'Сваки грам је драгоцен': Мисија на Марс иде по комад његовог месеца

Ка Марсу полеће свемирска мисија која ће покушати да узме комад Фобоса, Марсовог месеца, и врати га на Земљу.

Ако успе, биће то први пут да је враћен узорак са Марса или неког његовог месеца за анализу у лабораторијама на Земљи.

Свемирска летелица ће полетети из Јапана и стићи на Фобос у августу 2027. године.

План је да мисија Истраживање Марсових месеца (MMX), коју предводи Јапанска свемирска агенција, реши мистерију како су формирани Марсови сателити.

„Још није било успешне мисије на Фобос која би вратила његов део на Земљу.

„Мислим да је ово невероватно амбициозна и забавна мисија“, каже професорка Сара Расел из Природњачког музеја, заменица мисије ММX за анализу узорака.

Постоје само три месеца у унутрашњем Сунчевом систему: наш властити Месец и два око Марса, који се зову Фобос и Дејмос.

Оба су сићушна - Фобос је пречника око 20 километара, а Дејмос око 10 километара, и неправилног су облика, због чега помало личе на свемирске кромпире.

Свемирска летелица ММX-а ће проучавати Дејмос кад стигне у Марсову околину, а онда ће се усредсредити на Фобос.

Она планира да пошаље мали ровер како би истражио терен, мада то неће бити лак подвиг.

Сара Расел каже да нико никад није спустио ровер на тако мали месец.

„Месец нема много властите гравитације, али је поред огромне планете која има много јачу гравитацију, а то отежава спуштање ровера на његову површину“, објашњава.

Ровер ће извидети око места слетања како би ММX-а касније и сама могла да се спусти на Фобос.

Једном кад се нађе на површини, послаће роботску руку и два сакупљача узорака да покупе мало месечеве прашине.

Овај материјал ће бити спакован у малу капсулу која ће се вратити на Земљу 2031. године, слетевши у пустињу Вумера у Јужној Аустралији.

Количина материјала који ће се вратити је сићушна - свега 10 грама.

„То је заправо врло мала количина“, каже докторка Криса Авделиду, са Универзитета у Лестеру, која сарађује са јапанском мисијом.

„Међутим, можемо да урадимо неколико студија чак и на појединачним зрнцима...

„Не морате да вратите читаве килограме са површине да бисте урадили научна испитивања. Стога је овде сваки грам драгоцен“, каже она.

Научници верују да ће узорак коначно расветлити мистерију одакле долазе Марсови сателити.

Постоје две сучељене идеје.

Или је свемирска стена ударила у Марс у његовој раној историји и Фобос и Дејмос су настали од крша.

Или су месеци два лутајућа астероида која су дошла изван Сунчевог система, а заточила их је гравитација Црвене планете.

„Кад будемо добили узорак, моћи ћемо детаљно да проучимо његов хемијски и минерални састав - и две хипотезе ће произвести врло конкретне резултате“, каже Сара Расел.

„Постаће одмах прилично јасно... било да је месец производ овог драматичног удара или је заточени астероид.

„Открићемо врло брзо.“

Тим се нада и да би могао да постоји и додатни бонус који ће стићи у њихове лабораторије.

„Једна од истински узбудљивих ствари је да је Фобос толико близу Марсове површине да кад год дође до удара у његову површину, комадићи крша заправо могу да се усаде у сам Фобос“, каже Расел.

„А то значи да би узорак који будемо добили назад могао да садржи и зрнца са самог Марса.

„Могао би, дакле, да нам пружи истински директне информације о саставу и историји Марса.“

Доношење материјала са Марса назад на Земљу одавно је амбиција свемирских научника.

Насин ровер Истрајност, који истражује Марс од 2021, пажљиво сакупља узорке на Марсу и похрањује их у канистере.

Али друга мисија НАСА-е и Европске свемирске агенције звана Повратак узорака са Марса, која би покупила и вратила те канистере, практично је отказана, пошто је амерички Конгрес обуставио њено финансирање.

Кина планира властиту мисију узимања узорака са Марса, која би требало да буде лансирана 2028. године.

Она ће покушати да врати материјал са Марса на Земљу 2031. године.

Ми већ имамо неке фрагменте Црвене планете овде на Земљи у облику марсовских метеорита.

То су комади Марса који су избачени са површине ударима астероида и завршили су на путањи ка Земљи.

Марсовски метеорити су изузетно ретки, али као и све свемирско камење која падне на нашу планету, постану контаминирани чим стигну овде, помешавши се са ваздухом, прашином, земљом и водом.

Научници су очајнички жељни да им се у рукама у рукавицама нађе директни узорак са Марса и његових месечева зато што би били беспрекорно чисти.

Мисија ММX полеће из Свемирског центра Танегашима 20. октобра у 04.41 по времену у Јапану (21.41 по средњеевропском времену).

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk