Мистериозни орган у глави кита дарује му моћ да потапа бродове

Аутор фотографије, GraphicaArtis/Getty Images
- Аутор, Ана Бресанин
- Објављено
- Време читања: 5 мин
Преживели из бродолома који је инспирисао настанак романа Моби Дик имао је теорију о томе како кит уљешура може да уништи брод много већи од њега самог - 200 година касније, испоставило се да је био у праву.
Ујутро 20. Новембра 1820. године, 15-годишњи Томас Никерсон управо је побегао од кита који је направио рупу у трупу његовог чамца.
Док су брзо веслали до матичног китоловаца а њихов чамац се пунио водом, Никерсон и његови сапутници мислили су да су безбедни.
Али преузевши кормило китоловца Есекс, Никерсон је видео другог, много већег кита како јуриша право на њих.
Кад је узбунио Овена Чејса, првог официра брода, дошло је до вике и панике међу посадом након чега је уследио „стравичан ударац“, написао је Никерсон 50 година касније.
Кит је ударио Есекс таквом силином да су сви људи били оборени с ногу.
Кит је отпливао 270 метара од брода, нагло се окренуо и вратио се највећом могућом брзином.
Тим другим ударцем, пробио је читав прамац - китоловац Есекс је био потопљен.
Ако вам све ово звучи као роман, то је зато што је потапање Есекса инспирисало Моби Дик Хермана Мелвила.
Данас, 175 година после објављивања књиге, истраживање је показало како уљешура може да потопи брод неколико пута већи од ње.
Испоставља се да је одговор на ову мистерију тачно предвидео пре више од 200 година нико други до Чејс, први официр Есекса.
Да иронија буде већа, чини се да се китова супермоћ крије на истом месту где и драгоцено уље које су тада јурили ловци на китове: у његовој глави.
Мистериозни орган у лобањи
Уљешуре имају огромне главе.
Штавише, њихове главе чине око трећине читаве дужине њиховог тела.
Тежак и до девет килограма, могу да се похвале највећим мозгом међу свим животињама на Земљи.
У оквиру чела налази се велики, уљани, гњецави орган звани спермацет - јединствен за њихову врсту.
Овај орган испуњен је уљастом супстанцом званом спермацет, која је име добила зато што су китоловци мислили да се ради о сперми.

Аутор фотографије, Alamy
Спермацет је био изузетно тражен међу китоловцима као уље које обезбеђује гориво високог квалитета и може бити згуснут у производе као што су сапуни и свеће.
Током 18. и 19. века, у читавом свету убијено је око 300.000 уљешура.
Упркос овом обивном сакупљању спермацета уљешура, ми смо тек сада почели да откривамо његову функцију.
Према једној теорији, спермацет је борбено оруђе.
„Ово није била оригинално наша хипотеза, њу је први изнео Овен Чејс“, каже пензионисани еволуциони биолог Дејв Керијер.
„Китоловац из 18. века је тврдио да је његово чело оружје, а ми смо пробали да тестирамо ту хипотезу.“
Последња два века, биолози су углавном игнорисали Чејсове идеје, али са Керијеровог становишта, „интуиција и искуство једног китоловца били су вероватно исправни“.
У студији из 2002. године, Керијер је сугерисао да се уљешурин значајно увећани мелон - уљасти орган лоциран у челу свих китова зубана - развио као ударни ован, способан да зада фатални ударац ривалу, исто као нилски коњ.
„Китови су сисари, у блиском сродству са животињама као што су јелени и овнови, где се мужјаци такмиче ударањем – тако да је то понашање које би могло бити наслеђено од предака."
Недавно је Алек Бурслем, екофизиолог са Универзитета на Хавајима, забележио уљешуре на снимку док су ударале главом не китоловца, већ једни друге.
Била је „срећна околност“ да је успео да забележи ово понашање, каже он, које се дешавало око Балеарских Острва и Азора.
Може да делује чудно да китови користе главе за борбу - зашто би било ко угрозио витални део тела да би ударио непријатеља?
Али студија из 2015. године показује да орган има довољно велику тампон зону да китови могу да користе главу као ударног овна а да не ризикују било какво оштећење.

Аутор фотографије, Getty Images
Сирова снага
Бурслем је приметио ово понашање више пута, код великог броја младих уљешура.
Највећи ударац који је забележио нанео је малолетни мужјак који је јурио ка другом киту брзином од 4,5 метара у секунди и ударио га снагом од око 460кН.
Бурслем процењује да одрасла уљешура при истој брзини може да удари снагом од око 1.200кН – то би био исти осећај као да вас удари аутобус који се креће брзином од око 65 километара на час.
Усмерена на брод, то је позамашна сила.
„У историји су само три китоловца заправо била нападнута од кита“, каже Мајкл Харисон, главни кустос Историјског удружења у Нантакету, које држи импресивну колекцију оригиналних бродских дневника и артефаката.
Али китови су рутински нападали мање, отворене чамце који су спуштани са главног брода кад је кит примећен.
„Бродски дневници не одсликавају увек драматичност тих догађаја“, каже Харисон.
Трагична истинита прича о китоловцу Есекс инспирисала је Мелвиловог Моби Дика
У сва три случаја кад је кит напао матични брод, нападач је била уљешура.
Године 1851, у Јужном Пацифику, уљешура је напала брод Ен Александер и потпуно га уништила.
Године 1902. такође уљешура уништила је брод Кетлин, која је пловио с острва Галапагос.
Али је судбина Есекса постала можда најозлоглашеније сведочанство о мучном преживљавању у поморској историји.
Тога дана је 20 мушкараца напустило матични брод који је тонуо и попело се на три чамца за лов на китове.
Налазили су се 2,000 километара од копна и оно што је уследило постала је једна од најбруталтнијих прича у поморској историји и инспирација за Мелвиловог Моби Дика.
Љубав и рат
Наравно, ми не знамо колико често уљешуре користе главе као ударног овна у природи, кад дронови нису у близини, каже Бурслем.
Нити до краја разумемо сврху њиховог јединственог огромног мелона.
Постоје и друге теорије о улози спермацета, а он би могао да има више од једне намене.
Китови производе звукове са „мајмунским уснама“, паром фоничних усана лоцираних с предње стране носа.
Звук путује и напред у воду, и назад, до задњег зида спермацета на затиљку њихове главе.
Кад женка чује комбинацију ова два звука, она може да процени колико је велик спермацет мужјака и да ли се ради о крупној јединки са којом жели да се пари, каже Бурлсем.
„Још увек морамо да научимо много тога о овим животињама. Мора да нам буде приоритет да их сачувамо“, каже Бурслем.
„Тек смо почели мало боље да их разумемо.“
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























