Колегинице које су имале исту тетоважу откриле да су сестре

Џулија Тинети и Касандра Медисон су имале много тога заједничког, а убрзо пошто су се упознале радећи у истом бару, постале су блиске пријатељице.

У то време, нико није знао колико су стварно блиске.

Тинети и Медисон су одрасле 1990-их, у Конектикату, у Сједињеним Америчким Државама.

Иако се нису познавале као деца, живеле су на само петнаестак минута једна од друге и обе су биле усвојене.

Као девојчица, Медисон је размишљала о биолошкој мајци и жудела је да је једног дана упозна.

Питала се да ли је наследила њен осмех или њене очи.

Знала је да њена биолошка породица потиче из Доминиканске Републике на Карибима.

„Одлучили су да ме дају на усвајање зато што су били веома, веома, веома, веома сиромашни и нису могли да приуште да ме задрже“, каже Медисон.

Кад је била девојка, Медисон је покушала да пронађе биолошку породицу, али није имала крштеницу и сав њен труд није је одвео никуда.

Са 19 година, Медисон је истетовирала заставу Доминиканске Републике на руци да би је подсећала на њено наслеђе.

„Бити Доминиканка за мене је питање поноса“, каже она.

Пет година касније, почела је да ради као конобарица у бару.

Тамо је упознала колегиницу Тинети, која је приметила заставу истетовирану на Медисониној руци.

Да све буде необичније, и Тинети је имала тетоважу заставе Доминиканске Републике, само на леђима.

Одлучила је да се истетовира у 22. години, као подсетник на место где је рођена.

Тинети и Медисон су ускоро схватиле да су обе усвојене.

„Рекла сам нешто попут: 'Да, усвојена сам одатле'“, каже Тинети.

„А она ми је рекла: 'Чекај мало, па и ја сам усвојена одатле.' Укопала сам се у месту кад сам то чула.“

Почеле су да испитују људе: „'Да ли мислите да нас две личимо?'

А они би одговарали: 'Да, вас две баш личите'“, присећа се Тинети.

Недуго затим, она и Медисон почеле су у шали да говоре људима да су сестре.

Медисон је чак предложила да почну да се облаче исто како би још више личиле једна на другу.

Све је то рађено у шали, али у једном тренутку помислиле су да су можда заиста у сродству.

Одлучиле су да упореде документацију усвајања, али тамо није било ничега што би указивало на то да су стварно сестре.

Према папирима, биле су рођене у различитим местима, а њихове биолошке мајке су имале различита презимена.

После неког времена, обе су добиле нови посао и удаљиле се једна од друге.

Тинети је остала у Конектикату, док се Медисон преселила у савезну државу Вирџинија.

Остале су у контакту, али због раздаљине нису биле толико блиске као некад.

Годинама касније, Медисон је добила прибор за генетско тестирање као божићни поклон.

Тако је пронашла рођаку која јој је рекла да је њена биолошка мајка умрла 2015. године.

Вест је била поражавајућа, али рођака јој је помогла да открије многе друге чланове породице, као и биолошког оца.

Медисонина рођака јој је испричала да су њени родитељи пролазили кроз веома тежак период живота док је она била беба.

Уговорила је разговор са биолошким оцем Адријаном Луном Коладом преко телефона и он јој је испричао део онога што се дешавало кад је била дата на усвајање.

Рекао јој је да је породица била толико сиромашна да су спавали на земљаном поду.

Кад је Медисонина мајка била трудна са њом, њен старији брат је такође био веома болестан и њен отац је одлучио да је једини начин да се породица избори са тим ако дају Медисон на усвајање.

Ускоро је Медисон почела да прави планове за лет до Доминиканске Републике.

Читава њена биолошка породица била је тамо и дочекала је на аеродрому, носећи мајице са сликом њеног лица.

Медисон је пала у очеве руке - загрлили су се и плакали заједно.

Било је то предивно путовање, али кад се Медисон вратила, дошло је до још једног обрта.

Контактирала ју је жена по имену Моли.

Она је била Тинетина најбоља пријатељица у детињству.

Њихови родитељи су путовали заједно из САД у Доминиканску Републику да би усвојили децу.

Моли је веровала да је Медисонина биолошка сестра зато што су обе имале исто мајчино име на крштеници.

Али ДНК тестови су показали да нису сестре, само далеке рођаке, а и име на крштеници је било погрешно.

Међутим, Моли је имала слику Медисонине биолошке мајке која је, рекла је она, изгледала идентично као Тинети, и зато је инсистирала на томе да су заправо Медисон и Тинети сестре.

Медисон је позвала биолошког оца преко видео позива и питала га да ли је породица можда дала на усвајање још једну бебу.

„Изгледао је као су му све лађе потонуле“, каже Медисон.

„И он је рекао: 'Јесам, урадио сам то'. А ја сам му рекла: 'Ох, мој Боже. Па никад ми то ниси рекао.'“

Са овим новим сазнањем, Медисон је сматрала да нема времена за губљење.

Чим је успела, докопала се још једног прибора за генетско тестирање и возила осам сати кроз снежну олују до места у ком је живела Тинети.

Требало је две и по недеље да стигну резултати теста.

Чекање је било агонија за обе - ниједна није могла да се сконцентрише на посао док су чекале вести.

И коначно, кад су стигли резултати, Тинети је отворила поруку и ту је била потврда да су она и Медисон сестре.

„Искрено, то је било сулудо“, каже Тинети.

„Све ово време смо биле сестре, а нисмо то ни знале.“

Медисон је заплакала кад је чула.

Рекла је да је њихов отац био усхићен и да жели да се сретне са Тинети чим пре.

И тако су сестре испланирале да одлете за Доминиканску Републику заједно.

Кад су стигле, читава породица их је још једном дочекала, овај пут носећи мајице са ликом обе.

Њихов отац је коракнуо ка Тинети, чврсто је загрлио и рекао: „Mi hija“ - моја ћерка.

То њихово прво путовање као сестара било је препуно радости, музике и плеса.

Коладо каже да је његов поновни сусрет са ћеркама био највећи дар који му је Бог дао.

„Веома сам срећан, истински срећан. Сваки пут кад ми дођу у посету, моје срце је пуно. Дочекујемо их са љубављу и нежношћу, онако као што би све породице требало да раде.“

„То је једна предивна прича. Нема сваку прилику да исприча овакву причу.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk