Криза у Ормуском мореузу подстиче чарке суперсила око Панамског канала

Док ирански рат наставља да омета саобраћај кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих пловних путева на свету, друго стратешко уско грло хиљадама километара даље појавило се као нова тачка раздора - Панамски канал, витална веза Атлантског океана и Пацифика.

Сједињене Америчке Државе (САД) упозориле су да би растући кинески утицај на канал могао да угрози светску трговину и безбедност.

Пекинг је одбацио ову тврдњу, оптуживши Вашингтон да је користи као изговор за појачавање контроле над пловним путем.

Затечена у средини, Панама је поновила да има суверенитет над каналом и инсистирала да остаје трајно неутрална.

Шта је Панамски канал и како функционише?

Панамски канал је вештачки пловни пут дуг 80 километара који повезује Атлантски и Пацифички океан преко Панамске превлаке.

Омогућујући бродовима да избегну дуго путовање око Рта Хорн, на јужном крају Јужне Америке, он значајно смањује дужину путовања и трошкове транспорта.

Бродови плаћају транзитне путарине на основу фактора као што су величина, тип брода и товар.

Египатски Суецки канал користи сличан систем заснован на путаринама.

Канал користи систем преводница да џиновским лифтовима подигне брод изнад нивоа мора до нивоа језера Гатун, пре него што га спусти назад на супротној обали.

Сваки транзит захтева милионе галона слатке воде извучене из језера Гатун и оближњих резервоара.

Због те зависности од слатке воде канал остаје изузетно рањив на сушу.

Кад опадну нивои воде, власти могу да ограниче максимални терет брода, присиљавајући га да носе лакше товаре и смање му целокупни капацитет руте.

Зашто се саобраћај кроз канал повећао?

Укупан пролазак бродова кроз Панамски канал повећавао се крајем маја за осам одсто у односу на претходну годину стигавши на дневни просек од 38 бродова, што је близу максималног капацитета пловног пута, према Балтичком и међународном поморском савету (Бимко), највећем светском бродарском удружењу.

Током пет недеља након избијања рата у Ирану, транзити су скочили за 16 одсто у поређењу са претходном годином, додао је Бимко.

Како је сукоб отежавао бродски саобраћај кроз Ормуски мореуз, руту којом пролази око петине светске трговине нафтом, купци су све више почели да купују сирову нафту и нафтне прерађевине добављача из Мексичког залива.

Многи од ових товара путују између Атлантског и Пацифичког басена преко Панамског канала, повећавајући потражњу за транзитним терминима.

Овај скок у саобраћају довео је до дужих периода чекања, жестоке конкуренције за резервацијом и рекордним премијама за приоритетни пролаз, са неким оператерима који наводно плаћају милионе долара на аукцијама да осигурају бржи пролаз.

„Панама није количинско уско грло као што је то Ормуз“, каже Орландо Џеј Перез, професор политичких наука са Универзитета Северни Тексас у Даласу.

„Оно што он носи је другачије врсте - око пет одсто светске поморске трговине, али близу 40 одсто америчког саобраћаја товара у контејнерима.

„Ормуз је енергетско уско грло.

„Панама је уско грло ланца снабдевања за једну доминантну економију.

„Оба су веома важна.“

Канал се суочава и са све већим еколошким ограничењима.

Ниво воде у језеру Гатун остаје испод историјског просека, приморавајући Управу Панамског канала на увођење ограничења.

Званичници су повезали ситуацију са смањеним кишним падавинама узрокованим ширим климатским променљивостима, међу којима су и временски услови које намеће Ел Нињо.

Ограничења су призвала сећање на тешку сушу из 2023. године, кад су ограничења броја бродова створили дуге редове и нарушила ланце снабдевања.

Аналитичари упозоравају да би даљи пад нивоа воде поново могао да наруши саобраћај, извршивши додатни притисак на светску трговину.

Шта каже историја канала?

Изградивши канал почетком 20. века, Америка је контролисала њега и околну Каналску зону све док споразум Торихос-Картер из 1977. године, договорен под америчким председником Џимијем Картером, није поставио рокове за пребацивање контроле Панами.

Предаја је довршена 31. децембра 1999. године.

А данас Управа Панамског канала управља пловним путем под споразумима који гарантују њену неутралност и приступ међународном бродском саобраћају.

Због чега Кина брине Америку?

Суштина спора је мање око власништва, а више око утицаја.

Деценијама је хонгконшка фирма ЦК Хачинсон, преко огранка компаније Панама Портс, управљала лукама Балбоа и Кристобал, на пацифичком и атлантском улазу у канал, под споразумом о концесији са Панамом.

Иако ни компанија ни Кина нису имале никакву улогу у управљању самим каналом, амерички званичници су све више изражавали забринутост због кинеског присуства у близини пловног пута, нарочито у лукама, логистици и саобраћајној инфраструктури.

Напетости су нарасле пошто је панамски Врховни суд прогласио правни оквир за лучке концесије ЦК Хачинсона неуставним почетком ове године.

„Вашингтон види лучке оператере повезане са Кином као стратешко упориште близу имовине коју је он некад контролисао, док Пекинг види Панаму као државицу на коју се врши притисак да поништи легитиман уговор“, каже Перез, додавши да се сада на проби нашла неутралност канала.

Међутим, Хорхе Хајн, почасни професор на Институту за међународне студије Универзитета у Чилеу, назива спор „потпуно ирационалним“, истичући да учешће ЦК Хачинсона у раду канала корене вуче још од 1997. године, много месеци пре повратка Хонг Конга под кинески суверенитет.

„Они само управљају контејнерима и сродним лучким операцијама“, каже он.

„Они не управљају самим каналом.“

Амерички председник Доналд Трамп више пута је изјавио да је Кина стекла превелик утицај у Панами и сугерисао да би Америка могла да преузме назад контролу над каналом, што је предлог који је Панама енергично одбацила.

Његова администрација такође је оптужила Пекинг за одмазду повећавањем броја инспекција на бродовима који плове под панамском заставом у кинеским лукама.

Како је Кина одговорила?

У априлу је портпарол Министарства спољних послова Лин Ђијан назвао оптужбе „потпуно неоснованим“, оптуживши Вашингтон за извртање овог питања у политичке сврхе.

„Ко је дуго држао Панамски канал под властитом окупацијом, извршио инвазију на Панаму властитом војском и арбитрарно нарушавао њен суверенитет и достојанство?“, запитао се он.

„Ко жуди за Панамским каналом, ко жели да претвори овај међународни пловни пут, који треба да остане трајно неутралан, у властиту територију?

„Одговор се сам намеће.“

Пекинг инсистира да поштује суверенитет Панаме и неутрални статус канала.

Током дебате у УН у августу 2025, кинески амбасадор Фу Цонг је рекао: „Америчка фабрикација лажи и неоснованих напада на Кину нису ништа друго до изговор за стицање контроле над каналом.“

У међувремену, панамски председник Хозе Раул Мулино истакао је панамски суверенитет над каналом и описао њену неутралност као „једину и најбољу одбрану“ од обе конкретне и светске претње.

Шта је довело до пооштравање овог спора?

Неслагање Америке и Кине око канала потичу од времена пре најновије кризе на Блиском истоку.

Забринутост око кинеских улагања, стратешке инфраструктуре и регионалног утицаја расле су годинама, не само у Панами већ и широм Латинске Америке.

Аналитичари описују актуелни спор као облик геполитичког преливања - сукоб у једном региону појачава конкуренцију другде.

„Због рата на Блиском истоку и нарушавања саобраћаја у Ормуском мореузу, притисак на Панаму се појачло и напетости између Кине и Америке су нарасле око овог питања“, каже Хајн.

Перез се слаже с тим.

„Видимо како се сличан сценарио дешава изнова и изнова, било у Ормузу или Црвеном мору“, каже он.

„Спорови око стратешких пловних путева постали су сцена за шире геополитичке ривалитете.“

А мале и средње државе које управљају овим уским грлима, као што су Панама, Јемен и Заливске државе, често су остављене да „сносе трошкове настале у споровима између много већих сила, са врло ограниченом способношћу да се избаве из тога.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk