовану говорницу.

Атмосфера је повремено подсећала на ону са фудбалских стадиона.

„Служио сам вам верно, часно и поштено током ова два председничка мандата", рекао је Вучић окупљенима.

Додао је и да је поносан што, како каже, странка чији је члан „није подстицала на насиље", за „разлику од оних који су нам палили просторије и вадили пиштоље на људе".

Опозиционе странке и невладине организације више пута су оптуживале власт за подстицање на насиље, а полицију за бруталност током студентских протеста који су претходних годину и по дана уздрмали владу.

Поједине присталице СНС оптужене су за физички напад на студенткињу у Новом Саду, па су помиловани, а забележено је и више случајева гажења демонстраната.

„Да их победимо убедљивије него икад, да Србија победи", поручио је на крају обраћања испред Председништва.

Пре и током овог скупа који је обезбеђивала полиција, улице у центру Београда су биле блокиране.

Током скоро десетогодишњег председничког мандата, Вучић је водио спољну, али и унутрашњу политику, иако за то није надлежан, готово свакодневно се појављујући у медијима и хвалио се привредним успесима.

Отварао је путеве, железничке пруге, а неретко је са позиције шефа државе нападао политичке неистомишљенике.

Посебно је то било изражено после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена и потоњих антивладиних протеста широм земље.

Оптуживао је противнике да су у Србији покушали „обојену револуцију", али да им није успело и да је он „победио обојену револуцију".

Најављивао је и књигу о тој победи, али је до сада није објавио.

У спољној политици Србије, чији је био главни репрезент, иако је по Уставу за то задужен председник владе, Вучић је играо на више шаховских табли.

„Нема тог значајнијег лидера на свету са којим се нисам састао и разговарао, са неким и више пута. Нема", рекао је Вучић недавно у једном интервјуу.

Понављао је да је Србија одлучна да иде европским путем, иако су преговори о уласку у Европску унију годинама у застоју, одржавао је блиске односе са Кином и Русијом, а паралелно је градио нове темеље сарадње са Сједињеним Америчким Државама.

Одбијао је и да се Србија придружи европским санкцијама Русији због њене инвазије на Украјину која је почела фебруара 2022. године, али се током 2026. више пута састао са украјинским председником Владимиром Зеленским са којим је договорио међусобну подршку на путу ка ЕУ.

Ипак, из Москве су и пре зближавања односа са Зеленским, критиковали Вучића због војног помагања Украјини, што је он негирао.

Ипак, Кристофер Хил, некадашњи амерички амбасадор у Србији, рекао је у интервју за ББЦ на српском, да Србија годинама помаже Украјину.

Последњих година, Вучић је предводио и интензивирање сарадње са Израелом, са којим је склопљен војно-безбедносни споразум, а недавно је отворена и заједничка фабрика дронова.

За време његовог председничког мандата, Србија је покварила односе са некадашњим југословенским државама, осим са Северном Македонијом.

Упркос низу потписаних споарзума, уз посредовање ЕУ, преговори о решавању проблема Косова до данас нису донели напредак.

Најбоље односе Вучић је одржавао са доскорашњим мађарским премијером Виктором Орбаном, који је важио за „лошег момка" у ЕУ, али је у априлу изгубио власт после 16 година.

После формирања војног савеза Хрватске, Албаније и Косова, Вучић и Орбан су одговорили склапањем војног савеза Србије и Мађарске.

Графике: Теодора Ћурчић

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk