Погођена нафтна постројења у Санкт Петербургу у смртоносном ноћном нападу

Најмање једна особа је погинула у ноћном нападу на Санкт Петербург, у којем су погођена два градска нафтна постројења.

Гувернер региона Александар Беглов рекао је да се након напада гасе пожари на Нафтном терминалу у Санкт Петербургу и у нафтном складишту Ручји, при чему је повријеђено најмање пет особа.

Погођени су и логистички центар компаније Озон, познате као руски Амазон, као и дата центар ВКонтактеа, руског еквивалента Facebookу.

Кијев се још није огласио поводом напада. Украјински предсједник Володимир Зеленски изјавио је у суботу ујутро да је Русија од прошле седмице 76 пута гађала енергетски сектор његове земље, откако је Доналд Трамп прогласио 'енергетско примирје'.

Украјина је након те објаве на три дана обуставила нападе на руска нафтна постројења, за које тврди да представљају главни извор прихода за финансирање ратних напора Москве, док је истовремено оптуживала Русију да наставља с нападима.

Затим је почетком ове седмице наставила нападе, што је изазвало негодовање Трампа, који је позвао на примирје како би се омогућила реализација споразума који је постигао са руским колегом Владимиром Путином о испорукама дизела.

Украјина је и раније гађала Санкт Петербург, иако су региони ближи Украјини чешће на мети. Градски нафтни терминал посљедњи пут је погођен у јулу.

Руско министарство одбране саопштило је да је током ноћи до недјеље изнад руске територије оборило више од 1.000 украјинских дронова.

Гувернер Санкт Петербурга рекао је да је у нападима на град оштећено 12 стамбених зграда и двије куће, док је аеродром Пулково привремено затворен.

Додао је и да су могући прекиди у раду мобилног интернета.

Друштвена мрежа ВК потврдила је да је њен регионални дата центар био мета дрона, али је нагласила да су њене услуге доступне „као и обично“, након што су корисници пријавили потешкоће у раду у раним јутарњим сатима.

Озон је такође потврдио да је његов локални логистички центар био мета дрона, што је изазвало пожар.

Компанија је саопштила да су запослени евакуисани и да нико није повријеђен, те да на тој локацији тренутно не прима пошиљке од продаваца „јер се тренутно користи у друге оперативне сврхе“.

Поред бројних нафтних постројења широм Русије, Украјина је изводила и нападе с циљем ширег ометања руске економије.

Раније овог мјесеца покренула је серију напада на Yандеx, највећи руски интернет претраживач, што је довело до поремећаја у раду његових услуга.

Односи између Вашингтона и Кијева погоршали су се након што су САД постигле контроверзан споразум о увозу руског дизела, у нади да ће снизити цијене енергије у САД, које су нагло порасле током рата с Ираном, уочи избора на половини мандата.

Зеленски је сугерисао да је тај споразум практично једнак улагању САД у руске ратне напоре.

Трумпова одлука да привремено суспендује низ санкција Русији изазвала је нове критике, укључујући и од појединих републиканаца у САД.

Русија и Украјина све интензивније гађају енергетску инфраструктуру једна друге уочи зиме, док се пуна инвазија Москве наставља већ пету годину.

Русија тврди да гађа циљеве које користи украјинска војска, иако су Уједињене нације у петак саопштиле да су прве двије седмице октобра биле најсмртоносније за украјинске цивиле у посљедњих неколико година.

Руски напади на енергетска постројења оставили су стотине хиљада људи без електричне енергије, што изазива забринутост да ће се цивили суочити с још једном леденом зимом.

Зеленски је у суботу рекао да је десетине хиљада људи и даље без струје.

Према његовим ријечима, Русија је током протекле седмице лансирала готово 2.700 дронова, 1.700 авионских бомби и 66 пројектила, од којих је већина била усмјерена на енергетска постројења.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk