Нобел за физику научнику који је 'отворио нови прозор нашег универзума'

Френсис Халзен, белгијско-амерички научник, добитник је Нобелове награде за физику 2026. за рад на субатомским (мањим од атома) честицама на Јужном полу, саопштио је жири.

Халзен је награђен „за одлучујуц́и допринос опсерваторији IceCube Neutrino (Ајскјуб неутрино) и откриц́е високоенергетских неутрина астрофизичког порекла“.

Опсерваторија Ајскјуб је јединствено истраживачко постројење у дубоком леду Антарктика.

Халзенов вишедеценијски допринос овом пројекту направио је основу за нова астрофизичка посматрања.

Главни научни пробој, за који је додељена награда, јесте успешна детекција високоенергетских неутрина из дубоког свемира.

Ове честице путују космосом готово без препрека, због чега их је изузетно тешко забележити, али доносе кључне информације о удаљеним изворима зрачења.

Халзенов рад отвара потпуно нови прозор у најенергичније феномене нашег универзума, прва су реаговања стручне заједнице које су уследиле одмах после објаве о Нобеловој награди.

Његове колеге научници наглашавају да ово откриће пружа астрономима могућност да посматрају и разумеју космос на начин који до сада није био изводљив.

Добитнике Нобелове награде за физику бира Краљевска шведска академија наука, а лауерату, поред признања, следује и око милион евра.

Визију о детекцији неутрина на Јужном полу први пут је представио 1988. године.

Халзен, који је сада држављанин САД и ради на Универзитету Висконсин–Медисон, изненађен је тиме колико се његова идеја показала успешном, рекао је на конференцији за новинаре.

„Морам да нагласим колико сам имао среће, јер кад смо почели пројекат, сви смо схватали да је то можда добра идеја, али мало ко је мислио да ће заиста функционисати, чак ни ја".

Погледајте видео: Од малине до Млечног пута - шећер из свемира

„Франсис Халзен је предводио међународни тим истраживача и инжењера који су нам обезбедили фантастичан инструмент.

„Његова упорност и научна визија отвориле су пут новој врсти астрономије", изјавио је професор Марк Пирс, председавајуц́и Нобеловог комитета за физику.

Шта су неутрини?

Анализа Палаба Гоша, ББЦ дописника за науку

Неутрини су неухватљиве субатомске честице.

Сунце их производи у огромним количинама: сваке секунде, милијарде њих пролазе без икаквих последица кроз површину величине вашег нокта.

Међутим, опсерваторија Ајскјуб трага за неутринима много вец́их енергија, онима који настају услед бурних процеса далеко изван нашег Сунчевог система, у удаљеним галаксијама.

Она се састоји од хиљада сензора постављених на дугачке каблове, који су убушени и замрзнути у ледени блок запремине једног кубног километра.

Неутрини се могу сматрати астрономским гласницима који указују на неке фундаменталне догађаје у космосу.

У опсерваторији, вец́ина неутрина пролази право кроз санте, али повремено неки од њих ступи у интеракцију са ледом, стварајуц́и честице које емитују карактеристичан бљесак светлости.

Ти ретки сигнали пружају информације о пореклу неутрина и екстремним условима у којима су настали, омогуц́авајуц́и научницима да истражују места која је тешко видети помоц́у обичних телескопа.

У ретким случајевима када неутрино удари у атомско језгро, настају наелектрисане честице велике брзине.

Управо оне, док јуре кроз лед, емитују плавичасти сјај који осетљиви детектори светлости могу да региструју.

Распоред и временски ток те светлости омогуц́авају научницима да процене правац из којег је неутрино стигао, помажуц́и им тако да утврде његово порекло у космосу.

Међутим, пошто су ове интеракције веома ретке, опсерваторији је била потребна огромна количина чистог леда.

Халзенова идеја била је да се искористи пространа природна ледена површина на Антарктику.

Тако је почео смео план изградње опсерваторије за неутрине на географском Јужном полу, са хиљадама сензора светлости уграђених дубоко у лед.

Сабласна природа неутрина – управо оно својство због којег га је тако тешко детектовати, чини га и моц́ним гласником из удаљених крајева свемира.

Неутрини ретко ступају у интеракцију са материјом на коју наилазе, па могу несметано пролазити кроз густе области које светлост тешко пробија.

А будуц́и да немају електрични набој, магнетна поља не скрец́у њихову путању кроз простор.

То значи да правац њиховог доласка може научницима указати на извор из којег потичу.

Енергија коју поседују пружа додатни увид у процесе који су их створили, помажуц́и научницима да истраже како експлодирајуц́е звезде и окружења око гигантских црних рупа убрзавају честице до изузетно високих енергија.

Како до Нобелове награде?

Нобелове награде су установљене тестаментом шведског проналазача и предузетника Алфреда Нобела, који је богатство делимично стекао проналаском динамита, подсећа агенција Ројтерс.

Први пут додељене 1901. године, награде одају почаст достигнуц́има у науци, књижевности и миру, док је признање за економију касније додала шведска Централна банка.

Физика је заузимала истакнуто место у Нобеловом тестаменту и награда остаје једно од највиших признања у овој дисциплини.

Међу досадашњим добитницима су неки од најславнијих научника, попут Алберта Ајнштајна, Марије и Пјера Кирија, Макса Планка и Нилса Бора, чији је рад помогао у постављању темеља модерне физике.

Прошлогодишња награда за физику додељена је научницима из САД, Џону Кларку, Мишелу Девореу и Џону Мартинису, за експерименте који су демонстрирали принципе квантне физике у акцији, истраживање за које се сматра да помаже унапређењу следец́е генерације рачунарства и других дигиталних технологија.

Ово је друга овогодишња Нобелова награда, после признања за достигнућа у медицини.

Нобелове медаље добитницима уручује шведски краљ Карл Густав на церемонији у Стокхолму 10. децембра, на годишњицу смрти Алфреда Нобела.

После доделе награда следи раскошан банкет у градској куц́и Стокхолма.

Награда за мир, једина Нобелова награда која се не додељује у Шведској, уручује се одвојено на церемонији у Ослу, главном граду Норвешке.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk