Због објава на друштвеним мрежама можете завршити у затвору у земљама Залива

Од избијања америчко-израелског рата са Ираном крајем фебруара 2026, државе Залива су хапсиле, гониле и депортовале људе оптужене за објављивање садржаја који се сматра штетним по националну безбедност.

Власти су издале нове декрете, ограничиле могуц́ности за жалбу суду и примениле постојец́е законе, међу њима и одузимање држављанства појединцима.

После одузимања држављанства од 69 људи, Министарство унутрашњих послова Бахреина објавило је да је то урађено „због величања или саосец́ања са непријатељским иранским актима или због контакта са спољним странама“.

Снаге безбедности су појачале прац́ење корисника и активиста на друштвеним мрежама.

Међународне и локалне организације за људска права кажу да ове мере представљају ударац слободи мишљења и изражавања.

У Бахреину и Кувајту, ухапшени су појединци из различитих професија.

Међу њима су новинари, инфлуенсери, активисти за људска права и обични људи.

Земље кажу да су оптужени, између осталог, за подстицање секташких сукоба, ширење лажних вести, злоупотребу мобилних телефона и друга дела за која се сматра да подривају државну безбедност.

Неколико земаља Залива упозорило је на почетку сукоба да се не снимају и не објављују видео снимци или информације повезани са иранским нападима на њихову територију.

Породице ухапшених у Бахреину и Кувајту кажу да се плаше произвољних мера, попут ускрац́ивање праведних суђења или одузимање држављанства осуђенима.

Ово долази након новог закона о држављанству који је уведен у Кувајту и недавног краљевског декрета у Бахреину.

Према речима кувајтског активисте, који је разговарао са ББЦ Њуз под условом анонимности, власти су увеле ратне мере за прац́ење онлајн активности.

Активиста каже да то укључује контролне пунктове на неким путевима, где полицајци претражују мобилне телефоне и прегледају поруке, фотографије и гласовне белешке.

Кувајт ослободио новинара Ахмеда Шихаба Елдина

Након недеља притвора у очекивању истраге о наводној злоупотреби друштвених медија, Суд безбедности Кувајта донео је пресуде против 135 људи.

Седамнаест оптужених осуђено је на три године затвора у случајевима везаним за друштвене медије.

Један оптужени, који живи у иностранству, осуђен је на укупно 10 година затвора у одсуству.

Суд је одбио да казни 109 оптужених, али им је наложио да обришу одређене објаве, док је девет ослобођено.

Сви су се суочили са оптужбама попут подстицања секташких сукоба и ширење лажних вести.

Међу ослобођенима је био и кувајтско-амерички новинар Ахмед Шихаб Елдин, који је ухапшен почетком марта, током посете породици у Кувајту.

Шихаб Елдин је награђивани новинар који је радио са неколико међународних медијских организација.

Он је, како се наводи, оптужен за ширење лажних информација, наношење штете националној безбедности и злоупотребу мобилног телефона.

У саопштењу, Колинфион Галагер, међународни правни саветник његових сестара Ларе и Луме, које живе ван Кувајта, рекао је: „Олакшање нам је што је, након 52 дана у притвору, Ахмед проглашен невиним по свим оптужбама.“

Страх од одузимања држављанства

Кувајт је у марту издао декрет којим се изричу затворске казне од три до десет година, заједно са новчаним казнама у распону од 5.000 до 10.000 кувајтских динара (око 13.800 до 27.700 евра), за објављивање материјала који се сматра поткопавањем војске или „намерним нарушавањем поверења“.

Влада је такође објавила да оснива посебне судове за националну безбедност и борбу против тероризма.

Махмуд Шалаби из међународне организације за људска права Амнести интернешенел каже да су мере довеле до широко распрострањене самоцензуре, која угрожава независно новинарство.

ББЦ Њуз је разговарао са кувајтским држављанином чији је рођак притворен на почетку рата.

Објаснио је да се хапшења обављају због објава на друштвеним мрежама, укључујуц́и лајковање или интеракцију са објавама, међу којима су и изрази туге због убиства врховног вође Ирана Алија Хамнеија у израелско-америчким нападима.

Кувајтски држављанин, који је одбио да му се открије идентитет, додао је да је вец́ина притворених из шиитске заједнице, што је, према његовом мишљењу, довело до тога да многи људи оклевају пре него што изразе своје мишљење на друштвеним мрежама.

Према истом извору, неки притвореници су пребачени у централни затвор Кувајта, међу њима и труднице.

Он је рекао да су притвореници који нису Кувајц́ани премештени у објекте за депортацију пре напуштања земље.

Кувајтски држављанин је напоменуо да су адвокати изразили бојазан да би држављанство неких притвореника могло бити одузето ако се против њих донесу пресуде.

Према члану 13 новог закона о држављанству Кувајта, држављанство се може одузети након осуде за злочине који се тичу државне безбедности, богохуљење против Бога или емира, као и дела која се сматрају штетним по политички, друштвени или економски систем земље.

Члан 14 дозвољава одузимање држављанства ако се утврди да је особа радила у интересу стране државе која је у рату са Кувајтом или са којом су прекинути политички односи.

ББЦ Њуз је више пута контактирао кувајтске власти како би одговорио на наводе у вези са условима и разлозима за притвор, али до објаве овог текста није добио одговор.

Бахреин одузео држављанство од 69 људи

Хапшења у Кувајту поклопила су се са сличним у Бахреину.

Амнести интернешенел каже да се многи притвореници у обе земље гоне због коришц́ења права на слободу изражавања, укључујуц́и и оптужбе као што су ширење „лажних вести“ или злоупотреба друштвених медија.

Регионални истраживач организације за Блиски исток и Северну Африку, Махмуд Шалаби, рекао је за ББЦ Њуз да постоји „озбиљна забринутост“ у вези са правичним поступком.

„У Бахреину је неким притвореницима ускрац́ен приступ адвокату“, каже, додајуц́и да су недавне законске промене у Кувајту „ефикасно елиминисале један ниво жалбе у правосудном систему“.

Министарство унутрашњих послова Бахреина објавило је 27. априла да одузима држављанство 69 људи због, како су навели, „величања или симпатизирања непријатељских иранских поступака или успостављања контаката са спољним странама“.

Званичници су напоменули да су сви они били небахреинског порекла.

Министарство је саопштило да су одузимања обављена у складу са директивама које је издао краљ Хамад бин Иса Ал Калифа и да су заснована на члану 10 бахреинског Закона о држављанству.

Он дозвољава одузимање држављанства у случајевима у којима појединци наносе „штету по интересе Краљевства“ или радње за које се сматра да су у супротности са дужношц́у лојалности према држави.

Међу онима којима су одузета држављанства има деце, чак и једна беба, објавила је међународна организација Хјуман Рајтс Воч.

У објави на друштвеној мрежи Иксу, Сајед Ахмед Алвадаеи, директор у бахреинском Институту за права и демократију, описао је овај потез као „почетак опасне ере репресије, са последицама које ц́е одјекивати генерацијама“.

'Хапшења последица криминалних дела'

Хјуман рајтс воч каже да је Бахреин од почетка сукоба забележио документовани пораст репресије, међу којима и притворе повезане са мирним протестима, антиратним ставовима или дељењем снимака на мрежи.

Бахреинске власти су за ББЦ Њуз рекле су да су хапшења заснована искључиво на кривичним делима.

У саопштењу, портпарол владе је рекао да је, као део напора да се одржи безбедност и стабилност и суочи са оним што је описао као „очигледна иранска агресија“, одређени број људи притворен због дела која су криминализована према бахреинском закону.

То је комуникација са страном државом - Ираном - контактирање организација које је портпарол описао као терористичке групе, као што је Иранска револуционарна гарда.

Такође су учествовали и ширили лажне или обмањујуц́е информације на мрежи, које „представљају подршку иранској агресији и њеним терористичким ц́елијама“.

Догађаји се дешавају усред ширег регионалног контекста, где је неколико земаља Залива објавило хапшење наводних ц́елија оптужених за планирање напада и подривање унутрашње безбедности.

Неке су власти повезале са иранском Исланском револуционарном гардом (ИРГЦ), док се за друге каже да су повезане са либанским Хезболахом, који има подршку Техерана.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk