Da li je Artemis Dva pokazao da bi čovek ponovo mogao da sleti na Mesec

Misija NASA-e Artemis Dva položila je sve velike ispite od njenog lansiranja 1. aprila - njena raketa, svemirska letelica i posada ostvarili su bolji učinak nego što su se inženjeri i usudili da se nadaju.

Prvih šest dana misije pokazalo je da kapsula Orion radi kao što je zamišljeno sa ljudima u njoj prvi put, što nije mogla da dokaže nijedna simulacija.

Možda njeno najveće dostignuće, međutim, jeste vidljivo kroz postupke posade Artemisa, koji su iznedrili nadu, inicijativu i optimizam za svet koji deluje kao da mu je očajnički potrebno bilo kakvo nadahnuće.

Ali veće pitanje ostaje - da li je sletanje na Mesec do 2028. godine, kao što žele NASA i američki predsednik Donald Tramp, sada stvarno ostvariv cilj?

Šta nam je Artemis Dva do sada pokazao?

Nekoliko dana pošto je Svemirski lansirni sistem (SLS) NASA-e stigao na lansirnu rampu u Svemirskom centru Kenedi, najvažnija lekcija o Artemisu Dva već je bila naučena.

Posle dva otkazana lansiranja u februaru i ponovo u martu zbog različitih tehnoloških problema, Nasin administrator Džared Ajzekmen rekao je da „lansiranje rakete jednako važne i složene kao što je SLS na svake tri godine nije put do uspeha“.

Prethodna misija Artemis Jedan bez posade uzletela je u novembru 2022. godine.

Agencija, rekao je on, mora da prestane da se ophodi prema svakoj raketi kao „umetničkom delu“ i da počne da ih češće lansira i pokaže da ima ozbiljne namere ovim programom.

Bila je to praktično poruka da ponovno učenje istih lekcija na svake tri godine mora da prestane.

To je važno, zato što je preoblikovalo sve što je usledilo.

I poredeći je sa tom ambicijom, šta nam je misija pokazala tokom šest dana otkako su Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hensen uzleteli 1. aprila?

Kratak odgovor je - više nego što su čak i optimisti smeli da se nadaju.

Sve o misiji Artemis Dva (ili Artemida Dva) možete da pročitate OVDE.

Pogledajte video: Tri zanimljiva trenutka tokom putovanja posade misije Artemis Dva do Meseca

Raketa je obavila posao

Prilikom uzletanja, SLS je proizvela četiri miliona kilograma potiska i, prema svakom merilu važnom za inženjere, obavila to tačno prema planu.

Svaka faza uzdizanja bila je, suzdržanim rečnikom kontrole misije, „nominalna“: maksimalni dinamički pritisak, gašenje glavnog motora i odvajanje bustera.

Dve od tri korekcije kursa na putu do Meseca bile su odbačene zato što je putanja već bila toliko precizna da nisu ni bile potrebne.

Kao što je to rekao doktor Simeon Barber, svemirski naučnik sa Otvorenog univerziteta: „Svaka im čast - sve su potrefili iz prvog.“

Oko 36 sati posle lansiranja, nastupio je kritičan trenutak.

Orion je aktivirao glavni motor na pet minuta i pedeset šest sekundi, što je poznato kao translunarni injekcioni manevar, ubacivši svemirsku letelicu na kružnu povratnu putanju do Meseca bez potrebe za dodatnim krupnim manevrima.

Moćna aktivacija motora je bila „bez greške“, rekla je doktorka Lora Glejz, šefica programa Artemis.

Ljudi u mašini

Zvanična svrha ove misije je da smesti ljude u Orion i da otkrije šta se tamo dešava - ne samo sa letelicom, već i u odnosu posade i mašine.

Ono što se odvijalo bilo je upravo ono što je i bilo očekivano, i upravo ono do čega se nije moglo doći samo u simulatoru.

Bilo je problema sa toaletom.

Problem sa aparatom za vodu zahtevao je od misije da odvaja vodu iz mere predostrožnosti.

Manji gubitak redundancije u helijumskom sistemu pomenut je na ranoj konferenciji za štampu i razrešen u tišini.

„Suština ovoga je u stavljanju ljudi u petlju - tih napornih ljudi koji pritiskajući dugmiće udišu ugljen dioksid, žele klima uređaje i da koriste toalet.

„Suština je u pitanju kako sistem funkcioniše sa tim ljudima u letelici“, primetio je Barber.

Inženjeri koji su nadzirali Orionov sistem uklanjanja ugljen dioksida kroz neprekidne sesije vežbi ili testiranja kako svemirska letelica izlazi na kraj sa namerno onesposobljenim potisnim motorima, potvrđuju argumente da je ova letelica dovoljno bezbedna da dovede ljude na mesečevu površinu.

Barberova celokupna ocena bila je direktna:

„Orion deluje kao da je funkcionisao prilično dobro - svakako sve u vezi s propulzijom, što je najkritičnija oblast.“

Važna nauka ili pompa NASA-e?

NASA je govorila o naučnim dostignućima.

Posada je imala sveobuhvatne opservacije tokom leta - oko 35 geoloških svojstava zabeleženih u realnom vremenu, varijacija boja koje bi mogle da ukažu na sastav minerala i pomračenje sunca iz dubokog svemira za koje je pilot Viktor Glover rekao da „izgleda nerealno“.

Jedna slika se isticala: Orijentalni basen, krater od hiljadu kilometara blizu Mesečeve dalje strane, koji su ljudske oči prvi put mogle lepo da vide.

A opet naučni segment svega nije glavni.

Profesor Kris Lintot sa Oksforda, jedan od voditelja Noćnog neba, bio je direktan: „Umetnička vrednost slika koje su stigle sa Artemisa i od njegove posade je značajna, ali je njihova naučna vrednost ograničena.“

Indijski Čandrajan-3 sleteo je blizu južnog pola 2023. godine.

Kineski Čang'e-6 uzeo je uzorke sa dalje strane 2024. godine.

Robotske sonde su izmapirale teren do neverovatnih detalja.

Najpotresniji trenutak nije potekao ni od jednog instrumenta, već od same posade.

Kad su astronauti oborili rekord u pređenoj udaljenosti koju je postavila posada onesposobljenog Apola 13 1970. godine, specijalista misije Džeremi Hansen pozvao je Kontrolu misije u Hjustonu.

Ugledali su krater, rekao je, na granici između bliže i dalje strane - u obasjanoj tački severozapadno od kratera Gluško.

„Izgubili smo dragu osobu“, njegov glas je podrhtavao.

„Njeno ime bilo je Kerol - Ridova supruga, majka Kejti i Eli. I voleli bismo da ga nazovemo Kerol.“

Usledilo je četrdeset pet sekundi tišine.

Komandir Rid Vazjmen je za to vreme plakao.

Posada se zagrlila.

Na Zemlji, njegove ćerke su gledale to iz Hjustona.

Pogledajte video: Krater na Mesecu po pokojnoj ženi komandira posade Artemis Dva

Taj trenutak je bio važan ne samo iz sentimentalnih razloga.

Svemirski programi koji ne mogu da proizvedu iskrenu ljudsku emociju koja nije rađena prema scenariju ne mogu da opstanu.

Razlog zbog kojeg Apolo istrajava u kulturološkom sećanju nije samo inženjerske prirode, već zbog onoga što govori i ljudskim mogućnostima i hrabrosti.

Artemis Dva, u tom trenutku, mogao je da se pohvali istim dostignućem.

Najveće probe tek predstoje

Misija još nije završena.

Orion se uputio kući, spreman za pad u Pacifički okean kod San Dijega 11. aprila.

Preostaje ponovni ulazak u Zemljinu atmosferu.

Taj trenutak izaziva mnogo nervoze posle Artemisa Jedan, kad je neočekivano oštećenje toplotnog štita pokrenuo istragu koja je odložila misiju za više od godinu dana.

Kapsula Orion će uleteti u atmosferu pri brzini od otprilike 40.000 kilometara na čas.

To je test koji nijedan simulator ne može da oponaša, a njegov ishod će definisati nasleđe ove misije više nego bilo koja slika dalje strane Meseca.

Ako ponovni ulazak u atmosferu bude prošao kako treba, slika koja će proizaći iz Artemisa Dva biće istinski ohrabrujuća.

Raketa je funkcionisala.

Svemirska letelica je funkcionisala.

Posada je rukovala sistemima umešno i dostojanstveno.

A NASA je makar uspela da artikuliše kredibilan plan za nadgradnju ovog trenutka umesto da čeka tri godine i ponovo kreće iz početka.

Sletanje na Mesec do 2028. godine i dalje ostaje nategnuto.

Barberov instinkt je da je ono više udaljeno tri-do četiri godine, a tu procenu je teško osporiti.

Ali glatkoća ove misije - od lansiranja do proletanja pored Meseca - pomerila je tu verovatnoću pravom smeru.

Pitanje više nije da li Orion može da leti.

Pitanje je da li sletači, intervali poletanja i politička volja mogu da održe korak s njim.

Svemirska letelica je makar uspela da odradi svoje.

Artemis Dva priča priču o nadahnuću i o nauci.

Događaji od prošle noći podsećali su na Apolov program.

U vreme kad ovaj svet nema dovoljno optimizma, baš kao što ga je bilo vrlo malo šezdesetih uz ratove širom sveta i građanske nemire kod kuće u SAD, to je bio trenutak u vremenu kad smo mogli makar jedne noći da se podsetimo da smo svi jedno.

Mi možemo da vidimo tu sliku Zemlje.

Ovo ni u kom slučaju nije kraj priče, ovo je samo probni let za krajnje sletanje na Mesec - ne samo jedno, već još mnogo njih koja su pred nama.

Pogledajte i video o Nilu Armstrongu, prvom čoveku koji je spustio nogu na Mesec

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk