You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Исповест југословенског шпијуна који је инспирисао настанак Бонда: Душко Попов за ББЦ 1975.
- Аутор, Џејн Вилкинсон
- Функција, ББЦ аудио
- Време читања: 9 мин
„Искрени сте, али без скрупула. Никад вас не мучи савест. Амбициозни сте и немилосрдни, а умете да будете чак и свирепи.“
Ово би могло да звучи као опис чувеног Џејмса Бонда, тајног агента 007, насталог у уму аутора Ијана Флеминга, а популаризованог десетинама филмова.
„Волите да узвратите ударац, али вам се не жури да то урадите. Опасност је за вас стимуланс, али кад сте уплашени, не паничите“, додаје се у опису.
Међутим, реч је о профилу британске обавештајне службе МИ6 за једног од најуспешнијих двоструких агената из времена Другог светског рата.
Шифровано име му је било Трицикл.
А право Попов… Душко Попов.
Ово је прича о југословенском шпијуну плејбоју из Другог светског рата, за кога се тврди да је био инспирација за настанак лика Џејмса Бонда.
ББЦ је Попова интервјуисао 1975. године, што ће се деценијама касније наћи у ББЦ подкасту „Сведоци историје", где се може чути и глас Попова.
„Оруђа шпијунаже нису веома етичка - лажи, преваре, уцене, насиље, понекад чак и убиство“, изјавио је тада Попов.
„Али сан за све нас, елиминација Хитлера и победа у том рату, био је толико велик да мислим да никад нисам застао и помислио да чиним нешто аморално.
„То што сам радио спасавало је животе“.
Почетак
Попов је рођен у имућној југословенској породици.
Био је шармантан и софистициран, вешт коцкар и славни заводник, а и говорио је неколико језика.
По избијању Другог светског рата, контактирао га је пријатељ који је радио за Абвер, немачку обавештајну службу.
„У то време, раних 1940-тих, Немцима је био потребан шпијун који је могао да се креће у свим слојевима британског друштва и тај мој пријатељ је проследио моје име не питавши ме“, рекао је Попов за ББЦ те 1975. године.
„Рекао им је да има човека за ког верује да је карактером савршен за супершпијуна и Немци су ме контактирали.“
Али оно што Немци нису знали јесте да је Душко изразито био против нацизма.
Одмах је отишао код Британаца.
„Познавао сам некога у амбасади и испричао сам му за немачки предлог, а он ме је упознао са представником МИ6 у Београду, који ме је изузетно охрабривао.
„Рекао је: 'Слушај, желимо да се инфилтрирамо у Абвер, настави да разговараш са њима и покушај да напредујеш ка врху'.“
Немци су га, како каже, кроз неколико мањих задатака ставили на пробу и тако је започео Душков двоструки живот.
„На самом почетку сам био непажљив и замало сам упао у замку“, присећа се.
„Немац из Абвера који ме је регрутовао је - без мог знања, наравно - ангажовао и човека да ме проверава.
„Потплатио је шофера мог оца, који је саботирао мој аутомобил, а потом се ставио у моју службу, рекавши да ће ме возикати унаоколо."
Баш у то време, Попов је имао поприличан број виђања са представником МИ6, што се све нашло у извештајима предатим Немцима.
„И тако је моја каријера у шпијунажи започела убиством тог човека", каже Попов.
„Пронашао сам људе који су га се отарасили.“
'Ми смо од Бондових'
Пише: Слободан Маричић, новинар ББЦ-ја на српском
„Знаш ти да је нама рођак Џејмс Бонд“, гласила је реченица коју је 33-годишња Настасја Деретић из Зрењанина пре десетак година чула од мајке.
„Помислила сам јао је л' то моја мама упала у неке теорије завера“, додаје, уз осмех.
Али онда јој је све објаснила.
Њена бака са мамине стране је из породице Попов из Новог Милешева, насеља у банатској општини Нови Бечеј.
„Не могу да кажем да ми је близак род, али имамо неког заједничког претка, постоји слика породичног стабла на ком се то види“, прича преводитељка која је тренутно на докторским студијама лингвистике у Новом Саду, где и живи.
Звали су их и на велика годишња породична окупљања Попова, наглашава.
Марко Попов, син Душка Попова, добио је српско држављанство 2019. године.
И какав је осећај кад ти је Џејмс Бонд рођак?
„Супер је за кафанске приче, као знаш ти ко је мој рођак или само поменем у сродству са Џејмсом Бондом, па сви буду као 'ма важи'“, одговара Деретић, смејући се.
„Зезамо се и у породици ми смо од Бондових, ко више личи на њега и слично“, додаје.
Ипак, то помало зна и да буде притисак.
„Размишљаш 'забога имам Џејмса Бонда у породици, морам и ја нешто да постигнем у животу'“, закључује Деретић уз осмех.
Популарност Попова у Србији за то време нимало не јењава.
О њему су написани бројни текстови, у ком га махом називају највећим српским шпијуном, често о њему снимају емисије и подкасте, попут Хисторикаста, а има и профил на сајту Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Истичу његову улогу у обмањивању Немаца где ће се догодити напад савезника и велико искрцавање на Нормандији 1944, што је значајно допринело поразу нациста.
Попов је о његовом животу писао у аутобиографији Шифра трицикл.
Лондон
Немци су убрзо послали Попова у Лондон да под параваном богатог бизнисмена сакупи обавештајне податке.
Тамо су британски официри осмислили реалистичне, али лажне информације за Душка да их пренесе његовом нацистичком надређеном у Есторилу, одмаралишту у Португалу.
„Био сам попут глумца који се припрема за улогу“, каже Попов.
„Нисте могли само да предате суве чињенице Немцима, морао сам да украсим сваку причу малим анегдотама зато што би се вратили да ми постављају прегршт питања.
Било их је разних.
Како је изгледало путовање? На којој станици си сишао? У ком хотелу си одсео? Где је у хотелу предворје? Где је бар?
„И нисам смео да погрешим - у том послу дозвољена вам је само једна грешка, она је последња коју ћете икад направити.“
Управо су му се у Португалу путеви укрстили са британским поморским обавештајним официром по имену Ијан Флеминг, који се касније прославио као творац Џејмса Бонда.
Обојица су одсела у хотелу Паласио у Есторилу.
Уживали су у врхунским јелима, коктелима и казину.
„Најудобнији начин да проведете рат је да га проведете онако како сам то ја учинио - параван ми је био сјајан, водио сам веома узбудљив живот, као из неког романа.
„Људи би већи део времена мислили да је све то измишљено“, прича Попов.
Због тога се нашироко сматра да је Душко био инспирација за тајног агента 007.
Помогло је и његово надалеко славно заводништво.
Према једној легенди, шифровани надимак Трицикл добио је након што је позвао две жене у хотелску собу на романтично вече.
Друга верзија је далеко мање узбудљива.
Она каже да је надимак добио зато што је био лидер ћелије сачињене од три шпијуна.
Наравно, као и Бонд, Душко је волео нову технологију, у коју спада микро-тачка која је омогућавала да стотине речи буде одштампано на простору једне тачке у тексту.
„Кад данас читате књиге о шпијунажи, видите много техничких смицалица, а то је једна од њих која никад није надмашена“, каже Попов.
„Микро-пункција или микро-тачка је ремек-дело преношења порука, нарочито ако сте дошли у посед планова или имате компликоване поруке.
„Ако не знате где је, не можете да је приметите“.
Перл Харбор
Немци су били толико импресионирани продуктивним новим агентом да су у августу 1941. Душка послали у Америку да оснује подземну мрежу.
И ту је наишао на најзначајније обавештајне податке његове шпијунске каријере - јапански захтев за информације о америчкој поморској бази Перл Харбор.
„Знали смо да Немци или Јапанци припремају напад негде, али су сви мислили да ће Јапанци напасти Холандску Индију (данашњу Индонезију)“, прича Попов.
„Тек кад сам добио тај упит, схватили смо шта то значи - постало је прилично јасно ко, када, где и како ће да нападне."
Проследио је, додаје, информацију америчком ФБИ-ју не размишљајући превише о њој, мислећи да ће неко урадити нешто по том питању.
Међутим, чувени ФБИ директор Џон Едгар Хувер му није веровао.
Није, како каже, одобравао његов стил живота - пентхаус у најбогатијем делу Њујорка, одседање у луксузном хотелу и слично.
„А онда сам тражио двонедељни одмор и одвео девојку у Мајами, када су ми пришли агенти ФБИ-ја и рекли да морам одмах да је пошаљем назад.
„Мислио сам да су хотелски детективи и да могу то да решим са неколико долара, да их потплатим.
„Хувер ми је касније рекао 'покушао си да подмитиш моје агенте, кршиш озбиљан закон', практично ме је избацио из канцеларије.“
Међутим, у децембру 1941. Јапанци су напали Перл Харбор.
Упориште вредно 100 милиона долара, најснажнија постаја америчке одбране, бомбардовано је непосредно после свитања, гласио је радио извештај.
Према првим извештајима, на базу се обрушило 150 непријатељских авиона, додали су.
„Кад су вести почеле да пристижу, био је то најстрашнији тренутак који сам доживео у животу… Нисам могао да верујем“, каже Попов.
„Али били су упозорени, то је могла да буде победа, помислио сам, а онда схватите да су за сат и по Американци изгубили неколико хиљада људи.
„И сад је било очигледно да ће Америка ући у рат“.
Попов је тада постао сумњив.
Слао је врло мало обавештајних података у Немачку из САД и није успео да изгради шпијунску мрежу.
Међутим, упркос ризику од раскринкавања, вратио се у Европу.
„Ако сте у игри, не напуштате је на пола и ја сам желео да наставим да је играм.
„Било би грозно провести више година у борби против Хитлера, а да не знате како се то завршило.“
После рата
Преживео је рат, а да никада није био разоткривен као двоструки агент.
„Сада још и више ценим мир и срећу, кад је упоредим са тим ратним годинама, некако све изгледа једноставније и лакше сада", рекао је те 1975. године.
„Британци су били добри према мени, дали су ми орден или два, на чему сам захвалан".
Душко Попов, одликован Орденом Британске империје, био је централна тема неколико књига, филмова и документараца о „правом Џејмсу Бонду“.
Умро је 1981. у 69. години.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk