Nobel za fiziku naučniku koji je 'otvorio novi prozor našeg univerzuma'

Frensis Halzen, belgijsko-američki naučnik, dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 2026. za rad na subatomskim (manjim od atoma) česticama na Južnom polu, saopštio je žiri.

Halzen je nagrađen „za odlučujući doprinos opservatoriji IceCube Neutrino (Ajskjub neutrino) i otkriće visokoenergetskih neutrina astrofizičkog porekla“.

Opservatorija Ajskjub je jedinstveno istraživačko postrojenje u dubokom ledu Antarktika.

Halzenov višedecenijski doprinos ovom projektu napravio je osnovu za nova astrofizička posmatranja.

Glavni naučni proboj, za koji je dodeljena nagrada, jeste uspešna detekcija visokoenergetskih neutrina iz dubokog svemira.

Ove čestice putuju kosmosom gotovo bez prepreka, zbog čega ih je izuzetno teško zabeležiti, ali donose ključne informacije o udaljenim izvorima zračenja.

Halzenov rad otvara potpuno novi prozor u najenergičnije fenomene našeg univerzuma, prva su reagovanja stručne zajednice koje su usledile odmah posle objave o Nobelovoj nagradi.

Njegove kolege naučnici naglašavaju da ovo otkriće pruža astronomima mogućnost da posmatraju i razumeju kosmos na način koji do sada nije bio izvodljiv.

Dobitnike Nobelove nagrade za fiziku bira Kraljevska švedska akademija nauka, a laueratu, pored priznanja, sleduje i oko milion evra.

Viziju o detekciji neutrina na Južnom polu prvi put je predstavio 1988. godine.

Halzen, koji je sada državljanin SAD i radi na Univerzitetu Viskonsin–Medison, iznenađen je time koliko se njegova ideja pokazala uspešnom, rekao je na konferenciji za novinare.

„Moram da naglasim koliko sam imao sreće, jer kad smo počeli projekat, svi smo shvatali da je to možda dobra ideja, ali malo ko je mislio da će zaista funkcionisati, čak ni ja".

Pogledajte video: Od maline do Mlečnog puta - šećer iz svemira

„Fransis Halzen je predvodio međunarodni tim istraživača i inženjera koji su nam obezbedili fantastičan instrument.

„Njegova upornost i naučna vizija otvorile su put novoj vrsti astronomije", izjavio je profesor Mark Pirs, predsedavajući Nobelovog komiteta za fiziku.

Šta su neutrini?

Analiza Palaba Goša, BBC dopisnika za nauku

Neutrini su neuhvatljive subatomske čestice.

Sunce ih proizvodi u ogromnim količinama: svake sekunde, milijarde njih prolaze bez ikakvih posledica kroz površinu veličine vašeg nokta.

Međutim, opservatorija Ajskjub traga za neutrinima mnogo većih energija, onima koji nastaju usled burnih procesa daleko izvan našeg Sunčevog sistema, u udaljenim galaksijama.

Ona se sastoji od hiljada senzora postavljenih na dugačke kablove, koji su ubušeni i zamrznuti u ledeni blok zapremine jednog kubnog kilometra.

Neutrini se mogu smatrati astronomskim glasnicima koji ukazuju na neke fundamentalne događaje u kosmosu.

U opservatoriji, većina neutrina prolazi pravo kroz sante, ali povremeno neki od njih stupi u interakciju sa ledom, stvarajući čestice koje emituju karakterističan bljesak svetlosti.

Ti retki signali pružaju informacije o poreklu neutrina i ekstremnim uslovima u kojima su nastali, omogućavajući naučnicima da istražuju mesta koja je teško videti pomoću običnih teleskopa.

U retkim slučajevima kada neutrino udari u atomsko jezgro, nastaju naelektrisane čestice velike brzine.

Upravo one, dok jure kroz led, emituju plavičasti sjaj koji osetljivi detektori svetlosti mogu da registruju.

Raspored i vremenski tok te svetlosti omogućavaju naučnicima da procene pravac iz kojeg je neutrino stigao, pomažući im tako da utvrde njegovo poreklo u kosmosu.

Međutim, pošto su ove interakcije veoma retke, opservatoriji je bila potrebna ogromna količina čistog leda.

Halzenova ideja bila je da se iskoristi prostrana prirodna ledena površina na Antarktiku.

Tako je počeo smeo plan izgradnje opservatorije za neutrine na geografskom Južnom polu, sa hiljadama senzora svetlosti ugrađenih duboko u led.

Sablasna priroda neutrina – upravo ono svojstvo zbog kojeg ga je tako teško detektovati, čini ga i moćnim glasnikom iz udaljenih krajeva svemira.

Neutrini retko stupaju u interakciju sa materijom na koju nailaze, pa mogu nesmetano prolaziti kroz guste oblasti koje svetlost teško probija.

A budući da nemaju električni naboj, magnetna polja ne skreću njihovu putanju kroz prostor.

To znači da pravac njihovog dolaska može naučnicima ukazati na izvor iz kojeg potiču.

Energija koju poseduju pruža dodatni uvid u procese koji su ih stvorili, pomažući naučnicima da istraže kako eksplodirajuće zvezde i okruženja oko gigantskih crnih rupa ubrzavaju čestice do izuzetno visokih energija.

Kako do Nobelove nagrade?

Nobelove nagrade su ustanovljene testamentom švedskog pronalazača i preduzetnika Alfreda Nobela, koji je bogatstvo delimično stekao pronalaskom dinamita, podseća agencija Rojters.

Prvi put dodeljene 1901. godine, nagrade odaju počast dostignućima u nauci, književnosti i miru, dok je priznanje za ekonomiju kasnije dodala švedska Centralna banka.

Fizika je zauzimala istaknuto mesto u Nobelovom testamentu i nagrada ostaje jedno od najviših priznanja u ovoj disciplini.

Među dosadašnjim dobitnicima su neki od najslavnijih naučnika, poput Alberta Ajnštajna, Marije i Pjera Kirija, Maksa Planka i Nilsa Bora, čiji je rad pomogao u postavljanju temelja moderne fizike.

Prošlogodišnja nagrada za fiziku dodeljena je naučnicima iz SAD, Džonu Klarku, Mišelu Devoreu i Džonu Martinisu, za eksperimente koji su demonstrirali principe kvantne fizike u akciji, istraživanje za koje se smatra da pomaže unapređenju sledeće generacije računarstva i drugih digitalnih tehnologija.

Ovo je druga ovogodišnja Nobelova nagrada, posle priznanja za dostignuća u medicini.

Nobelove medalje dobitnicima uručuje švedski kralj Karl Gustav na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Posle dodele nagrada sledi raskošan banket u gradskoj kući Stokholma.

Nagrada za mir, jedina Nobelova nagrada koja se ne dodeljuje u Švedskoj, uručuje se odvojeno na ceremoniji u Oslu, glavnom gradu Norveške.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk