Зашто је замак стар 900 година важан у сукобу Израела и либанског Хезболаха

На драматичном снимку начињеним камером на телу, који је објавила израелска војска, виде се војници како се крец́у кроз рушевине средњовековне тврђаве на врху брда, а потом подижу израелску заставу.

Израел тврди да је поново заузео стратешки важни замак Бофор у јужном Либану.

„Ово је одлучујуц́а фаза и одлучна промена у нашој политици.

„Пробили смо баријеру страха“, рекао је Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, 24. маја када је Израел објавио да је заузео тврђаву.

„Преузимамо иницијативу. Делујемо на свим фронтовима - у Сирији, у Појасу Газе, у Либану“, додао је.

Заузимање тврђаве је уследило у тренутку када израелска пешадија продире све дубље у либанску територију далеко премашујући линију разграничења - реку Литани, према договору о примирју из априла ове године.

Ово није први пут у историји да Израел контролише замак Бофор.

Израелска војска га је заузела пре 44 године, у, како га Израелци називају, Првом либанском рату.

Дуга историја замка и стратешки значај гребена на којем је зидина помажу да се схвати зашто се око овог места води тако жестока борба.

Неки историчари верују да је врх брда први пут утврђен у феничанско или римско доба, а да замак у данашњем стању датира из 12. века.

У доба крсташких ратова - од краја 11. до 13. века - европске војске су изградиле ланац тврђава на врховима брда у Леванту, чувајуц́и путеве између обале и градова у унутрашњости.

Бофор је постао једна од најважнијих.

Око 1190. године, освојио га је Саладин, муслимански вођа који је победио крсташе и преобликовао регион.

У средњовековним европским изворима, локалитет се појављује као „Бофор“ (Beaufort), старо француско име које значи „прелепа тврђава“, што одражава његов узвишени положај.

Његово арапско име, Кал'ат ел-Шакиф, или Шакиф Арнун, значи Замак на високој стени.

Његова историја се огледа у његовом јединственом дизајну, који комбинује крсташку архитектуру са источноисламским елементима.

Од 2024. године, Бофор је једна од археолошких и историјских знаменитости у оквиру „појачане заштите“ Хашке конвенције о заштити културних добара у случају оружаног сукоба.

Замак Бофор се вратио у значајну улогу у другој половини 20. века, како се арапско-израелски сукоб интензивирао, а јужни Либан постао фронтовска линија.

„С обзиром да пружа фасцинатан поглед на регион, од 1970-их до јуна 1982. године, служио је као база палестинских герилаца који су се борили против Израела“, каже професор Ашер Кауфман са Универзитета Нотр Дам.

Током израелске инвазије 1982. године, око тврђаве се водила једна од најжешц́их битака у рату.

Битка код Шакифа, један од најшире документованих борби у сукобу, и даље заузима истакнуто место у израелском и либанском војном сец́ању, каже Кауфман.

Пошто је 6. јуна 1982. године коначно заузео Бофор, Израел га је користио као утврђену осматрачницу унутар „зоне безбедности“ коју је контролисао у јужном Либану док се израелска војска није повукла 2000. године.

Погледајте видео о израелском заузимању замка Бофор у Либану

Смештена на стеновитом брду близу града Арнуна, у губернији Набатија, са тврђаве досеже поглед дубоко у северни Израел и равнице јужног Либана, као и преко долине Литани.

Историјски гледано, ко год је држао замак могао је да надгледа важне путеве који воде ка југу, због чега су се око њега и водиле жестоке битке од средњег века до савременог доба.

Уски камени пролази тврђаве, утврђене просторије, резервоари за воду и бунари омогуц́авали су борцима да дуже издрже током опсада.

Израелско поновно освајање замка Бофор је првенствено замишљено као ударац моралу Хезболаха и његових присталица, сматра др Лина Хатиб, из програма за Блиски исток и Северну Африку у организацији Четам хаус (Chatham House).

„Заузимање замка Бофор показује да Хезболах није у стању да спречи Израел да прошири окупацију либанске територије“, каже она.

Као заштиц́ено место наслеђа, обновљено и поново отворено за посетиоце последњих година, Бофор се широко сматра делом историјског и културног идентитета Либана.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk