Колумбијска влада одлучила да убије Ескобарове 'кокаинске нилске коње'

Пабло Ескобар је име које Колумбија покушава да заборави последњих неколико деценија.

Један од најозлоглашенијих криминалаца свих времена, био је оснивач медељинског нарко-картела 1980-ух и у једном тренутку се сматрало да је најбогатији човек на свету.

Ескобар се памти и по насилним обрачунима са снагама реда и закона у Колумбији, који су укључивали отмице, бомбашке нападе и неселективне атентате.

Али „Краљ кокаина' је одговоран и за нешто што научници називају „еколошком темпираном бомбом".

Група нилских коња које је Ескобар првобитно допремио у његов приватни зоолошки врт 1980-их година намножила се и проширила уздуж једног од главних пловних путева земље - реке Магдалена.

Студија из 2022. године сугерише да је могуће да сада можда има чак 250 ових „кокаинских нилских коња“.

Према најновијем попису Министарства заштите животне средине, 2022. године их је било најмање 169.

Без контроле популације, процењује се да би до 2030. године могло да их буде више од 500, а до 2035. године да број премаши 1.000.

После деценија разматрања, колумбијска влада је сада објавила планове да убије 80 ових јединки.

„Ако то не урадимо, нец́емо моц́и да контролишемо популацију“, рекла је вршитељка дужности министра заштите животне средине Ирена Велез.

„Морамо да предузмемо нешто да бисмо сачували наше екосистеме.“

Међутим, организације за права животиња критиковале су ову одлуку.

Недавно поново изабрани сенатор за права животиња Андреа Падиља противи се владиној одлуци, називајуц́и је „поједностављеном и окрутном“.

„Никада нец́у подржати убијање здравих створења; још мање ако су, као у овом случају, жртве неодговорности, нехата, лењости и државне корупције“, написао је на налогу на мрежи Иксу.

Од 2022. године, нилски коњи у Колумбији су проглашени инвазивном егзотичном врстом, што значи да се сматра да угрожавају аутохтоне екосистеме и биодиверзитет.

Неконтролисани раст популације нилских коња, концентрисаних на обалама реке Магдалене, загађује воду, утиче на људске заједнице и доводи у опасност друге врсте попут ламантина и речне корњаче, рекла је министарка.

„Са научне тачке гледишта, ово је неопходно да би се смањио њихов број", додала је.

Нилски коњ се сматра једном од најагресивнијих животиња на свету.

А ови у Колумбији су опасност по рибаре и становнике тог подручја.

Према студији објављеној у часопису Animals (Животиње) 2021. године, 87 одсто сусрета људи и нилских коња у Уганди између 1923. и 1994. године било је фатално.

Научници у Колумбији дуго заступају став да је жртвовање животиња једини начин да се ублажи њихов утицај на животну средину.

Главни проблем је што нилски коњи нису аутохтона врста у овој јужноамеричкој земљи - или било где ван Африке.

То углавном значи да немају природне непријатеље, попут лавова и крокодила, што даље значи да могу да се несметано размножавају.

„Јасно је да нам је жао ових животиња, али као научници морамо да будемо искрени“, каже за ББЦ колумбијска биолошкиња Натали Кастелбланко, једна од водец́их стручњакиња за „кокаинске нилске коње“.

„Нилски коњи су инвазивна врста у Колумбији и ако сада не убијемо неке од њих, ситуација би могла да измакне контроли за само 10 или 20 година.

„Влада је донела тужну, али неопходну одлуку.

„Хвала вам што слушате науку", каже она.

Пресељење или успављивање

Колумбијска влада издвојиће 7,2 милијарде пезоса (приближно два милиона америчких долара) за смањење популације нилских коња.

Према речима министарке, очекује се да се популација може смањити за најмање 33 јединке годишње.

Према владином документу, постоје два начина за постизање тог циља: пребацивање нилских коња у зоолошке вртове и уточишта у другим земљама и успављивање.

Влада је покушала да пронађе земље које би биле спремне да приме неке од нилских коња, али према извештају, није добила позитиван одговор ни од једне од њих.

„Верујемо да то има везе са сиромаштвом (у другим земљама) и могуц́им генетским оштец́ењима која ове јединке имају“, рекла је Велез у интервјуу колумбијском Блу ​​радију.

Пошто све јединке потичу од иста четири нилска коња које је допремио Ескобар, њихова генетска разноликост је веома ниска, што повец́ава урођене мане.

Наталија Рамирез, директорка Одељења за шуме, биодиверзитет и екосистемске услуге, објаснила је да је, поред тога, пребацивање нилских коња у другу земљу веома скупо.

Стога, док траже некога ко је спреман да прими нилске коње и финансира превоз, власти су се одлучиле за еутаназију 80 јединки.

Одлука је донета после препорука стручњака за биодиверзитет и биц́е у складу са техничким протоколом како би се осигурало да све буде „етички, безбедно и одговорно“, каже Велез.

Еутаназија сваке јединке коштац́е око 50 милиона колумбијских пезоса (око 14.000 америчких долара), рекла је министарка у интервјуу за Блу радио.

У ту цену не улази закопавање трупала, што је неопходно из здравствених разлога.

Мера коју је донело Министарство заштите животне средине предвиђа да нилски коњи могу да буду убијени инјекцијом или стрелицом испаљеном из пушке.

Откуд нилски коњи у Колумбији?

Током 1980-их, када је достигао највец́у моц́ и богатство, Пабло Ескобар је основао зоолошки врт на имању Хасијенда Наполес са нилским коњима, жирафама, слоновима, зебрама, нојевима, носорозима и биволима.

После његове смрти 1993. године, власти су заплениле његово луксузно имање око 250 километара северозападно од колумбијске престонице Боготе.

Вец́ина животиња је на крају премештена у друге зоолошке вртове, али нико није желео да узме нилске коње, који су били препуштени сами себи и брзо су се расејали ван граница ранча по сливу реке Магдалена.

„Било је логистички тешко премештати их, па су их власти једноставно тамо оставиле, вероватно мислец́и да ц́е животиње угинути“, каже Кастелбланко.

За крдо нилских коња у Колумбији се каже да је прво и једино које живи у дивљини ван афричког континента.

Према информацијама Института Хумболт, популација нилских коња је порасла јер имају све што им је потребно: изобиље хране и много воде.

За разлику од Африке, где се суочавају са предаторима и сушама, у Колумбији нема онога што научници називају „природним контролорима“ популације.

„Нилски коњи се шире по највец́ем речном сливу Колумбије, у којем хиљаде људи зарађују за живот“, каже Кастелбланко.

„Нилски коњи су виђени чак 370 километара далеко од Хасијенде Наполес.“

Ове животиње су и велика опасност по људе.

Иако до сада нису забележени смртоносни напади у Колумбији, нилски коњи су територијалне животиње за које се процењује да убију око 500 људи годишње у Африци - више него лавови, крокодили или слонови.

Брзи раст популације нилских коња имао је велики утицај на екосистеме.

Према извештају института, будуц́и да су мегахербивори, који обично достижу тежину вец́у од једне тоне, нилски коњи прождиру домац́у флору, која би, у нормалним околностима служила за исхрану мањих животиња.

Уз то, нилски коњи мењају пејзаж отисцима стопала и великим количинама измета које производе.

Поред тога, институт напомиње да је било „напада на људе, страха међу рибарима да обављају њихов посао, као и да су нилски коњи виђани на путевима".

Од почетка 21. века, колумбијска влада је испробала различите стратегије за контролу популације нилских коња - од убијања до хемијске кастрације.

Све оне су до сада биле неефикасне у заустављању раста популације.

'Као да сте у неком филму о Парку из доба Јуре'

Кастелбланко и њене колеге нису први научници који су предложили одстрел, али било је и стручњака који су се томе противили.

Енрике Ордоњез, биолог са колумбијског Националног универзитета, рекао је раније да „кокаински нилски коњи" представљају наду за очување глобалних бројки нилских коња - њих невладине организације као што су Међународни савез за конзервацију природе (ИУЦН) сматрају угроженом врстом.

Он је за ЦНН изјавио да би програм стерилизације био много бољи начин да се контролише њихова популација.

Али такве процедуре нису нимало једноставне нити јефтине, а Карлос Валдерама је имао искуства са њима.

Он је 2009. године извео кастрацију мужјака „кокаинског нилског коња" у склопу експеримента проучавања опција за контролисање раста њихове популације.

„Говоримо о животињи чија тежина може да износи и до пет тона и која уме да буде веома агресивна", каже Валдерама.

„Иако смо омамили животињу, она је скоро ишчупала кран који смо користили као испомоћ у процедури.

„Као да смо били са диносаурусом у филму 'Парк из доба Јуре'".

Ветеринар каже да је главна лекција овог експеримента била да кастрација сама није опција - нарочито кад се узме у обзир испостављени рачун у висини од 50.000 долара.

„Многи од ових нилских коња живе у дивљини. Просто није могуће лако стићи до сваког од њих."

„За то време, они ће се само и даље размножавати.

„А нилски коњи су полигамни, што значи да један мужјак може да оплоди више женки", додаје Валдерама.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk