Нови 'Call of Duty': Северна Кореја напада Јужну - може ли то да се деси у стварности

Трејлер за најновије издање франшизе хит видео игре Call of Duty отвара се са младим регрутима из Јужне Кореје у наизглед рутинској патроли.

Већ неколико тренутака касније, севернокорејска ракета уводи полуострво у потпуни рат.

Трејлер за Modern Warfare 4 прегледан је 22 милиона пута на дан објављивања у мају, а 61 милиона пута укупно.

Критичари оптужују игру, чије се објављивање очекује 23. октобра, да претвара нерешени сукоб у забаву, док други поздрављају чињеницу да је испричана из визуре јужнокорејских војника.

Али да ли би Северна Кореја стварно могла да изврши инвазију као што је описана у игри?

Десило се већ једном раније.

Пет година пошто је крај Другог светског рата довео да расцепа Кореје, Север је извршио инвазију на Југ 25. јуна 1950. године, покренувши Корејски рат.

Рат је био више од регионалног сукоба - био је и битка хладноратовских суперсила, са Северном Корејом као саставним делом источног блока предвођеног Совјетским Савезом, а Југом у савезништву са Сједињеним Америчким Државама и Западом.

Севернокорејске снаге су брзо напредовале, заузевши Сеул у року од три дана.

За неколико недеља, потиснуле су јужнокорејске и снаге Уједињених нација под вођством Америке у дефанзивни периметар око лучког града Бусана.

Али сукоб се преокренуо у корист Јужне Кореје у септембру 1950. године кад је амерички генерал Даглас Мекартур повео изненађујући десант у Инчеону.

Кина је ушла у рат месец дана касније.

У наредних неколико година, након што су обе стране упале у крваву пат-позицију, договорено је примирје 27. јула 1953. године.

Примирје је зауставило борбе, али то није био прави мировни споразум.

Док су га Северна Кореја, Кина и команда Уједињених нација под вођством Америке потписале, Јужна Кореја је одбила то да уради.

Примирје је поставило линију обуставе ватре близу прве линије фронта и четири километра широку демилитаризовану зону (ДМЗ), која је до данас остала једна од најутврђенијих граница на свету.

Више од 70 година касније, две Кореје су технички и даље у рату.

И док је било разних сукоба између њих на копну и мору, две земље избегавају повратак у потпуни рат.

Најмање три милиона људи погинуло је у Корејском рату, што га чини једним од најсмртоноснијих сукоба савременог доба.

Да ли Северна Кореја наговештава да би једног дана могла да изврши инвазију?

После окончања Корејског рата, деценијама под њеним претходним владарима, Северна Кореја је наставила да говори да жели мирно поновно уједињење полуострва, мада под њеним условима.

Али став Пјонгјанга је пооштрен у јануару 2024. године, кад је актуелни врховни вођа Ким Џонг Ун саопштио парламенту да Северна Кореја одустаје од поновног уједињења као циља.

Устав је измењен како би описао Јужну Кореју као „примарног душманина Северне Кореје и њеног вечитог главног непријатеља“, додавши да две државе треба да се третирају као одвојене и непријатељске.

Сједињене Државе и даље имају око 28.500 војника у Јужној Кореји у склопу савеза са Сеулом.

Колико је вероватна инвазија?

Деценијама су западни и јужнокорејски званичници и војни стручњаци користили ратне игре, вежбе и обавештајне процене како би истражили вероватноћу инвазије и начина на који би се она одвијала.

Америчка обавештајне заједница - група федералних обавештајних служби и организација - објавила је 2023. године извештај у којем је саопштила да је вероватније да ће Северна Кореја користити арсенал нуклеарних и балистичких ракета за регионални утицај и као фактор одвраћања него да покрене потпуну офанзиву.

кад би Пјонгјанг заиста напао суседа било би то много вероватније ракетама у „ограниченим размерама“, и уз помоћ претње нуклеарном ескалацијом, каже Маркус Гарлаускас, бивши службеник америчке Националне обавештајне службе задужен за Северну Кореју, а сада члан вашингтонске стручне групе Атлантски савез.

Заједно са Кином, Северна Кореја је једина земља у Источној Азији која поседује нуклеарно наоружање.

Верује се нашироко да укупно девет земаља на свету поседује нуклеарно оружје.

Зашто би инвазија била сложена?

Ако би заиста покушала да изведе инвазију, стручњаци кажу да би се Северна Кореја суочила са мноштвом изазова.

Поред нуклеарног оружја, Северна Кореја има много већу војску од Јужне, са процењених 1,2 милиона војника напрема 450.000.

Има и више тенкова и артиљерије, као и већи ракетни арсенал.

Упркос овоме, „био бих опрезан приликом умањивања предности Јужне Кореје у ваздушним снагама“, каже Фјодор Тертицки, предавач на Одељењу за међународне студије на Корејском универзитету у Сеулу.

Распрострањено је мишљење да Јужна Кореја поседује пету најсавременију војску на свету, са процењеним буџетом за одбрану од око 43 милијарде долара напрема отприлике 1,6 милијарди долара у случају Северне Кореје.

И заиста, буџет за одбрану Јужне Кореје процењује се да је већи од читаве севернокорејске привреде.

Северна Кореја има круту, централизовану војну структуру осмишљену да спречава пучеве против Врховног вође уместо да заиста буде ефикасна, каже Тертицки.

У ову сврху, многе одлуке јединица у оквиру Корејске народне армије (КПА) захтевају одобрење од политичких или безбедносних официра, објашњава Тертицки.

Ово смањује способност команданата да делају самостално и брзо у сценарију бојног поља, додаје он.

А ту је и питање остареле војне механизације Северне Кореје.

Јужна Кореја је 2018. године проценила да Северна Кореја поседује око 810 борбених авиона, али су многи од њих модели из совјетске ере.

Чак и најмодернијих борбени ловци земље, МиГ-29, купљени су пре више деценија, истиче он.

Међутим, аналитичари кажу да је Северна Кореја можда извукла корист од слања војника да се боре уз руске снаге у рату против Украјине.

И док се процењује да је већина од процењених 16.000 севернокорејских војника који су се укључили у рат рањено или мртво, аналитичари кажу да би они који су преживели могли да се врате са вредним искуством, међу њима и употребе дронова, што је све важнији аспект савременог ратовања.

Погледајте видео: Како се млади у Јужној Кореји спремају за рат са северним суседом

Зашто би одбрана од Северне Кореје и даље била проблематична?

Ипак, упркос неким од њених војних предности, географија Јужне Кореје и даље је чини рањивим на напад из Северне Кореје, тврде стручњаци.

Престоница Сеул је само 38-50 километара јужно од ДМЗ-а, а у широј метрополитанској области, у коју спадају Инчеон и покрајина Гјеонги, живи више од половине становништва земље.

Ова близина граници, у комбинацији са артиљеријом Северне Кореје, ракетном, пројектилском и дронском способношћу, чини престоницу Јужне Кореје „рањивом и веома тешком за евакуацију“, каже Тертицки.

Јужна Кореја се такође суочава са дугорочним демографским притисцима, истиче он, са једном од најнижих стопа наталитета на свету који смањује контингент војно способних регрута.

Према подацима јужнокорејског Министарства за одбрану, број војника на активној дужности је опао са око 563.000 из 2019. године на око 450.000 2025. године.

Који би све били улози?

Стручњаци кажу да иако су ниске шансе за велики сукоб Северне и Јужне Кореје, ако би се он десио, последице би биле катастрофалне.

Севернокорејски напад би вероватно покренуо „мултинационални војни одговор“ у који би биле укључене и америчке снаге, каже Брус Клингнер, бивши аналитичар ЦИА и Одбрамбене обавештајне агенције данас у вашингтонској стручној групи Фондација Морин и Мајк Менсфилд.

То би заузврат могло да увуче Кину и Русију, које имају властите војне споразуме са Пјонгјангом.

Тертицки каже да би сукоб Северне и Јужне Кореје донео „истинску могућност не само нуклеарног, већ и термонуклеарног рата“.

Термонуклеарна оружја, често звана и хидрогенске бомбе, користе нуклеарну фузију баш као и фисију, чинећи их потенцијално много снажнијим од атомских бомби бачених на Јапан 1945. године.

Чак и без нуклеарног оружја, севернокорејске инвазија би могла да изазове разорно уништење, каже Клингнер.

„Северна Кореја има масивне количине артиљеријских снага размештених близу ДМЗ-а које би могле да пуцају на Сеул без померања напред“, каже он.

„Пјонгјанг има и стотине хиљада пројектила, од којих неки могу да заобиђу одбрану савезничких снага.“

И док су неки критиковали премису нове игре Modern Warfare 4, Тертицки није један од њих.

Он живи у Сеулу и, као натурализовани држављанин, био би позван у војску у случају рата.

„Неотесано или не, натераће многе људе да се замисле над нашим полуострвом“, каже он.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk