'Иновативни' лекови против Алцхајмера не помажу значајно: анализа

Иновативни лекови за Алцхајмерову болест вероватно нец́е користити пацијентима, закључак је најновије анализе.

Њихова делотворност је „знатно мања“ од онога што је потребно да би се направила разлика у животима пацијената са деменцијом, указују истраживачи.

Међутим, њихов извештај критикују поједини стручњаци називајући га фундаментално погрешним.

Британска Национална здравствена служба (НХС) тренутно неће плаћати ове лекове, а пруватна 18-месечна терапија коштала би више од 100.000 евра.

Али чак и да имате новац, да ли се исплати плаћати их?

Лекови нападају лепљиву масу, звану бета амилоид, која се накупља у просторима између можданих ц́елија код пацијената са Алцхајмеровом болешћу.

Антитела, слична онима које тело производи да би нападало вирусе или бактерије, направљена су да открију амилоид и уклоне га из мозга.

Овај приступ је годинама био неуспешан, али два лека, леканемаб и донанемаб, показала су да могу да успоре напредовање Алцхајмера - био је то први пут да је неки лек успорио уништавање мозга код ове болести.

Кокрејнова колаборација, независно и детаљно анализира медицинске податке.

Испитала је 17 студија о лековима који уклањају амилоид из мозга, у којим је учествовало 20.342 добровољца.

Закључили су да овај приступ успорава Алцхајмерову болест, али не довољно да би направио значајну разлику за пацијенте.

Истовремено, уочене се и нус појаве - отицање мозга и крварење.

Лекове је требало давати сваке две до четири недеље.

Едо Ричард, један од аутора извештаја и професор неурологије на Универзитетском медицинском центру Радбауд у Холандији, лечи пацијенте са деменцијом на његовој клиници.

Питао сам га шта би рекао пацијентима.

„Рекао бих им да мислим да им ови лекови вероватно нец́е користити и да су оптерец́ујуц́и.

„Мислим да је изузетно важно да будемо искрени према нашим пацијентима о томе шта могу да очекују.

„Увек сам опрезан како људима не би пружио лажну наду.“

Сада би требало истражити друге методе за лечење Алцхајмерове болести попут третирања упале у мозгу.

Закључке најновијег извештаја подржали су дугогодишњи критичари лекова.

„Несрец́но је и неправедно“ према породицама погођених деменцијом што су се ови лекови рекламирали, а да „нису били поткрепљен чврстом науком, стварајући лажну наду“, изјавио је Роберт Хауард са Универзитетског колеџа у Лондону (УЦЛ).

Међутим, начин на који је анализа спроведена изазвао је жестоку дебату.

Сви анзализирани лекови уклањају амилоид из мозга и анализа заправо показује да ли третман функционише.

Други стручњаци указују да су разлике у начину деловања сваког лека важне и да је неправедно груписати старије експерименталне лекове са новијим за које је доказано да делују.

Овај приступ „не разјашњава доказе, вец́ их замагљује“ и то је „његов основни недостатак".

„Многи рани програми лечења су пропали, али новија антитела донела су скромну, али стварну корист“, рекао је Барт Д Струдр из Института за истраживање деменције у Великој Британији на Универзитету у Лондону (УЦЛ).

„Суштински је важно да овај вид лечења опрезно тумачимо", поручио је Ричард Оукли из Друштва за Алцхајмерову болест.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk