Мундијал 1994. у Америци: Пет тренутака (и један репић) по којима ћемо га памтити

Док се температура око Светског првенства у САД, Канади и Мексику полако загрева, сличице увелико лепе, а навијачи маштају у ритму чувених „можда је ово наша година“ мисли, буде се и сећања на сада већ давни Мундијал 1994. у Америци.

Да, Југославије није било због санкција и рата - који је и даље био у току - као ни Чехословачке, нестале 1992. мирним путем, али чији састав, под именом „Репрезентација Чеха и Словака“ није успео да прође квалификације.

Био је далеко једноставнији од данашњег, са „само“ 24 репрезентације - двоструко мање него предстојећи турнир.

Немачка је бранила титулу освојену 1990. у Италији, појачана фудбалерима из источног дела земље, после пада Берлинског зида и уједињења.

Био је то Мундијал на којем су Американци учили о фудбалу, на којем је Дијего Марадона направио нови скандал и после којег је један фудбалер платио главом.

По чувеном промашају у финалној утакмици, снимљена је још чувенија реклама за виски 'шетач'.

А легендарни Роже Мила, нападач Камеруна, те 1994. у САД постигао је гол у 42. години и постао најстарији стрелац у историји Мундијала, што је и даље на снази.

Издвајамо пет најупечатљивијих тренутака.

Роберто Бађо и пенал

Призор тамнокосог мушкарца у плавом дресу, са бројем 10 на грудима - и чувеним репићем испод потиљка - који се спрема да изведе пенал, један је од најпознатијих у историји светских првенстава у фудбалу.

Он је Роберто Бађо, чувени италијански репрезентативац, у том тренутку освајач Златне лопте за најбољег фудбалера света.

Наспрам њега су лопта, бразилски голман Клаудио Тафарел и притисак очекивања целе нације, а у њему ко зна каква бура због одлучујуће пенал серије у финалу Мундијала.

Исход је добро познат.

Бађо је лопту пребацио преко пречке, а Бразил освојио четврту светску титулу.

Посветили су је Ајртону Сени, чувеном бразилском возачу Формуле 1, који је погинуо два и по месеца пред почетак турнира.

Било је то прво финале СП у историји које је завршено без голова.

Од тада, пеналима су одлучена још два светска првенства - 2006. и 2022. године.

Бугари (и Румуни и Швеђани)

Бугарска је била највеће изненађење турнира.

Репрезентација која до тада са пет светских првенстава није донела ниједну победу, у Америци је стигла чак до полуфинала, избацивши на том путу и актуелног првака света.

Иако су прво убедљиво изгубили од Нигерије (0:3), добили су потом Грчку (4:0) и моћну Аргентину (2:0) а онда у нокаут фази Мексико (3:1, на пенале) и Немачку (2:1).

На корак до финала зауставила их је Италија.

Три деценије су прошле, али љубитељи фудбала широм света и даље памте тај састав Бугарске, предвођен Христом Стоичковим, освајачем Златне лопте баш те 1994. године, ког често прати звање најбољег бугарског играча свих времена.

Стоичков и руски репрезентативац Олег Саленко на крају су поделили и титулу за најбољег стрелца турнира у САД - постигли су по шест голова.

Ипак, у мечу за треће место Бугаре је поразила Шведска (0:4), такође велико изненађење турнира.

Нешто слабији пласман обезбедила је Румунија, коју је управо Шведска избацила у четвртфиналу.

Георги Хаџи, Попеску, Лупулеску, па и бивши фудбалер Црвене звезде Миодраг Белодедић, само су део имена које навијачи памте из те 1994. године.

Марадона суспендован

Турнир је обележио и један од највећих фудбалера свих времена - Дијего Армандо Марадона, али не по добром.

Избачен је са Мундијала после пада на допинг тесту.

У крви су му пронађени ефедрин и сродне забрањене супстанце које су се, како је објаснио, у његовом организму нашле преко суплемената за мршављење.

Чувени Аргентинац, освајач светске титуле са Аргентином у Мексику 1986. године - када је био аутор и „Божије руке“ и званично најбољег гола 20. века - тих је година често имао проблема са наркотицима.

Ипак, из Америке се памти и Марадонин гол сусрету са Нигеријом, после одличне акције аргентинског састава, који је и даље чест гост телевизијских шпица.

Готово колико и Марадонино радовање током прославе тог гола.

На конференцији за медије после суспензије дао је и данас чувену изјаву: „Одсекли су ми ноге", алудирајући да му је практично окончана репрезентативна каријера.

Убиство Андреса Ескобара

Списак стрелаца са Мундијала 1994. прилично је дуг - чак 81 фудбалер.

Али у рубрици играча који су постигли аутогол, само је једно име.

Андрес Ескобар.

Репрезентативац Колумбије је у 35. минуту сусрета против САД нехотице затресао сопствену мрежу и тиме допринео победи домаћина 2:1.

Колумбијци су у Америку стигли после импресивних партија у квалификацијама - без пораза на шест утакмица, први у групи испред Аргентине - тако да су очекивања била велика.

Међутим, учешће су завршили у групној фази.

Десетак дана касније, дефанзивац је убијен у предрађу колумбијског града Медељина.

После три деценије мотиви и даље нису познати, иако једна од теорија каже да је до убиства дошло због аутогола на Мундијалу, пише Енциклопедија Британика.

По завршетку турнира, Ескобар се вратио у Колумбију, иако је имао понуду да остане у САД до краја првенства као стручни коментатор.

Написао је и текст у колумбијском листу Ел Тиемпо у којем прихвата одговорност за лоше резултате репрезентације.

„Велики загрљај свима, била је ово феноменална прилика, искуство које никада нисам осетио - видимо се ускоро, живот се овде не завршава“, речи су којима је завршио текст.

Упуцан је 2. јула, после изласка у ноћни клуб и свађе са групом људи која га је узнемиравала, а међу којима су били и чланови нарко банди.

Пре него што су га убили, нападачи су током свађе више пута узвикнули „гол“.

Ескобар је у том тренутку имао само 27 година.

„Иако никада није доказано да је Ескобар убијен због аутогола, на његово убиство се гледа као на несрећну последицу насиља, криминала и корупције који су у то време оптерећивали фудбал у Колумбији“, пише Британика.

„Пре свега због великих улагања наркобосова у спорт, попут озлоглашеног Пабла Ескобара, који није у сродству са Андресом Ескобаром, а убијен је неколико месеци раније“.

Дајана Рос и пенал

Можда и има смисла да је турнир затворен промашеним пеналом.

Тако је и почео, иако то није баш био план.

Церемонију отварања на стадиону у Чикагу водила је Опра Винфри, допринео је и амерички председник Бил Клинтон, а наступила је и Дајана Рос.

„I'm Coming Out“, певала је Рос, трчећи по средини терена ка голу, окружена хиљадама људи и у једном тренутку застала код беле тачке.

План је био да затресе мрежу, а да се гол потом распадне на пола.

Гол се јесте распао - иако је Дајана Рос промашила.

Мимови о том тренутку, наравно, и даље живе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk