У Хрватској ухапшен Украјинац осумњичен за дизање у ваздух гасовода Северни ток

експлозија, Северни ток

Аутор фотографије, Reuters

Објављено
Време читања: 4 мин

Украјински држављанин ухапшен је у Хрватској због сумње да је учествовао у дизању у ваздух гасовода Северни ток у Балтичком мору неколико месеци од почетка руске инвазије на Украјину, саопштили су немачки тужиоци.

Додали су да ће бити изручен Немачкој.

Идентификован је само као Владимир З, а ухапсила га је локална полиција у Пули, приморском граду ове балканске државе по Интерполовој потерници, извештава агенција Ројтерс.

„Обучени ронилац Владимир З. је био члан групе Сергеја К, која је поставила експлозив у гасоводима Северни ток 1 и 2, у близини данског острва Борнхолм", пише у саопштењу немачког тужилаштва.

Сергеј К. ухапшен је у јуну 2025. у Италији, а немачко тужилаштво је годину дана касније подигло кривичне пријаве против њега, оптужујући га да је деловао у име државе Украјине, известио је Ројтерс 2. јула.

У новембру 2025. пребачен је у Немачку где је негирао умешаност у експлозије.

Украјински председник Владимир Зеленски изјавио је тада да још није добио све детаље оптужнице и да је „прерано говорити“ о томе.

„Наши надлежни органи ц́е се јавити, а када добијемо више детаља, вероватно ц́емо моц́и да одговоримо", додао је.

Русија је покренула инвазију на Украјину 24. фебруара 2022, а у септембру те године гасовод је дигнут у ваздух.

Званични Кијев је негирао умешаност у експлозије, које су прекинуле кључни извор природног гаса за Европу.

Украјинске власти су одмах после инцидента, без доказа, оптужиле Русију за „терористички напад", а из Москве је одговорено да су оптужбе да је напала сопствене гасоводе „предвидљиве и глупе".

Иако Северни ток 2 никада није пуштен у рад, два цевовода Северног тока 1 обезбеђивала су стални протоком гаса у дужини од 1.200 километара испод Балтика, од руске обале до североисточне Немачке.

Непосредно пре руске инвазије, Немачка је отказала процес одобравања Северног тока 2, који је био у стопроцентном власништву руског гасног гиганта Газпрома.

Месецима касније, Русија је затворила Северни ток 1.

Немачки извештаји објављени 2024. сугерисали су да је тим украјинских ронилаца изнајмио немачку јахту и отпловио у Балтик како би извршио диверзију на гасоводима.

мапа северног тока и где је дошло до екплозије

Сергеј К. је био официр у украјинској војсци 2022. и, делујуц́и у име државе Украјине, помогао је у развоју плана са другим војним особљем за уништавање Северног тока 1 и 2, пише у немачкој оптужници.

Циљ је био трајно зауставити испоруку гаса гасоводом и спречити Русију да приходе од трговине природним гасом користи за финансирање ратних напора, тврде тужиоци.

Оптужница је поднета регионалном суду у немачком лучком граду Хамбургу 2. јула 2026.

Оптужују га да је деловао као саизвршилац у ратном злочину који укључује напад на цивилне објекте, изазивање експлозије, уништавање инфраструктуре и ометање јавних служби.

Окривљени је, предводец́и тим професионалних ронилаца, скипера и стручњака за експлозиве, ушао у Немачку са фалсификованим украјинским пасошем у септембру 2022. године.

Укрцао се на изнајмљену јахту са фалсификованим личним документима, наглашава тужилаштво у саопштењу.

Са саучесницима је транспортовао велике количине војног експлозива кроз међународне воде до локације у близини данског острва Борнхолм, пре него што су их причврстили за цевоводе на дну Балтичког мора, постављајући временске упаљаче, указује се у оптужници.

Његов немачки правни тим није одговорио на захтев за коментар.

„Не плашимо се оптужнице и захтевамо да се чињенице јавно“, рекао је његов адвокат из Италије Никола Канестрини.

мапа гасовода Северни ток 1 и 2

Шта су гасоводи Северни ток 1 и 2?

Гасовод Северни ток 1, са два паралелна крака, простире се у дужини од 1.200 километара испод површине Балтичког мора, од руске обале надомак Санкт Петербурга до североисточне Немачке.

Отворен је 2011. и максимални капацитет овог гасовода је 170 милиона кубних метара гаса, који се шаље из Русије за Немачку.

Северни ток 2 протеже се паралелно са првим гасоводом и он је у руском власништву.

Изграђен је у септембру 2021, али није пуштен у рад јер је Немачка одбила да га одобри.

Пројекат је у потпуности заустављен само неколико дана пре почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk