'Nijedan čovek do sada ovo nije video': Artemis Dva otišao najdalje od Zemlje u istoriji

Četvoro astronauta na misiji Artemis Dva otišli su dalje od kuće nego bilo koji čovek do sada.

Sedmog dana putovanja, astronauti misije NASA-e su 6. aprila po „zemaljskom vremenu" proleteli pored daleke strane Meseca, detaljno posmatrajući površinu prirodnog Zemljinog satelita.

„Posada misije Artemis Dva, koju čine astronauti NASA-e Rid Vajzmen, Viktor Glover i Kristina Koh, kao i astronaut Kanadske svemirske agencije Džeremi Hansen, postavili su rekord za najveću pređenu udaljenost od Zemlje u letelici sa posadom.

„Nadmašili su rekord misije Apolo 13 postavljen 1970. godine“, saopštila je NASA.

Pre više od pola veka, posada misije Apolo 13 otišla je 400.171 kilometar (250.000 milja) daleko od Zemlje.

Artemis Dva je sada oborio taj rekord za približno 6.500 kilometara, dostigavši maksimalnu udaljenost od 406.771 kilometar, izvestila je NASA.

Kako se Zemlja sve više smanjivala dok su leteli ka Mesecu, imali su stalnu vezu sa kontrolom misije u Hjustonu, u Teksasu.

Samo saznanje da ih neko čuje i da može da im uputi reči spokoja, bile su uteha.

Ali ta veza je nakratko bila izgubljena.

Dok su astronauti prolazili iza udaljene strane Meseca, letelica Orion je, kako je i bilo najavljeno i planirano, na 40 minuta izgubila kontakt sa Kontrolom misije u Hjustonu.

Posle dramatičnih 40-ak minuta, na monitore inženjera kontrolne sobe u Hjustonu vratio se radio signal, usledio je veliki paket podataka, a onda se začuo jasan glas jedine žene u misiji, Kristine Koh:

„Hjuston, proverite komunikacije. Tako je dobro ponovo čuti Zemlju.“

Kada je veza uspostavljena, američki predsednik Donald Tramp upitao je astronaute: „Koji je najnezaboravniji deo ovog zaista istorijskog dana?“

„Videli smo prizore koje nijedan čovek nikada nije video, čak ni Apolo, i to je bilo neverovatno za nas“, odgovorio je Rid Vajzman, komandir četvoročlane posade.

„A kakav je bio osećaj kada ste odjednom izgubili komunikaciju sa Zemljom?", nastavio je Tramp da postavlja pitanja.

Astronaut Viktor Glover je odgovorio da se „malo pomolio“, ali je onda morao da nastavi da radi na snimanju naučnih zapažanja o drugoj strani Meseca.

„Bili smo zauzeti ovde gore i vredno smo radili, i moram da kažem da je zapravo bilo prilično lepo“, dodaje Glover.

Tramp im je rekao da su „ispisali istoriju“ jer su oborili rekord za najveću pređenu udaljenost od Zemlje.

„Ljudi zaista nikada nisu videli ništa slično onome što radite", rekao im je američki predsednik.

Pozvao ih je u Belu kuću kada se budu vratili „odozgo".

„I ja sam nešto zauzet u poslednje vreme, znate, ali ću svakako naći vremena za vas", rekao im je Tramp.

Tokom preleta daleke strane, letelica je bila najbliže površini Meseca - 6.550 kilometara.

Sa ove udaljenosti, astronauti su mogli pažljivo da ispitaju ovaj deo površine Meseca i naprave detaljne fotografije.

Iz kontrole u Hjustonu su ih zamolili i da naprave crteže olovkom i audio snimke koji opisuju šta su videli.

Astronauti se sada vraćaju na Zemlju.

Na povratku su posmatrali pomračenje Sunca i napravili fotografije i video zapise o tome.

Povratak na Zemlju trajaće četiri dana, a očekuje se da će 11. aprila astronauti sleteti u Tihi okean, kod zapadne obale Sjedinjenih Država.

Sve o misiji Artemis Dva (ili Artemida Dva) možete da pročitate OVDE.

Pogledajte video: Tri zanimljiva trenutka tokom putovanja Artemisa do Meseca

Krater nazvan po preminuloj supruzi komandira

Ekipa misije Artemis Dva otkrila je nekoliko novih kratera na Mesecu koji nemaju imena, a jedan su nazvali imenom preminule supruge komandira posade.

„Kada smo pre nekoliko godina odlučili da krenemo na ovo putovanje, u našoj veoma povezanoj astronautskoj porodici izgubili smo ženu koju smo voleli", rečeno je u radio poruci koju je objavila NASA.

Naučni tim im je pomogao u lociranju nekoliko novih kratera na Mesecu koji još nemaju ime, a posada Artemisa Dva je predložila imena za njih.

„Jedan krater će povremeno, kada Mesec kruži, biti vidljiv sa Zemlje.

„Izgubili smo voljenu osobu, njeno ime je bilo Kerol, suprugu Rida i majku Keti i Eli, i voleli bismo da ga nazovemo po njoj - Kerol", emotivnim glasom je rekao jedan od astronauta.

Članovi posade su se potom zagrlili.

Pogledajte video: Posada nazvala krater na Mesecu po pokojnoj ženi komandira

Međunarodna astronomska unija je odgovorna za imenovanje planetarnih tela.

Delovi Meseca su do sada uglavnom dobijali imena po istraživačima, naučnicima ili inženjerima tri godine posle njihove smrti.

Nekoliko karakteristika su, međutim, imenovali astronauti dok su bili u misiji istraživanja Meseca, poput ovog.

Džim Lovel, komandir posade Apolo 8, nazvao je lunarnu planinu na Mesecu po supruzi Merilin.

„Bez obzira koliko daleko putujemo, naši voljeni su zauvek s nama", napisala je NASA na društvenoj mreži Instagram.

Pogledajte video: Fascinantan pogled na Zemlju iz svemira sa prozora letelice posade Artemis Dva

Gubitak signala i pre pola veka

Pre više od 50 godina, astronauti misija Apola su tokom misija ka Mesecu takođe iskusili izolaciju zbog gubitka signala.

Verovatno niko više od Majkla Kolinsa iz Apola 11.

Dok su Nil Armstrong i Baz Oldrin 1969. pravili prve korake na površini Meseca, Kolins je bio sam u komandnom modulu, kružeći oko Meseca.

Njegova letelica je prolazila iza druge strane Meseca, a kontakt sa parom na površini Meseca, kao i sa kontrolom misije, nestao je na 48 minuta.

Osećao sam se „zaista usamljeno“ i „izolovano od bilo kog poznatog života“, napisao je Kolins u memoarima „Nošenje vatre“ (Carrying the Fire) 1974. godine.

U kasnijim intervjuima, opisao je mir i spokoj koje je donela ta tišina, rekavši da mu je to omogućilo malo predaha od stalnih zahteva kontrole misije.

Od ranije je poznato da se četvoročlana posada neće iskrcati na Mesec, već da ima zadatak, između ostalog, da pošalje podatke i fotografije sa njihovog putovanja kako bi se proširilo znanje o onome što je „tamo daleko".

Misija Artemis Dva je prvi korak u američkom lunarnom programu čiji je cilj da ljudska posada sleti na površinu Meseca 2028. godine, kao deo planirane misije Artemis 4.

Letelica će odvesti astronaute približno 406.000 kilometara od Zemlje, što bi trebalo da bude najdalje putovanje ljudi svih vremena.

Prethodni rekord - 330.000 kilometara - držala je posada misije Apolo 13 1970. godine.

Ali bilo je tehničkih problema nakon što je eksplodirao rezervoar sa kiseonikom, a astronauti tada nisu mogli da završe planirano sletanje na Mesec, kako je tada objašnjeno.

NASA je 2022. lansirala prvu bespilotnu misiju Artemis i poslala letelicu Orion na sličnu rutu oko Meseca i nazad.

'Zdravo svete' i druge neverovatne fotografije

Posada misije Artemis Dva do sada je slala prve fotografije Zemlje, na kojima se vidi fascinantna planeta u svoj njenoj lepoti, kao i fotografije Meseca koji se vidi u daljini.

Na jednoj od slika, nazvanoj „Zdravo svete", vidi se ogromno plavetnilo Atlantskog okeana, uokvireno sjajem atmosfere dok Zemlja pomračuje Sunce.

Zemlja izgleda naopačke, sa zapadnom Saharom i Iberijskim poluostrvom vidljivim sa leve strane i istočnim delom Južne Amerike sa desne strane.

NASA je identifikovala svetlu planetu dole desno kao Veneru.

'Guma za otpušavanje toaleta - najvažnije što smo poneli'

Prvog dana posle lansiranja, tokom prenosa uživo iz letelice Orion, Zemlja se polako smanjivala, dok se kapsula kretala sve dalje u svemir.

Dok je letelica još kružila oko naše planate, odnosno bila u Zemljinoj orbiti, proveravani su Orionovi motori, navigacioni i sistemi za održavanje života.

Konačno je dato odobrenje i paljenje motora je moglo da počne - poslednji, veliki potez misije ka Mesecu.

U prenosu uživo iz svemira, komandant Rid Vajzman bio je ushićen pogledom na Zemlju.

„Spektakularno“, rekao je.

„Čitava planeta je bila vidljiva od jednog pola do drugog.

„Mogli smo da vidimo Afriku, Evropu, a ako pažljivo gledate, mogla se čak videti i polarna svetlost“, govorio je.

„Vrhunac je bio kada je posada videla celu Zemlju. Bio je to zaista nezaboravan trenutak zbog koga smo svi zastali i ućutali na trenutak.“

A kako izgleda život unutar letelice?

Spavanje u svemiru je „komično, ali udobnije nego što biste pomislili“, rekao je on.

Kristina Koh, jedina žena u posadi, spava kao „slepi miš“, našalio se komandir četvoročlane ekipe.

A za Kristinu Koh, inženjerku i fizičarku, najvažniji deo opreme koju su poneli u svemir do sada je bila - guma za otpušavanje toaleta.

Kaže da joj je to najviše pomoglo, jer je bila zauzeta rešavanjem početnih problema sa toaletom letelice Orion.

Rešeno je, ponosna sam što mogu da kaćem da sam svemirska vodoinstalaterka, rekla je zadovoljno.

Javljanje svemirske posade pogledajte OVDE.

Pogledajte video: Kako astronauti obavljaju nuždu u svemiru

Pogledajte i ovaj video: Trka Amerike i Kine do Meseca

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk