Дрон потопио брод у Бугарској, премијер позвао руску амбасадорку

Спашени чланови посаде, људи седе на вратима кола хитне помоћи
Потпис испод фотографије, Пет чланова посаде трговачког брода регистрованог у Украјини задобило је лакше повреде у нападима
    • Аутор, Јарослав Лукив
  • Објављено
  • Време читања: 4 мин

Најмање 11 чланова посаде води се као нестало када је током ноц́и, у нападу дроновима, потопљен трговачки брод код бугарске обале Црног мора, саопштили су локални званичници.

Брод је потонуо на удаљености од 31 километра од села Крапец, а један морнар је спасен, изјавио је Румен Радев, премијер Бугарске.

Други брод, у власништву Украјине, погођен је дроновима недалеко од града Бјала, а свих 15 чланова посаде је спасено.

Радев је казао да се сумња да иза напада стоји Русија и позвао је руску амбасадорку на разговор.

Ово је други напад дроновима у само седам дана.

Претходно су два комерцијална брода погођена поморским и ваздушним дроновима у Бугарској и то у економској зони.

Један од тих бродова, „Алфа Ватан", потонуо је, а претпоставља се да је свих 10 чланова посаде, међу којима девет Сиријаца, страдало.

Радев је 13. октобра сазвао хитан састанак служби безбедности.

Иако нема чврстих и потпуних доказа о кривици „било које стране, логика сугерише да исход иде у прилог Руској Федерацији", рекао је он.

Бугарски медији су касније пренели речи Митрофанове, која је рекла Радеву да нема информације од руског Министарства одбране у вези са најновијим нападима.

Такође је навела да би ови удари могли да буду провокација трец́е стране.

Бугарска је чланица НАТО-а, а Радев је изјавио да ц́е ускоро разговарати са генералним секретаром Марком Рутеом.

Премијер је претходно затражио од НАТО и ЕУ техничку помоц́ у истрази напада од 6. октобра, указујуц́и на то да није јасно да ли иза њих стоје Русија или Украјина.

Радев је ступио на дужност током лета и од тада одбацује наводе да је „проруски оријентисан".

Украјина је директно окривила Русију за најновије нападе, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је говорила о томе да Црно море постаје „још један фронт ескалације руског рата у Украјини. То је неприхватљиво".

Руска војска се није огласила.

Она је недавно појачала нападе на пловила у Црном мору, посебно у његовом западном делу, у оквиру рата против Украјине.

Истог дана када су прошле недеље два брода била мета напада код обале Бугарске, Украјина је погодила нафтни танкер у руској црноморској луци Сочи.

Москва тврди да гађа бродове који превозе оружје и терет двоструке намене у украјинске луке, наводец́и као примере нападе у лукама Николајев и Чорноморск прошле недеље, као и један напад у Црном мору.

Међутим, Кијев и његови европски савезници тврде да су мете напада трговачки бродови који превозе жито и други цивилни терет.

Румен Радев у оделу седи
Потпис испод фотографије, Румен Радев је описао напад као „апсолутно неприхватљив".

„Још један напад на трговачке бродове у непосредној близини бугарских територијалних вода апсолутно је неприхватљив", изјавио је Радев на састанку са шефовима служби безбедности.

Радев је навео да је један од погођених бродова „Челси 3", који плови под заставом Малте и регистрован је у украјинској Одеси, те додао да се пет чланова посаде лечи од лакших повреда.

Није изнео додатне детаље о броду који је потонуо.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха изјавио је да „најновији напад Русије на комерцијалне бродове у близини бугарских територијалних вода... још једном показује да Москва намерно занемарује животе цивила и безбедност поморског саобрац́аја у Црном мору".

„Црно море је кључно за глобалну безбедност хране.

„Русија га напада како би глад претворила у оружје и држала свет као таоца. На то се мора одговорити снажно", додао је он.

И Русија и Украјина су велики извозници житарица, а Турска је позвала обе земље да обуставе нападе у Црном мору.

Москва је више пута одбацила позиве САД и Европе на прекид поморских сукоба у Црном мору, оптужујуц́и Украјину за нападе на руске трговачке бродове у том подручју.

Руски председник Владимир Путин покренуо је инвазију на Украјину пуног обима 2022. године, а Москва тренутно контролише око 20 одсто украјинске територије.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk