Пронађени остаци авиона који се срушио пре 74 године: Трагедија која је променила све

„Даме и господо, добродошли на овај лет за (...). Пре полетања, молимо вас за пажњу јер ће вам особље представити безбедносна упутства.“

Ко није чуо ову поруку у авиону, спремајуц́и се за почетак одмора, пословно путовање или једноставно повратак куц́и?

Међутим, нису увек постојала упутства која почињу подсетником да вежете појас и да не нагињете седиште током полетања и слетања, а настављају се препоруком да обратите пажњу на излазе у случају опасности, као и на прслуке за спасавање и како их користити у случају слетања на воду.

Упутства су ступила на снагу после фаталне авионске несрец́е 1952. године на острву Порторико, трагедије у којој је погинуло 52 људи.

Више од седам деценија касније поново се прича о тој несрећи јер је група истраживача и научника успела да пронађе остатке авиона ДЦ-4 на дну Атлантског океана.

Остаци летелице, у власништву угашене америчке авио-компаније Пан Ам, пронађени су 2. јуна 2026, тачно 74 године после авионске несреће, саопштила је Фондација за наслеђе ваздушног/морског саобрац́аја.

Авион је пронађен на 610 метара испод нивоа мора код обале Порторика помоц́у дрона опремљеног сонаром.

Срушио се 11. априла 1952. године након што је отказало више мотора убрзо након полетања.

Сви у авиону су преживели удар у воду, али су путници имали проблема да пронађу прслуке за спасавање и гумене чамце док је авион брзо тонуо.

Од 69 путника и чланова посаде, само 17 је преживело.

Катастрофа је довела до свеобухватних промена у безбедности ваздухопловства, а између осталог уведена су и обавезна сигурносна упутуства пре сваког лета путничког авиона.

Како се догодила несрећа и шта је био узрок?

Авион је полетео са аеродрома Исла Гранде у Сан Хуану, на Порторику, на путу ка Њујорку, ка аеродрому који се сада зове 'Џон Ф. Кенеди', по убијеном председнику САД.

Сатима касније, тај дан ц́е бити урезан у сец́ање острва као „Трагедија на Велики петак“.

Авион је полетео у 12.11 сати, али само неколико минута касније, мотор број 3 је почео да се квари, а затим и број 4.

Суочен са континуираним губитком висине, капетан Џон С. Берн је одустао од првобитне замисли да се врати на аеродром.

Према извештају који су припремили истражитељи несрец́е, а у који је ББЦ Мундо имао увид, пилот је одлучио да се упути ка обали како би избегао могуц́е принудно слетање у насељено подручје или на корални гребен.

На крају, Берн се одлучио за слетање на воду.

Капетан је имао богато искуство у прекоокеанским летовима и био је упознат са маневрима изнад воде, јер је Пан Ам годинама користио хидроавионе на међународним рутама током претходних деценија, према тексту који је објавила Историјска фондација Пан Ама.

Упркос огромном ризику у маневрисању и чињеници да се реп авиона одвојио после удара, сви путници су у почетку преживели.

Међутим, радост је била кратког века.

Пошто је труп летелице био преполовљен, вода је почела брзо да преплављује кабину, и мање од три минута после удара, авион је потонуо, повукавши у смрт 52 људи.

Извучено је само 39 тела.

Истрага Америчког одбора за цивилну аеронаутику, претходника садашње Федералне управе за ваздухопловство (ФАА), закључила је да је несрец́у узроковао механички квар на моторима који нису благовремено исправљени.

На претходном лету, други капетан је пријавио неке проблеме.

Међутим, истражитељи су закључили да су трагедију погоршали други фактори, као што су језичко неразумевање пилота и контролног центра, недостатак јасних упутстава за путнике и непостојање одговарајућих процедура за спасавање.

„Сваки путник је имао прслук за спасавање који су били у џепу на задњем делу сваког седишта“, наводи се у извештају из септембра 1952. године.

„Изнад сваког џепа био је знак на енглеском и шпанском језику који је означавао где се налази“, додаје се у документу од 13 страница.

Међутим, сведочења преживелих открила су да „пре слетања на воду, ниједан члан посаде није обавестио путнике где су прслуци за спасавање или како их треба користити“.

„Услед тога је настала значајна забуна“, закључили су истраживачи, признајуц́и да је су због недостатка многи путници били збуњени и несигурни и нису знали шта треба тачно да раде како би се спасили.

Да ствар буде још гора, само један од три чамца за спасавање је успео да се надува и правилно отвори на води.

Први официр, две стјуардесе и троје путника успели су да се укрцају у њега.

У међувремену, капетан и десет других преживелих остали су да лутају по мору око сат времена док их нису спасиле јединице Обалске страже САД.

Ко је пронашао олупину авиона?

Експедицију за проналажење олупине авиона предводила је Фондација за ваздушно/морско наслеђе у партнерству са екипом телевизијског канала Discovery (Откриће) и неколико других организација.

Истраживачи су у јуну ове године открили олупине авиона Даглас ДЦ-4 користец́и аутономни сонарни дрон који је детектовао труп и реп летелице.

„Сви смо запањени и одушевљени овим откриц́ем, али и дирнути сец́ањем на оно што се догодило на том месту пре толико времена“, рекао је Рас Метјуз, председник Фондације за ваздушно/морско наслеђе.

Авион је превозио 64 путника и пет чланова посаде у Њујорк када је пилот био приморан да изврши насилно слетање на воду.

Конфузија која је настала постала је „катализатор“ за савремене прописе који налажу бољу опрему за плутање у авионима и упутуства пре лета о томе како је користити, рекао је стручњак авио-безбедност Џон Кокс за АП.

Тако је данас, пре сваког путничког лета, посада у обавези да назначи где се налазе излази из авиона, где су прслуци за спасавање и како их надувати.

„Сваки пут када данас уђете у авион, безбеднији сте због онога што се догодило овом авиону и његовим путницима пре три четвртине века“, рекао је Џош Гејтс, водитељ емисије „Непозната експедиција“ канала Discovery.

Метјуз, поморски истраживач и историчар, први пут се заинтересовао за несрец́у 2019. године, пошто је у штампи прочитао да је на обалу Флориде испливала етикета за пртљаг са лета несрећног авиона.

Био је „запањен што је тако важна прича углавном избледела из сец́ања“ људи, рекао је.

На основу извештаја Одбора за цивилну аеронаутику, претходника Америчке федералне администрације за ваздухопловство, почео је да склапа мозаик.

Остаци летелице су пронађени пошто су истраживачи открили записе са јавне расправе у Порторику, између осталог и мапу коју су нацртали пилоти ваздухопловних снага који су били сведоци пада авиона, што је помогло да се сузи подручје претраге.

Истраживачи су користили историјске записе и временске податке у време пада авиона како би идентификовали 10 квадратних наутичких миља морског дна Атлантског океана где су, претпостављали су, вероватно налази олупина.

Покушај лоцирања олупине 2024. године је обустављен због лошег времена, али је Метјуз рекао да је његов тим био одлучан да се врати пре 75. годишњице пада авиона.

Дрон је пронашао олупину, која се поделила на два дела, током прве пртраге подручја претраге 2. јуна.

Накнадно фотографско истраживање потврдило је да олупина припада авиону, пружајуц́и слике које су показале да су лого Пан Ама и име авиона и даље видљиви на трупу.

Ово откриц́е би могло да пружи нову наду породицама путника других авиона за које се претпоставља да су се срушили у океану, као што је лет 370 компаније Малезија ерлајнс.

Нестао је пре 12 година са 269 људи на лету и, упркос бројним потрагама у Индијском океану, још није пронађен.

Откриц́е олупине авиона који се срушио пре 74 године биц́е представљено у специјалној епизоди серије „Непозната експедиција“ ове јесени.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk