Mađari u Srbiji za BBC: O izborima i 'Orbanovim povlasticama' posle burne nedelje u Kanjiži

Bio je 5. april, uskršnje jutro na vojvođanskom salašu koje je trebalo da bude mirno, ali će se ubrzo ispostaviti da je sve sem toga.

Elvira Nađ iz Kanjiže, mesta na severu Srbije sa većinski mađarskim stanovništvom, pila je prvu jutarnju kafu, kada joj je iznad glave proleteo helikopter, a ispred imanja prošli vojnici, specijalci i policija.

„Nisam znala šta se dešava, jer tuda ne prolazi mnogo ljudi.

„Pored mog salaša su samo prošli, a mislila sam da će ući unutra, jer je izgledalo da nešto ili nekog traže“, kaže Nađ.

U neposrednoj blizini gasovoda, koji se nalazi samo kilometar od njenog imanja, pronađena je veća količina eksplozivnih sredstava, kao i predmeti i alati za njihovu upotrebu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

Vest o pronađenom eksplozivu u Srbiji eksplodirala je u susednoj Mađarskoj.

I to u trenutku kada stranku mađarskoj premijera Viktora Orbana očekuju možda i presudni parlamentarni izbori 12. aprila, a prema anketama njegov Fides zaostaje za opozicionom partijom Tisa.

O predstojećim izborima u Mađarskoj uveliko se raspreda i u Vojvodini, jer na desetine hiljada glasača živi upravo ovde.

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2022. živi 184.442 Mađara.

Neće, međutim, iskoristiti svi pravo da glasaju.

U birački spisak 2022. godine bilo je upisano 68.492 glasača, uprkos čestoj kampanji političke partije Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

Pogledajte video o akciji sprskih bezbednosnih snaga kod Kanjiže

Izbori i uzbuna oko salaša

Uskršnje jutro po gregorijanskom kalendaru, Elvira je provela posmatrajući vojsku i policiju kako tumara oko salaša, vozeći se gore-dole do rita i pored puta.

„Tu ima nekoliko salaša i niko od nas nije mogao nigde da mrdne.

„Sve je bilo blokirano, porodica mi je javila da ne mogu da dođu na ručak, jer je skretanje kod sela Velebit bilo zatvoreno."

Dok govori, zvuči kao da joj je bilo zanimljivo da posmatra akciju srpskih bezbednosnih službi.

Iako ima pravo glasa u Mađarskoj, kaže da je izbori ne zanimaju mnogo i neće glasati.

„Redovno nam šalju pozive za izbore, a mi možemo da glasamo pa pošaljemo poštom listić, da odemo u ambasadu ili u Mađarsku i ostvarimo to pravo.

„Nikada do sada nisam glasala, ali sam i državljanstvo uzela tek pre nekoliko godina“, kaže.

Sin joj je, kaže, u Švajcarskoj, a ćerka je neko vreme živela u Mađarskoj.

Iskoristili su to jer im je otvorena Evropa, dodaje.

„Odavde ne bih nikad otišla, pa se nisam ranije ni bavila pasošem.

„Ne bavim se mnogo politikom, više ekonomijom, jer imam plantažu lavandi, ali ono što vidim jeste da od kad je Orban na vlasti, mi kao manjina u Vojvodini dobijamo dosta povlastica“, priča Nađ.

Njena deca su išla u mađarsku školu u Kanjiži i dobijali su stipendije od Mađarske.

„Deca kažu da Orban nije mnogo popularan tamo, ali u svakoj zemlji to postoji.

„Mađarska je mnogo uradila za vlastiti narod, ne samo u Vojvodini, već i u okolnim zemljama“, kaže Nađ.

Jesu li ovo najvažniji izbori u novijoj istoriji Mađarske?

Ipak, nisu svi nezainteresovani za politiku.

Ovo su najvažniji izbori u Mađarskoj posle onih početkom devedesetih, kada je došlo do promene sistema i počelo višestranačje, kaže Aron Čonka, predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, za BBC na srpskom.

„Napetosti su izražene, ali je i ulog veliki - da li će se nastaviti u pravcu koji potencira Orbanov Fides ili će se Mađarska vratiti njenim evropskim saveznicima.

„Vojvođanski Mađari su svesni šta se dešava jer prate mađarske medije, a i predizborna kampanja se prelila u Vojvodinu", kaže.

Zbog bliskih veza mađarskog i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njihovih stranaka, srpsko javno mnjenje sve više prati Orbana, primećuje.

Savez vojvođanskih Mađara, koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), organizovao je kampanju preko bilborda, medija koje oni kontrolišu i Mađarskog nacionalnog saveta, tvrdi on.

„Konstantno se pritiskaju Mađari u Vojvodini koji imaju pravo glasa na izborima.

„Jedan od skupova u organizaciji SVM održan je u Subotici, gde je bilo oko dve hiljade ljudi i mnogi su tamo bili uz pritisak da se pojave", kaže Čonka.

Peter Mađar, vođa najjače opozicione stranke u Mađarskoj, rekao je da bi nastojao da održi dobre odnose sa Srbijom, ali da bi ih svakako učinio transparentnijim.

Finansiranje iz Mađarske ka Srbiji i Republici Srpskoj, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, moralo bi da bude po jasnim kriterijumima, a ne po stranačkim vezama, naglasio je.

„To je indirektna poruka da ovaj proces trenutno nije transparentan i da služi za poslovne interese partijskih elita na obe strane, a manjina služi kao paravan da bi oni samo poslovali preko granice", objašnjava predsednik Tise.

SVM na tribinama poziva Mađare iz Vojvodine da glasaju za Fides.

Vojvođani sa dvojnim državljanstvom

Prema rezultatima popisa 2022. u Vojvodini, od 1.740.230 stanovnika dvojno državljanstvo ima 227.556, što je oko 13,1 odsto, rekli su ranije za BBC u Republičkog zavodu za statistiku.

Najviše je onih koji imaju državljanstvo Srbije i Mađarske - 106.000 stanovnika, onda pasoš Hrvatske - 68.000 i BiH - 37.000, dodali su.

Ipak, iz RZS objašnjavaju da je broj stanovnika koji su uzeli mađarski pasoš sigurno veći, jer ima i onih koji su otišli iz zemlje - a čim neko ne živi godinu dana u državi, više se ne popisuje i to je pravilo svuda u svetu, kako se ne bi podaci duplirali.

Od kada je Mađarska 1. januara 2011. uvela pojednostavljen postupak za dobijanje državljanstva, mnogi Vojvođani su iskoristili to pravo i došli do pasoša članice Evropske unije.

To pravo iskoristilo je više od 200.000 ljudi koji živi u Vojvodini, rekao je pre nekoliko godina Ištvan Pastor, nekadašnji predsednik SVM, koji je preminuo 2023.

'Izbori u Mađarskoj su za one koji tamo žive'

Robert Lošonc iz Kanjiže ima dvojno državljanstvo, ali nikada nije išao na glasanje.

Neće, kaže, ni ovaj put.

„To pripada Mađarima koji žive tamo.

„Mi plaćamo porez u Srbiji, ne u Mađarskoj i ne možemo njima da kažemo ko valja, a ko ne, i da li im on odgovara“, kaže Lošonc za BBC na srpskom.

U njegovom okruženju uglavnom glasaju stariji ljudi, kaže.

„Moji prijatelji slabo izlaze na izbore, ali koriste podsticaje koje daje Mađarska“, kaže.

Do nedeljnog uskršnjeg ručka nekako se probio, jer je put kod sela Trešnjevac policija blokirala.

U Kanjiži se 5. aprila nije ništa primećivalo, priča on, osim vesti koje su mediji prenosili.

„Ljudi su samo pričali i prenosili šta su čuli, jer je to udaljeno nekih 12 kilometara od Kanjiže.

„Ali kada sam kasnije krenuo na ručak nije delovalo da postoji neka opasnost, jer su ljudi opušteno pecali u kanalu, koji se nalazi u neposrednoj blizini mesta gde su policija i vojska tragale“, dodaje.

U tu akciju „veruju samo deca i oni koji nisu služili vojsku", kaže on.

„Mislim da je to bila jedna obična vojna vežba i lažna uzbuna.

„Ako traže bombu, onda se uđe u svaku kuću, svaku šupu i na svaki tavan, a ne ovako“, veruje Lošonc.

Opozicioni političari u Mađarskoj i Srbiji i pojedini stručnjaci tvrde da je akcija u Kanjiži bila operacija 'pod lažnom zastavom' ili 'predizborna nameštaljka'.

Novac za kupovinu zemlje, kuće i razvoj posla

Fondacija Prosperitati u Subotici, kao regionalna i razvojna agencija, od osnivanja 2016. podržala je više od 16.000 projekata za podršku uglavnom srednjim i malim preduzećima i razvoj novih biznisa.

„Kada je fondacija formirana, mađarska vlada je htela da pomogne vojvođanske Mađare, ali jedan od uslova je da svako ko konkuriše ima srpsko i mađarsko državljanstvo", objasnio je tadašnji direktor Juhas Balint 2024. za BBC na srpskom.

Fondacija je do tada raspisala desetine konkursa, u okviru kojih je odobrila bespovratnu finansijsku pomoć od oko 29 milijardi dinara, a za projekte ukupne vrednosti 61 milijarda dinara.

„Najvažniji rezultati programa su kupovina 5.374 hektara poljoprivrednog zemljišta, pravljenje 1.110 novih kuća, otvoreno je 667 preduzeća i stvoreno je skoro 4.000 novih radnih mesta", rekao je tada Balint.

Uz to, kako navodi, Fondacija je doprinela razvoju više od 2.000 preduzeća i 5.600 poljoprivrednih proizvođača.

Ne koristi pomoć Mađarske, ali glasa

Aleksandra Arsenović iz Sente, mesta na severu Srbije, kaže da u njenom gradu maltene svi prate izbore u Mađarskoj.

„Većina ljudi ovde glasa i izborni listići su već poslati poštom nazad za Mađarsku, jer se kod njih već glasalo.

„Za one koje izbori zanimaju, trebalo je mesec dana ranije da provere da su na biračkom spisku“, kaže Arsenović sa dvojnim državljanstvom.

Za većinu ljudi koji su za Orbana, dodaje, izbori su izuzetno važni, jer „dosta pomoći" stiže onima koji imaju mađarsko državljanstvo.

„To su mi ispričale koleginice, i one su glasale.

„Meni nije bitno, jer nemam nikakve koristi“, kaže.

Priča da joj deca nisu išla u mađarsko odeljenje i da ne studiraju u Mađarskoj, pa nema ni stipendija.

„Ali kao državljanin svakako glasam“, dodaje.

Za razliku od Aleksandre, Dobo Silard iz Kanjiže još ne zna da li će da glasa, mada je ranije koristio to pravo.

„Dobio sam poziv, mogu da odem u Mađarsku i glasam, ali ne znam da li ću otići.

„Sada imam bebu i to je mnogo važnije od glasanja“, kaže Silard za BBC na srpskom.

Do Budimpešte 200 na sat, ali jednog dana

Pored bliskih porodičnih veza, novca i poslova Mađare u Vojvodini sa Mađarskom uskoro bi mogla da poveže i brza pruga između Beograda i Budimpešte, prema višegodišnjim najavama političara.

Iako ocenjena kao jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je stradalo 16 ljudi, a jedna teško povređena, najave da uskoro kreće privremeno su utihnule.

Železnička trasa od Beograda do Budimpešte puštena je u rad 27. februara 2026, ali samo za teretni saobraćaj.

Na mađarski gulaš i čuveni langoš trebalo je brzim vozom da se ide od kraja marta ali za sada od toga nema ništa.

Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja Mađarske nedavno je objavilo da se puštanje ove linije u rad najranije može očekivati tokom leta.

Datum, međutim, nije naveden, preneli su mađarski mediji.

Mnogi Mađari u Vojvodini nestrpljivo čekaju da ova brza pruga proradi.

„Već sam se dogovorila sa kumom iz Beograda da idemo vozom do Budimpešte.

„Biću joj vodič tamo“, kaže Aleksandra Arsenović.

Zrno sumnje u ovaj projekat, u koji su uključene kineske kompanije, ima Robert Lošonc.

„Do sada je već dva puta iskočio voz koji ide ka Segedinu.

„Ne idem često u Budimpeštu i ne znači mi mnogo, ali verujem da se to pravi ne zbog putnika, već zbog prevoza robe“, zaključuje Lošonc.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk