Мисија Артемис Два успешна, али најтежи део тек следи

Мисија Артемис Два успешно је послала четири астронаута у облетање даље стране Месеца.

После десет дана безбедно их је вратила кући.

Летелица Орион имала је задивљујући учинак, а слике астронаута одушевиле су читаву нову генерацију кад су у питању могућности свемирског путовања.

Да ли ово значи да ће деца усхићена мисијом дочекати да живе и раде на Месецу за њиховог животног века?

Можда чак да оду до Марса, као што Артемисов програм обећава?

Делује непристојно рећи, али облетети Месец било је релативно лако.

Тежи део тек предстоји.

Одговор је дакле „можда, а можда и не“.

Кад су Нил Армстронг и Баз Олдрин постали први људи који су слетели на Месец у јулу 1969. године, многи су претпоставили да је то само почетак и да ће људи ускоро живети и радити у свемиру.

До тога није дошло зато што програм Аполо није настао из љубави према истраживању, већ из Хладног рата, да би показао надмоћ Сједињених Америчких држава у односу на Совјетски Савез.

Тај подвиг је постигнут Армстронговим „малим кораком“ са његовог лунарног слетача и посао је био обављен.

Само неколико година пошто је поставио америчку заставу на месечеву површину, бројке телевизијских гледалаца за наредне мисије драстично су опале и будуће мисије Аполо су биле отказане.

Погледајте видео: Три занимљива тренутка током путовања посаде мисије Артемис Два до Месеца

Овај пут је дефинисана амбиција Америчке свемирске агенције (НАСА) другачија.

Планове за једно лунарно слетање са посадом годишње, почев од 2028. гдоине, са петом мисијом Артемис, планираном касније исте године, израдио је Џаред Ајзекмен, администратор.

Та мисија ће обележити почетак онога што НАСА назива властитом 'Месечевом базом'.

Звучи као научна фантастика, али ово су речи озбиљног свемирског играча који се позива на научну чињеницу: „Економија Месеца ће се развијати“.

То ми говори Јозеф Ашбахер, генерални директор Европске свемирске агенције (ЕСА).

„Биће потребно време да се поставе разни елементи, али ће се она развити", додао је.

Али као што је командант Апола 13 славно изјавио кад се његова свемирска летелица покварила на путу до Месеца: „Хјустоне, имамо проблем...“

Погледајте тренутак слетања посаде Артемиса Два

Проблем са слетачем

Да би астронаутске чизме уопште крочиле на месечеву површину, НАСА-и је потребан слетач.

Америчка свемирска агенција задужила је две приватне компаније да их саграде.

Реч је о Спејс Иксу Илона Маска, чија ће лунарна верзија његове ракете Старшип бити дуга 35 метара, и Блу ориџин Џефа Безоса.

Његова летелица Блу мун марк 2 компактнија, али једнако амбициозна.

Обе много касне у односу на распоред.

Канцеларија генералног инспектора НАСА-е је јасно указала о чему се ту ради у извештају објављеном 10. марта.

Лунарна ракета Старшип Спејс Икса касни најмање две године за првобитним роком испоруке, а очекује се још кашњења.

Блу мон Блу ориџина касни најмање осам месеци, са најмање половином проблема истакнутих у прегледу нацрта из 2024. године још нерешеном више од годину дана касније.

Ови слетачи се много разликују од компактних модула Игл који су довели Армстронга и Олдрина на површину 1969. године.

Били су велики тек толико да превезу двојицу људи да покупе узорке стена и врате се.

Нови слетачи морају да понесу значајне количине инфраструктуре: опрему, ровере под притиском и ране компоненте базе.

Ношење те количине масе захтева огромне залихе погонског горива, много више него што се може лансирати једном ракетом.

Програм Артемис планира да похрани сво то погонско гориво у складиште, које ће орбитирати око Земље, а користиће га више од 10 различитих летова танкера, лансираних у редовним интервалима током више месеци.

План делује елегантно, али је ђаволски тежак.

Одржавање суперхладног течног кисеоника и метана стабилним у свемирском вакууму, а потом њихово пребацивање између свемирских летелица, један је од најзахтевнијих инжењерских изазова у програму.

„Са становишта физике, то има смисла“, каже Симеон Барбер, свемирски научник са Отвореног универзитета.

Али он истиче да је лансирање Артемиса Два било одложено двапут ове године, пре него што је на крају узлетео, баш због проблема са точењем горива.

„Ако је то тешко урадити на лансирној рампи, онда ће бити много теже извести у орбити“, каже он.

Следећа мисија Артемиса, Артемис Три, осмишљена је да тестира како капсула са посадом Орион пристаје у Земљиној орбити са једним или оба слетача.

Заказана је за средину 2027. године.

Имајући у виду да Старшип још није извео у потпуности успешан орбитални лет, а да је ракета Блу оридижина Њу Глен извела само два лансирања, овај циљ делује као, како то Барбер каже, „веома захтеван прохтев“.

Нова свемирска трка

НАСА је задржала властити циљ до 2028. године да Артемис први пут слети на Месец делом из политичких разлога.

Сада је у складу са обновљеном свемирском политиком Доналда Трампа, америчког председника која захтева да се САД врате на месечеву површину пре 2028. године.

Тај рок потпада под његов актуелни председнички мандат, а који би требало да се заврши те године.

Независни аналитичари не верују да је тај циљ реалистичан.

Али Конгрес је подржао тај датум милијардама долара новца пореских обвезника, делимично и што се на хоризонту појавио нови конкурент.

Успон Кине у 21. веку као економске и војне суперсиле довео је исто тако до убрзања њених свемирских способности.

Пекинг сада има дефинисан циљ спуштања астронаута на Месец до око 2030. године.

Ако се временски распоред Артемиса помери, као што многи очекују да ће се десити, Кина би могла да прва стигне до Месеца.

Њен приступ је једноставнији.

Користи две ракете, одвојени модул са посадом и слетач, и избегава сложеност точења горива у орибити из америчког плана.

Погледајте видео о трци Америке и Кине до Месеца

'Идемо на Марс': Далеко сан

Иза Месеца лежи Марс.

Маск је више пута говорио о слању људи на Црвену планету пре истека ове деценије.

Многи стручњаци верују да је вероватније да то буде најраније 2040-тих.

Само путовање, у трајању од седам до девет месеци, кроз жестоку радијацију и без могућности спасавања, представља изазове који надмашују било шта потребно за слетање на Месец.

Марсова ретка атмосфера чини спуштање комплетне свемирске летелице са посадом, а потом њено поновно узлетање, непојмиво компликованим проблемом.

Артемис Два је вратио свемирски лет са људском посадом на дневни ред.

Приватне компаније граде ужурбано ракете и слетаче.

Европа активно расправља о томе колико дубоко она треба да се ангажује.

Док сам се возио по Кенедијевом свемирском центру после лансирања мисије Артемис, био сам задивљен новим зградама које је подигао Блу ориџин и другима које гради Спејс Икс.

Реч је о инфраструктурама приватног сектора угнежденим близу владине агенције која је некада слала астронауте на Месец.

Чак и ако се временски распоред помери, ово ново партнерство делује као да се нешто посебно дешава на обали Флориде, а НАСА је већ повратиле део старе славе.

Поглед из свемира мења све, рекао је једном Александер Герст, астронаут Европске свемирске агенције (ЕСА) Ашбахеру, после повратка са Међународне свемирске станице.

Герст је рекао шефу ЕСА да би волео да свих осам милијарди људи са Земље може да одлети у свемир само једном и види оно што је он угледао: малу, крхку, прелепу планету, о којој се врста која има среће што живи на њој не стара ни приближно довољно.

„То би створило веома другачији живот на Земљи", каже Ашбахер.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk