'Ниједан човек до сада ово није видео': Артемис Два отишао најдаље од Земље у историји

Четворо астронаута на мисији Артемис Два отишли су даље од куће него било који човек до сада.

Седмог дана путовања, астронаути мисије НАСА-е су 6. априла по „земаљском времену" пролетели поред далеке стране Месеца, детаљно посматрајуц́и површину природног Земљиног сателита.

„Посада мисије Артемис Два, коју чине астронаути НАСА-е Рид Вајзмен, Виктор Гловер и Кристина Кох, као и астронаут Канадске свемирске агенције Џереми Хансен, поставили су рекорд за највец́у пређену удаљеност од Земље у летелици са посадом.

„Надмашили су рекорд мисије Аполо 13 постављен 1970. године“, саопштила је НАСА.

Пре више од пола века, посада мисије Аполо 13 отишла је 400.171 километар (250.000 миља) далеко од Земље.

Артемис Два је сада оборио тај рекорд за приближно 6.500 километара, достигавши максималну удаљеност од 406.771 километар, известила је НАСА.

Како се Земља све више смањивала док су летели ка Месецу, имали су сталну везу са контролом мисије у Хјустону, у Тексасу.

Само сазнање да их неко чује и да може да им упути речи спокоја, биле су утеха.

Али та веза је накратко била изгубљена.

Док су астронаути пролазили иза удаљене стране Месеца, летелица Орион је, како је и било најављено и планирано, на 40 минута изгубила контакт са Контролом мисије у Хјустону.

После драматичних 40-ак минута, на мониторе инжењера контролне собе у Хјустону вратио се радио сигнал, уследио је велики пакет података, а онда се зачуо јасан глас једине жене у мисији, Кристине Кох:

„Хјустон, проверите комуникације. Тако је добро поново чути Земљу.“

Када је веза успостављена, амерички председник Доналд Трамп упитао је астронауте: „Који је најнезаборавнији део овог заиста историјског дана?“

„Видели смо призоре које ниједан човек никада није видео, чак ни Аполо, и то је било невероватно за нас“, одговорио је Рид Вајзман, командир четворочлане посаде.

„А какав је био осец́ај када сте одједном изгубили комуникацију са Земљом?", наставио је Трамп да поставља питања.

Астронаут Виктор Гловер је одговорио да се „мало помолио“, али је онда морао да настави да ради на снимању научних запажања о другој страни Месеца.

„Били смо заузети овде горе и вредно смо радили, и морам да кажем да је заправо било прилично лепо“, додаје Гловер.

Трамп им је рекао да су „исписали историју“ јер су оборили рекорд за највец́у пређену удаљеност од Земље.

„Људи заиста никада нису видели ништа слично ономе што радите", рекао им је амерички председник.

Позвао их је у Белу кућу када се буду вратили „одозго".

„И ја сам нешто заузет у последње време, знате, али ћу свакако наћи времена за вас", рекао им је Трамп.

Током прелета далеке стране, летелица је била најближе површини Месеца - 6.550 километара.

Са ове удаљености, астронаути су могли пажљиво да испитају овај део површине Месеца и направе детаљне фотографије.

Из контроле у Хјустону су их замолили и да направе цртеже оловком и аудио снимке који описују шта су видели.

Астронаути се сада врац́ају на Земљу.

На повратку су посматрали помрачење Сунца и направили фотографије и видео записе о томе.

Повратак на Земљу трајац́е четири дана, а очекује се да ће 11. априла астронаути слетети у Тихи океан, код западне обале Сједињених Држава.

Све о мисији Артемис Два (или Артемида Два) можете да прочитате ОВДЕ.

Погледајте видео: Три занимљива тренутка током путовања Артемиса до Месеца

Кратер назван по преминулој супрузи командира

Екипа мисије Артемис Два открила је неколико нових кратера на Месецу који немају имена, а један су назвали именом преминуле супруге командира посаде.

„Када смо пре неколико година одлучили да кренемо на ово путовање, у нашој веома повезаној астронаутској породици изгубили смо жену коју смо волели", речено је у радио поруци коју је објавила НАСА.

Научни тим им је помогао у лоцирању неколико нових кратера на Месецу који још немају име, а посада Артемиса Два је предложила имена за њих.

„Један кратер ће повремено, када Месец кружи, бити видљив са Земље.

„Изгубили смо вољену особу, њено име је било Керол, супругу Рида и мајку Кети и Ели, и волели бисмо да га назовемо по њој - Керол", емотивним гласом је рекао један од астронаута.

Чланови посаде су се потом загрлили.

Погледајте видео: Посада назвала кратер на Месецу по покојној жени командира

Међународна астрономска унија је одговорна за именовање планетарних тела.

Делови Месеца су до сада углавном добијали имена по истраживачима, научницима или инжењерима три године после њихове смрти.

Неколико карактеристика су, међутим, именовали астронаути док су били у мисији истраживања Месеца, попут овог.

Џим Ловел, командир посаде Аполо 8, назвао је лунарну планину на Месецу по супрузи Мерилин.

„Без обзира колико далеко путујемо, наши вољени су заувек с нама", написала је НАСА на друштвеној мрежи Instagram.

Погледајте видео: Фасцинантан поглед на Земљу из свемира са прозора летелице посаде Артемис Два

Губитак сигнала и пре пола века

Пре више од 50 година, астронаути мисија Апола су током мисија ка Месецу такође искусили изолацију због губитка сигнала.

Вероватно нико више од Мајкла Колинса из Апола 11.

Док су Нил Армстронг и Баз Олдрин 1969. правили прве кораке на површини Месеца, Колинс је био сам у командном модулу, кружец́и око Месеца.

Његова летелица је пролазила иза друге стране Месеца, а контакт са паром на површини Месеца, као и са контролом мисије, нестао је на 48 минута.

Осец́ао сам се „заиста усамљено“ и „изоловано од било ког познатог живота“, написао је Колинс у мемоарима „Ношење ватре“ (Carrying the Fire) 1974. године.

У каснијим интервјуима, описао је мир и спокој које је донела та тишина, рекавши да му је то омогућило мало предаха од сталних захтева контроле мисије.

Од раније је познато да се четворочлана посада неће искрцати на Месец, већ да има задатак, између осталог, да пошаље податке и фотографије са њиховог путовања како би се проширило знање о ономе што је „тамо далеко".

Мисија Артемис Два је први корак у америчком лунарном програму чији је циљ да људска посада слети на површину Месеца 2028. године, као део планиране мисије Артемис 4.

Летелица ц́е одвести астронауте приближно 406.000 километара од Земље, што би требало да буде најдаље путовање људи свих времена.

Претходни рекорд - 330.000 километара - држала је посада мисије Аполо 13 1970. године.

Али било је техничких проблема након што је експлодирао резервоар са кисеоником, а астронаути тада нису могли да заврше планирано слетање на Месец, како је тада објашњено.

НАСА је 2022. лансирала прву беспилотну мисију Артемис и послала летелицу Орион на сличну руту око Месеца и назад.

'Здраво свете' и друге невероватне фотографије

Посада мисије Артемис Два до сада је слала прве фотографије Земље, на којима се види фасцинантна планета у свој њеној лепоти, као и фотографије Месеца који се види у даљини.

На једној од слика, названој „Здраво свете", види се огромно плаветнило Атлантског океана, уоквирено сјајем атмосфере док Земља помрачује Сунце.

Земља изгледа наопачке, са западном Сахаром и Иберијским полуострвом видљивим са леве стране и источним делом Јужне Америке са десне стране.

НАСА је идентификовала светлу планету доле десно као Венеру.

'Гума за отпушавање тоалета - најважније што смо понели'

Првог дана после лансирања, током преноса уживо из летелице Орион, Земља се полако смањивала, док се капсула кретала све даље у свемир.

Док је летелица још кружила око наше планате, односно била у Земљиној орбити, проверавани су Орионови мотори, навигациони и системи за одржавање живота.

Коначно је дато одобрење и паљење мотора је могло да почне - последњи, велики потез мисије ка Месецу.

У преносу уживо из свемира, командант Рид Вајзман био је усхићен погледом на Земљу.

„Спектакуларно“, рекао је.

„Читава планета је била видљива од једног пола до другог.

„Могли смо да видимо Африку, Европу, а ако пажљиво гледате, могла се чак видети и поларна светлост“, говорио је.

„Врхунац је био када је посада видела целу Земљу. Био је то заиста незабораван тренутак због кога смо сви застали и ућутали на тренутак.“

А како изгледа живот унутар летелице?

Спавање у свемиру је „комично, али удобније него што бисте помислили“, рекао је он.

Кристина Кох, једина жена у посади, спава као „слепи миш“, нашалио се командир четворочлане екипе.

А за Кристину Кох, инжењерку и физичарку, најважнији део опреме коју су понели у свемир до сада је била - гума за отпушавање тоалета.

Каже да јој је то највише помогло, јер је била заузета решавањем почетних проблема са тоалетом летелице Орион.

Решено је, поносна сам што могу да каћем да сам свемирска водоинсталатерка, рекла је задовољно.

Јављање свемирске посаде погледајте ОВДЕ.

Погледајте видео: Како астронаути обављају нужду у свемиру

Погледајте и овај видео: Трка Америке и Кине до Месеца

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk