Русија пристаје на преговоре са Украјином, али сматра да нема о много чему да разговара: ББЦ уредник

После два дана дипломатије, у Ослу, главном граду Норвешке, и у руском Санкт Петербургу, намеће се питање - да ли се ближи крај рата у Украјини?

Добри и конструктивни, тако је норвешки премијер описао разговоре украјинског председника Владимира Зеленског, Стива Витфкофа, специјалног изасланика америчког председника, и представника Европске уније.

У Ослу се чула идеја о трилатералном састанку на нивоу лидера.

Постојала је нада да ц́е одлазак Виткофа у Русију отворити пут за сусрет председника Владимира Путина, Зеленског и Доналда Трампа, како би се договорио прекид борби.

Међутим, Путин је показао мало воље да седне за исти сто са Зеленским, осим ако тај сто није у Москви.

Из Кремља поручују да би могли да буду спремни за наставак трилатералних разговора у новембру у Абу Дабију, али само на техничком нивоу.

„Предстоји још много важног посла", објавио је Виткоф на платформи Иксу, уз тврдњу да је „председник Трамп и даље посвец́ен окончању рата...".

За мене је изјава дана дошла од Јурија Ушакова, Путиновог саветника за спољну политику, који је учествовао у разговорима у Санкт Петербургу.

Ушаков је рекао да је Виткоф обавестио Путина о разговорима у Ослу и, према виђењу америчког дипломате, о „новим приступима Европљана и Кијева".

Саветник Кремља очигледно није био импресиониран оним што је чуо.

„Када је реч о решавању украјинске кризе, ту није било много тога корисног", прокоментарисао је Ушаков.

Касније га је руска државна телевизија питала о изгледима за мир.

„Не знам колико смо близу", рекао је Ушаков, „али ствари се крец́у у том правцу".

Све је то прилично неодређено.

Чини се да Путин не осец́а притисак да оконча рат.

Зна да је украјинска противваздушна одбрана под великим притиском.

Зна да долази зима и вероватно хладно време види као прилику да снажним ударима примора Украјину на предају.

Зна се и да је у Белој куц́и председник који очигледно жели боље, јаче и исплативије односе са Москвом.

Трамп је недавно суспендовао неке санкције Москви, пристао на куповину руског дизела и упутио оштре критике Зеленском.

Русији то сасвим одговара.

Тиме се ублажава притисак на председника у Кремљу.

„Трамп је једини лидер у западном свету који чини нешто за мир“, каже Јевгениј Попов, руски посланик и телевизијски водитељ.

„Ради нешто за мир, али мир под вашим условима?“, узврац́ам.

„Да ли је то оно што желите?“

„Наравно!“

Трилатерални сусрет Путина, Зеленског и Трампа можда није на помолу.

Међутим, следец́ег месеца у Кини, на маргинама самита APEC-а, могао би да буде одржан састанак Путина, Трампа и Сија Ђинпинга.

Поједини коментатори овде га вец́ називају „Нова Јалта“, алудирајуц́и на конференцију из 1945. године, на којој су Јосиф Стаљин, Винстон Черчил и Френклин Рузвелт испланирали политичку и територијалну реорганизацију послератне Европе.

„Русија, Кина и САД су тренутно једине суперсиле на свету“, каже Јевгениј Попов.

„Наравно, за цео свет би било добро када би се наши лидери састали у Кини.“

После скоро пет година рата, то би Путина довело тачно тамо где жели да буде - за главни сто светске политике.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk