'Зашто сам кренуо у потрагу за лажним заводником моје мајке'

„Установио сам да нису нимало софистицирани. Нису били нимало паметни… То ме је запањило.“

Кад је Карлос Бараган отпутовао до Нигерије да пронађе човека који је од његове мајке направио жртву љубавне преваре, очекивао је да ће затећи превејану варалицу.

ИП адреса је показала да су мејлови који су обманули његову мајку стизали из Нигерије, а не од америчког војника у Сирији, како се човек представљао.

Али уместо да разоткрије умешног криминалца, Карлос се упустио у четворогодишњу мисију да би разумео нигеријске „Јаху бојсе“ - младе преваранте који често имају врло мало образовања, прилика за запослење у животу и немају новца.

То искуство не само да је срушило његове претпоставке о мушкарцу који је преварио његову мајку, већ га је и навело да се запита о утицају усамљености у савременом свету.

Упознавање са Брајаном

Карлос описује мајку као снажну, самосталну жену.

Образована професионалка која води властиту зубарску ординацију деловала је као мало вероватна жртва.

Зато су се он и његова браћа забринули кад су почели да сумњају да је пала на причу варалице.

Али мејл послат њеном новом љубавном партнеру „Брајану“ указао је на разлоге зашто је била толико рањива.

„Старала сам се о мајци, потом о млађој сестри, потом о мужу, и мојој деци. Читавог живота сам се старала о другима, а сада желим некога ко ће се старати о мени.“

Неколико месеци раније, Карлос је приметио да је његова разведена мајка усамљена и подстакао ју је да се пријави на апликацију за упознавање Тиндер.

Ускоро се упарила са Брајаном, атрактивним Американцем у средњим педесетим који је тврдио да је стациониран у Сирији.

Карлосов старији брат, војни ветеран, одмах је постао скептичан.

„Звучи јако необично. Ово је вероватна превара, мама“, рекао јој је.

Након тога је престала да прича о вези са њим, мада је повремено показивала Карлосу мејлове од Брајана.

Били су препуни љубави и страсти.

Брајан је брзо почео да говори о пресељењу у Шпанију да би могли да буду заједно, што је изненадило и Карлосову мајку.

„Мислим да је и даље била помало сумњичава“, каже Карлос.

Избила је породична свађа кад је Брајан рекао да ће послати златне полуге у њихов дом.

Али тек кад је његова мајка дошла кући са два прстена и најавила да ће њих двоје ускоро живети заједно, Карлос се активирао.

Показао је мајци доказе да мејлови заправо стижу из Лагоса.

Није рекла много, али је била тужна.

Неколико дана касније, обрисала је већину тих писама.

Кад је видео како се његова мајка мучи с усамљеношћу, то је побудило нешто у Карлосу.

Одлучио је да отпутује у Нигерију и пронађе мистериозног преваранта.

Биги, Икотун и његови Јаху бојси

Преко локалног посредника, Карлос је ангажовао помоћ преваранта по имену Биги, који је пристао да га упозна са пријатељима и поведе у турнеју по Икотуну, прометном предграђу Лагоса где „сви нешто муљају, свако се труди да нешто заради“.

Биги је био у позним двадесетим, отприлике исто годиште као и Карлос.

Био је паметан и „невероватно духовит“.

Њих двојица су проводила сваки слободан тренутак заједно и, на његово изненађење, Карлос је открио да овај почиње да му се допада.

„Упорно ми је пролазило кроз главу… како неко попут њега постаје преварант који проводи ноћи разговарајући с усамљеним људима на интернету?“

Док је причао са мештанима, Карлос је схватио да постоји огромна мрежа превараната: стотине младића познатих као Јаху бојс, названих по мејл сервису који су користили у раним данима овог посла.

Постепено је почињао да схвата да је, наоружан само псеудонимом и лажном мејл адресом, мало вероватно да ће пронаћи мајчиног преваранта у земљи са више од 240 милиона становника.

Уместо тога, затекао је себе како се све више упознаје са светом Јаху бојса.

Као бели Европљанин, Карлос је био упадљив где год би пошао.

Каже да су људи претпостављали или да је агент ФБИ-ја или кинески бизнисмен.

Звали су га „мага“, што је сленг за поводљиву будалу коју је лако насанкати.

А опет је уз помоћ Бигијевих упознавања, успео да разговара са педесетак Јаху бојса.

Један је опонашао америчког рвача Кодија Роудса, убеђујући једну жену да плати 25 авионских карата које никад нису биле искоришћене.

Њена прва уплата била је 300 евра, више новца него што је он зарадио за 18 месеци рада у фабрици.

Али успех је ретко стизао брзо.

„Они то називају бомбардовањем“, каже Карлос, „што практично значи да се окушавате са стотинама људи, ако не и хиљадама.“

Карлос се такође зближио са још једним Јаху бојсом, Азизом, који је почео да се бави преварама са 14 година.

Преселио се у Лагос из села и живео са мајком и малом сестром у скученом стану.

Азиз се представљао Американцима као „Ванеса“, користећи украдену фотографију прелепе белкиње.

Испрва није имао успеха.

Његов енглески је био лош и никад није имао девојку или посетио Америку.

„Говоримо о дечацима који немају превише знања о западном свету“, каже Карлос.

На крају се Азизу посрећило и добио је пет долара.

Потрошио их је на пилетину у ресторану.

Било је то први пут да је боравио у климатизованој згради.

Али Азизова мајка и бака, обе неписмене уличне продавачице хране, знале су да је оно што он ради погрешно.

Бака му је поставила ултиматум: престани да вараш људе или ћемо те се одрећи.

Престао је.

Карлос каже да је стигао у Нигерију верујући да су преваранти део софистицираног криминалног удружења.

Његов однос са Азизом га је навео да преиспита ту претпоставку.

„Лакше је поверовати да нас повређује моћна криминална мрежа у Западној Африци него да се ради о тек тамо неком лику са телефоном“, каже.

Он се такође уверио колико млади преваранти и сами постају жртве, привлачећи пажњу моћнијих криминалаца и смањујући им зараду.

А опет је једно питање остало акутно: како су тинејџери, од којих неки никад нису завршили школу, успевали да убеде одрасле особе као што је његова мајка да им верују?

Преваранти су му рекли да они нуде нешто што многим људима недостаје: блискост.

„Говорили би ми: 'Треба само да им посветиш пажњу.' Суштина је у томе да будете ту. Да кажете: 'Добро јутро. Како си, љубави? Како си, душо? Шта си ручала?'“

Карлос каже да се иста потреба за блискошћу, често проистекла из усамљености, такође изнова помињала у разговорима са жртвама превара.

„Ово је најтужнији злочин на свету зато што вам они не узимају само новац“, рекла му је једна.

„Они вас и емоционално исцеде. Остане вам празнина кад та особа изненада нестане. А онда вам друштво каже да сте идиот и да је све то ваша кривица.“

Карлос је написао књигу, Јаху бојс, о својим искуствима.

Овај чланак заснован је на епизоди Аутлука на ББЦ Светском сервису

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk