Америка шаље противракетни систем Патриот на Блиски исток због тензија са Ираном

Сједињене Америчке Државе послаће на Блиски исток ракетни систем Патриот због све већих тензија у односима са Ираном.

Ратни брод, Арлингтон, са амфибијским возилима и авионима на броду у заливу ће се придружити америчким носачима авиона Абрахам Линколн.

И амерички бомбардери Б-52 стигли су у базу у Катару, саопштио је Пентагон.

САД су саопштиле да је овај потез одговор на могућу претњу Ирана америчким снагама у региону, али нису прецизирале о каквим претњама је реч. Иран је одбацио те тврдње као бесмислице.

Техеран је распоређивање америчких снага назвао „психолошким ратом" чији је циљ застрашивање земље.

Иран је такође наговестио да би могао да настави са нуклеарним активностима за обогаћивање уранијума.

Зашто САД шаље додатне снаге?

Пентагон тврди да америчке снаге реагују на могуће претње америчким снагама, али детаљи о тим претњама нису саопштени.

У најновијем саопштењу Пентагона издатом у петак само пише да је „Вашингтон спреман да брани америчке снаге и интересе у региону", и додаје да САД нису тражиле сукоб са Ираном.

У суседном Ираку тренутно је распоређено око 5.200 америчких војника.

Противракетни систем Патриот може да обори балистичке ракете, крстареће ракете и најмодерније авионе.

Званичници су америчким медијима рекли да је одлазак ратног брода Арлингтон већ био заказан, али је његово распоређивање убрзано због побољшања командних и контролних способности.

У четвртак је носач авиона Абрахам Линколн прошао кроз Суецки канал, саопштила је америчка главна команда.

Иранска новинска агенција Исна цитирала је високог иранског свештеника Јусуфа Табатабаија-Нејада, који је рекао да би америчка војна флота могла бити „уништена једном ракетом".

Какви су америчко-ирански односи?

Прошле године, амерички председник Доналд Трамп повукао се из нуклеарног програма који су Америка и друге државе договориле с Ираном 2015. године.

Према том споразуму, Иран се сложио да ограничи нуклеарне активности и дозволи приступ међународним инспекторима у замену за укидање санкција.

Прошлог месеца, Америка је на црну листу ставила Иранску Револуционарну граду, прогласивши је терористичком групом.

Америчке санкције Ирану довеле су до слабљења иранске економије, оборања вредност иранске валуте на рекордно низак ниво, као и до одласка страних инвеститора и протеста на улицама.

Трампова администрација се нада да ће приморати Иран да преговара о „новом споразуму" који би обухватио не само његове нуклеарне активности, него и програм балистичких ракета и оно што званичници називају његовим „малигним понашањем" широм Блиског истока.

Иран је више пута претио да ће се осветити због америчких потеза тако што ће блокирати Хормушки мореуз- кроз који пролази око петина укупне нафте која се троши на светском нивоу.

Почетком ове недеље Иран је објавио да је као одговор на економске санкције које су САД поновно наметнуле укинуо две обавезе које је предвиђао споразум из 2015.

Такође је запретио да ће појачати обогаћивање уранијума ако не буде заштићен од санкција у року од 60 дана.

Европске водеће земље су саопштиле да су и даље посвећене иранском нуклеарном споразуму, али да одбијају „било какве ултиматуме" о спречавању колапса који долазе из Техерана.