Помама за сличицама фудбалера у Босни: 'Мењажа' у музеју, несташице на трафикама

Афан Селмани није био ни рођен када је 2014. Босна и Херцеговина последњи пут наступала на Светском првенству у фудбалу.

Једанаестогодишњи колекционар овог маја први пут је почео да скупља Панини сличице и већ је усвојио кључна правила: неке вреде више, ако неко има мање, даћеш му дупликате, сличице се не продају…

„Скупио сам скоро цијели албум. Треба ми још мало да завршим“, каже Афан за ББЦ на српском.

Он је један од стотина љубитеља фудбала који су ове суботе посетили Историјски музеј у Сарајеву због прве јавне размене сличица у Босни, која се први пут после 12 година квалификовала на Светско првенство.

„Џеко, Шуњић, Гиговић, Башић, Меси. Њих је најтеже скупити“, каже ми Афан.

Иако колекционари желе да скупе све сличице и помогну потпуним странцима да ураде исто, сличице Роналда, Месија и Џека у Босни се посебно цене.

Прича ми то Афан док са оцем и другима седи за столом и међу десетинама сличица, тражи оне које му недостају.

Док разговарамо, иза нас пролазе посетиоци који знатижељно гледају шта се дешава.

Они су дошли на изложбу коју музеј организује поводом Дана музеја, али у холу музеја су столови на којима се смењују људи као да се ради о спид дејтингу.

На идеју да организују мењажу из музеја су дошли дан раније, када су радници обављали последње припреме за изложбу и - размењивали сличице.

„Није било бољег начина да спојимо публику са овим културним простором.

„Позвали смо све да дођу у Историјски музеј БиХ и да се овде придруже еуфорији око прикупљања сличица за предстојеће Свјетско првенство", каже директорка Елма Хашимбеговић.

На овај начин хтели су, додаје, да буду актуелни.

„Ево, музеј врви од публике различитих генерација."

Пре 12 година, када је Босна последњи пут наступала на Мундијалу, организовали су и изложбу о историји боанскохерцеговачког фудбала.

Ове године изложбе нема, али је ту размена сличица.

Хашимбеговић је свесна да су посетиоци у простору који документује историју Босне, а посебно последњег рата током којег је убијено више од 100.000 људи, можда превише оријентисани на фудбал.

„Очигледно је да су превише окупирани тражењем фудбалера које немају, али видим да понеко улази да види музејске садржаје", каже Хашимбеговић.

Сада знају, ако ништа, где је музеј и шта све нуди.

Како функционише размена?

Млађи, којих је највише, користе апликације у које уносе сличице које су скупили и које им недостају.

„Ми старији користимо папире, никакве апликације“, прича ми колекционар док на руком исписаној табели имена репрезентација и бројева играча заокружује сличицу коју је управо разменио.

„Ми смо стара школа“, додаје не желећи да се представи.

Наш разговор прекида 72-огодишњи Велија Пандур који му је дао двадесет сличица, а узео само две.

„Нема то везе. Даш колико имаш, узмеш колико ти треба“, каже Велијин партнер у размени.

Велија већ деценијама скупља сличице и попуњава албум, али не памти веће интересовање.

Чак ни 2014. није било тако, каже.

„Сада је бар дупло веће интересовање. Народ навалио ваљда јер смо се пласирали послије дуго година.“

Задовољан је разменом, колекционари су фер, а први циљ је већ испунио.

„Спао сам на испод 100 сличица које ми недостају“, каже Велија, додајући да већ има 150 дупликата.

'Имам све албуме од 1986.'

Дванаестогодишња Кристина Шкрба из Источне Илиџе је ове суботе у Историјски музеј дошла с оцем.

Постала је колекционарка са четири године и иза себе има попуњене албуме са два Светска првенства.

„За ово ми недостаје још 60 сличица“, открива за ББЦ на српском.

На првенству ће навијати за Босну и Аргентину, али најдражи играч јој је Лионел Меси.

Она, као и већина других колекционара, тешко долази до сличица, али има тактику.

„Ујутру, чим кренем у школу, идем на трафику. Сличице тада долазе и лакше их је наћи.“

Колекционарством ју је „заразио“ отац, којег је у свет сличица увео његов тата кад је имао шест година.

Скупљање сличица се у овој породици преноси с колена на колено, без обзира на полове и предрасуде о фудбалу као мушком спорту.

„Имам све албуме од 1986“, хвали нам се Обрад Шкрба, Кристинин тата.

Уз љубав према сличицама, са ћерком дели и проблем куповине јер је у Сарајеву несташица.

Али, имају различите тактике. Његова је да прати групе колекционара.

„С обзиром да се БиХ пласирала, потражња је већа, али сналазимо се.

„Имамо дојаве гдје ће доћи сличице, па устајемо у седам ујутро, идемо на трафику. Углавном успијевамо.“

Већину сличица је скупио, али остају му по једна или две из сваке репрезентације.

Енсар Корјенић је попунио 80 одсто најпопуларнијег албума на свету, али није забринут.

„Доста раје у граду скупља. Постоје групе на Фејсбуку за размјену.

„Мислим да ћемо све ријешити брзо“, оптимистичан је Корјенић.

Приоритет су му сличице играча БиХ, а недостају му само Џеко и Демировић.

За сличицу Џека - 100 евра

„Нема сличица. Ни албума“, на скорој свакој трафици у Сарајеву стоји натпис.

То, ипак, не спречава многе колекционаре да продавачице питају да ли су стигле сличице.

„Чак и пријатељи дођу намјерно да ме зезају и питају има ли сличица“, каже ми једна продавачица у центру града.

„Полудићу.“

И пре него што нова тура стигне, испред трафика се створе гужве.

Власници ланаца трафика на друштвеним мрежама најаве време и место нових испорука.

„Ево, на трафици поред ове стигле малоприје. Све је продато за пола сата“, додаје продавачица.

До овог Светског првенства нисам купио ниједан пакетић сличица, али ове године и сам сам био у правом лову на сличице.

„Идемо од трафике до трафике. У шест поподне стижу албуми и сличице“, рекла ми је недавно пријатељица чији је 12-огодишњи син скакао од среће када смо му донели албум и неколико пакетића сличица.

Пре неки дан хтео је да устане у шест ујутру да би био први у реду испред трафике, али смо га одвратили од те идеје.

Обећали смо да ћемо ми то урадити за њега, али све је већ било продато.

„Људи купују целе пакете сличица. То је шверц“, каже продавачица.

Никоме не да, каже ми, више од неколико пакетића.

„Сачувам дјеци из оближње школе. Њима је то радост.“

Не може да верује да постоје људи који купују на велико и препродају по десет пута већој цени.

На страницама за интернет продају цвета сива економија.

Попуњен албум продаје се за 500 евра, а сличица прослављеног репрезентативца Едина Џека кошта и до 100 евра.

„Ми ово радимо из хобија. Јако је глупо продавати сличице“, каже Корјенић.

Препродавци изазивају бес, јер хоби и љубав према репрезентацији монетизују.

„То није колекционарство“, закључује Обрад.

'Славићемо пет дана': Босна и Херцеговина на Мундијалу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk