'Штитимо божје дело': Часне сестре против технолошких корпорација

Сузан Франсоа можда није оно што многи замишљају кад помисле на католичку часну сестру.

Не носи одору, скромну униформу која подразумева тунику и вео.

И активна је на ТикТоку.

Њен фид је испуњен видео снимцима како стоји испред центра за привођење имиграната у Њу Џерсију у Сједињеним Државама, где се бори за мигранте и њихове породице.

Али Сузан привлачи све више пажње због другачије врсте активизма.

Она и њене колегинице из Конгрегације сестара Светог Јосифа од мира, која окупља 88 сестара у САД и Великој Британији, такозване су акционарске активисткиње.

Оне користе положај акционара да врше притисак на велике корпорације да се баве питањима попут климатских промена, права на земљиште домородачких народа и расне правде.

„Као благајница сестара, ја заступам наше интересе... кад захтевамо од њих да заступају јавни интерес“, каже она.

У скорашњем случају, оне су покушале да наведу одбор технолошког гиганта Палантира да се позабави њиховим разлозима за забринутост.

Часне сестре су сматрале да софтвер за вештачку интелигенцију ове компаније користе америчка Служба за имиграцију и царину (ИЦЕ) и друге државне агенције да „проналазе и нападају мигранте ради притварања и депортације“.

То је, тврдиле су оне, потенцијално кршење људских права.

Конкретно, сестре су желеле да Палантир спроведе Процену утицаја на људска права (ХРИА), како би проверили колико се његови производи и услуге користе за ублажавање било каквих потенцијалних негативних ефеката.

Оне су користиле нешто што је познато као резолуција акционара – предлог с позивом на конкретну акцију за коју се онда гласа на годишњем генералном састанку компаније.

Предлог је добио само 13 одсто гласова, али сестра Сузан и даље то доживљава као победу, тврдећи да оснивачи компаније контролишу 49,9 одсто акција са правом гласа.

„То значи да од укупних неинсајдерских гласова, 56 одсто се сложило са сестрама“, каже она.

„То што се толико акционара сложило са нама, мислим да је врло индикативно.“

ББЦ се обратио Палантиру тражећи коментар, али компанија није одговорила.

Међутим, у претходном саопштењу акционарима, компанија је рекла да је акција часних сестара била „заснована на неразумевању и нетачностима у вези са радом Палантира“, и да Палантир није компанија за податке, не продаје личне податке нити пружа услуге рударења података.

Гласало се мање од две недеље пошто је у мају папа Лав XИВ представио први велики документ о учењу – енциклику – који је упозорио да вештачка интелигенција мора да буде „разоружана“ да би се спречило да „доминира човечанством“.

Папа је тврдио да вештачка интелигенција треба да се користи за „јавни интерес“ и да људско достојанство мора да се заштити.

Темпирање гласања било је случајно, али сестра Сузан је била охрабрена овим: „Прочитала сам његову енциклику много, много пута, и она само потврђује све оно што стоји иза наших напора“, каже она.

Палантир није једина компанија у којој су часне сестре изнеле предлог акционарских резолуција, или запретиле њима, како би извршиле притисак на одборе да се позабаве оним што оне доживљавају као морална питања.

Оне су прозвале Ситигрупу, једну од највећих банкарских институција на свету, због њеног финансирања пројеката фосилног горива у амазонском басену.

Часне сестре су биле забринуте како то утиче на домороце у овој области и тражиле да Ситигрупа изда извештај о том питању.

У априлу 2024. године, банка је то и учинила.

Упитана да ли су такве резолуције истински ефикасан метод утицаја кад многе од њих не успевају да доведу до већинског броја гласова, сестра Сузан каже да то зависи од тога како мерите успех.

„Нашу прву резолуцију је поднела конгрегација из 1976. године и било је то за компанију за коју сте можда чули по имену Колгејт-Палмолив. Радило се о питању сексизма и представљања жена у рекламама.“

Акционари су извршили притисак на компанију да укине родну дискриминацију.

Компанија се успротивила резолуцији, тврдећи да је предлог непотребан, и гласања није успело.

Упркос томе, пола века касније, сестра Сузан није разочарана.

„Да ли је сексизам уклоњен из реклама? Није. Да ли је другачије данас него што је било 1970-тих? Јесте.“

„За сестре, и већину инвеститора мотивисаних вредностима и вером, успех је што се ова питања постављају и што морају да се решавају на нивоу чланова одбора у канцеларији.“

Дакле, као акционарке, да ли часне сестре зарађују новац управо од компанија чије праксе критикују?

Да, каже сестра Сузан, признајући иронију.

Али она додаје да се профит из ових улагања користи за здравствено осигурање старијих опатица и да оне држе само мали проценат акција.

Сестра Сузан такође чврсто стоји иза тога да постоје неке компаније у које никад не би нимало уложиле, као што су произвођачи оружја и они чија је примарна активност производња фосилних горива.

Али она тврди да морају да се хватају у коштац са великим корпорацијама и да буду присутне на местима на којима се доносе одлуке.

„Ако се изузмемо из центара моћи... онда не утичемо на начине на које се ствари решавају.“

Конгрегација Сестре Светог Јосифа од мира основана је 1884. године у време папе Лава Тринаестог, чији је рад инспирисао актуелног папу да узме његово име.

Сестра Сузан каже да је први Лав написао први документ о католичком социјалном учењу о људском раду, а да су обојица папа учествовала у социјалним питањима која су најважнија у животима људи.

Дакле, када неки доводе у питање да ли група часних сестара уопште треба да покушава да утиче на пословну праксу на начин који се може доживети политички - нарочито у време све веће поларизације – сестра Сузан има одлучан одговор на то.

„Ми не промовишемо политичке партије. Ми промовишемо вредност божјег дела и да сви људи имају људска права. А ако је то политички, онда у реду.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk