'Поклонио ми је лутку обучену као он': Ћерка Фидела Кастра о односу са оцем

Откад зна за себе, док је одрастала, Алини Фернандез је у посету често долазио Фидел Кастро.

Годинама током њеног детињства није била свесна разлога зашто: човек који је чврстом руком владао Кубом скоро 50 година био је њен биолошки отац.

Алина је рођена у Хавани 1956. године у ванбрачној афери Кастра и Нати Фернандез - прелепе младе жене из високог друштва у престоници Хавани.

У оно време он је био тек један од лидера герилског покрета који је три година касније свргнуо са власти диктатора Фулгенсија Батисту и увео аутократски комунистички режим на карипско острво.

Наредних деценија процењује се да је и до три милиона људи побегло из земље ка суседним Сједињеним Америчким Државама.

Међу њима је била и Кастрова ћерка.

Кастро, који је владао од 1959. до 2008. године и умро од рака у новембру 2016. године, прославио би 100. рођендан 13. августа.

Фернандез, његова једина призната ћерка, примила је ББЦ Мундо у Мајамију како би говорила о властитој животној причи повезаној са једним од најславнијих и најконтроверзнијих политичара 20. века - и човеком ког никад није желела зове „татом“.

Прва сећања и ноћне посете

Њено прво сећање на Кастра је брадати човек који је испуњавао телевизијске термине у којима су претходно били емитовани цртани филмови са Микијем Маусом.

„Мики Маус је нестао“, присећа се ова 70-годишњакиња, а заменио га је „брадати човек који је висио са разних возила, прилично ме плашио и данима био на ТВ екрану.“

Трансформација земље поделила је многе породице, па и њену: њена мајка је пригрлила револуцију.

Али њени други рођаци, међу њима Орландо Фернандез, човек за кога је Алина претходно веровала да је њен отац, одлучио је да остави све за собом и укрца се у авион за САД.

Док је одрастала несвесна у потпуности свега овога, нови кубански вођа је повремено посећивао Алину.

Она се присећа како би се Кастро играо са њом на поду дневне собе и доносио јој поклоне, а сећа се и једног веома необичног.

„Поклонио ми је лутку обучену као он, а ја сам имала обичај да јој чупам длаке са браде, зато што је за мене то била лутка бебе.“

Истина изашла на видело

Али кад је имала 10 година, сазнала је истину о биолошком оцу.

„Мајка ми је на крају испричала.

„Планирала је да ми промени школу и није желела да неко то истртља преда мном на улици.“

Кастро је већ постао нека врста њене очинске фигуре кроз спорадичне посете, али се ипак после тог открића „осећала изданом и превареном“.

Као што Фернандез објашњава, многи људи око ње, међу њима и њена најбоља пријатељица, знали су за гласине о њеном правом оцу.

„Била је то кловновска тајна: читав циркус је знао за њу“, каже она, одабравши иронију да објасни властита осећања.

Фернандез није желела да промени презиме у Кастро, зато што је годинама одбијала да јавно призна правог оца.

„Обично сам говорила 'не' кад год би ме питали да ли сам његова ћерка и деловало је недостојанствено само се појавити једног дана са промењеним презименом.

„Није ми имало смисла.“

Како је Фернандез одрастала на Куби, расли су и њено незадовољство и разочарање - не само њеним оцем, већ и према новом систему уведеном у земљи.

Кад би сазнали да је ћерка Фидела Кастра, многи људи би јој предавали писма да их проследи вођи.

„Били су то људи чији су чланови породице погубљени и покушавали су да добију дозволу да оду из онога што је за њих био пакао на Земљи.“

Око вође је био изграђен култ личности.

„Човек је држао седмочасовне говоре уживо на телевизији, а ми смо били приморани да их гледамо, а потом да их проучавамо у учионицама наредног дана...

„Била је то ноћна мора. Осећали сте се као да живите у лудници“, рекла је она.

Кастрове посете су се проредиле након што су Фернандез и њена мајка провеле сезону у Француској.

Кастро их је послао тамо, према њеним речима, да би се дистанцирао од њене мајке.

Од тада па надаље, каже она, кубански вођа би повремено бануо у њен живот изненадним и хаотичним одлукама, као што је одбијање њених удварача или пребацивање у другу школу.

„Увек је било сулудих идеја. Научила сам да живим без ослањања на њега“, присећа се она.

Упитана какав је Фидел Кастро био приватно, Фернандез га описује као интелигентног, препреденог, љубазног и „бескрајно радозналог“.

Али каже и да ју је отац неколико пута слагао.

„Заборавио би да ми је рекао једно, а потом би ми касније дао неку другу верзију.“

Разговори оца и ћерке такође нису текли глатко.

„Био је човек склон монолозима.

„Када би желео да разговара са мном, то није било да би причао са мном, већ да би слушао себе како прича“, каже она.

Бекство из Хаване

Од раног доба, каже Фернандез, желела је да напусти Кубу.

Осећала се све отуђеније од оца, одбацујући систем који је овај изградио, патећи од несташица које су опседале свакодневни живот.

Она каже да је покушала да отпутује у иностранство неколико пута, али да је режим одбио да јој изда дозволу.

Раних 1990-их, пад Совјетског Савеза покренуо је на Куби такозвани Специјални период - доба изузетно тешког живота обележеног глади и искључењима струје.

Фернандез је већ била отворена дисиденткиња и, упркос томе што је била ћерка врховног команданта, страховала да ће бити ухапшена.

„Због било ког звука затварања аутомобилских врата усред ноћи помислили бисте да долазе по вас.“

Велика прилика указала јој се 19. децембра 1993. године, преко лукаво испланиране операције коју су организовали њени блиски пријатељи.

Једна Шпанкиња је позајмила Фернандез њен пасош и авионску кату.

Друга особа је изменила документ тако да она може да га користи, а Фернандез је узела такси до аеродрома у престоници Хавани.

„Од тренутка кад сам ушла у такси, почела сам да говорим као Шпањолка да бих вежбала - зато што кад сам стигла на аеродром, ако би ме натерали да проговорим, морала сам да имам акценат.

„И потпуно сам обманула шофера.“

Носећи перику и дебели слој шминке како је не би препознали, она је стигла на аеродром.

„Прошла сам царину без икаквих проблема.

„Лет је био одложен, тако да сам само седела мирно и читала књигу мислећи: 'Е, па биће шта буде.'“

После дугог чекања, укрцавање је прошло без било каквих проблема.

Одлетела је за Мадрид и касније набавила дозволу да уђе у Сједињене Америчке Државе.

Потом је написала петицију за излазну визу са Кубе њене ћерке јединице, која је тада имала 16 година.

Амерички борац за грађанска права велечасни Џеси Џексон је посредовао у томе, и њих две су се коначно поново среле таман да заједно прославе дочек Нове 1994. године.

Фернандез је живела на релацији САД-Шпанија да би се 2001. трајно скрасила у Мајамију.

'Са 40 година, истински сам постала Кастрова ћерка'

Од почетка изгнанства, однос који је провела читаве деценије покушавајући да сакрије постао је средство за осуду ситуације на острву.

„Оно што никада нисам желела да радим на Куби - разговарам са Фиделом Кастром или признам да сам део његове породице - учинила сам овде.

„Са 40 година, истински сам постала ћерка Фидела Кастра“, каже она.

Фернандез је 1997. године објавила је аутобиографију Алина: Мемоари побуњене ћерке Фидела Кастра, која је постала бестселер у Шпанији и накнадно је преведена на неколико језика.

Упитана како је примила вест о смрти Фидела Кастра 25. новембра 2016. године, одговара: „Ни са великом трагедијом, ни са великом радошћу. То за мене није био шок.“

Тренутно, под вођством председника Мигуела Диаза-Канела - политичког наследника Кастрових - Куба пролази кроз ситуацију који многи описују као тежу него у Специјалном периоду.

Стална су искључења струје, свеприсутни су пропадање, несташице и глад након што је Америка појачала ембарго дуг шест деценија.

За Фернандез, актуелна криза је производ политичког и економског система који је наметнуо њен отац.

„Кад држава преузме све фирме, сви остају обезглављени.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk