Недељни изборни пресек: ТВ дебате, поруке из Њујорка и разговори са Путином

Аутор фотографије, EPA-EFE/REX/Shutterstock
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Одустајање такмичара, покушаји сучељавања политичких ривала пред телевизијским камерама, кампања ван граница државе и старе бољке обележили су предизборну недељу за нама.
Ванредни парламентарни избори одржавају се за мање од месец дана, 25. октобра, а бирачи у Србији ће вероватно врло брзо после тога опет на гласање - за председника државе, јер се очекује да Александар Вучић, после низа најава заиста и поднео оставку на функцију.
Активисти Студентске листе су покушали да добију подршку у Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ), али су ту изборну турнеју прекинули због, како су рекли, низа опструкција.
После низа позива на ТВ дуел одржана је прва дебата у студију представница владајуће Српске напредне странке (СНС) и студената, нове политичке снаге настале из студентског покрета током антивладиних и антикорупцијских протеста после новосадске трагедије 1. новембра 2024.
Истраживања јавног мњења показују да ће највећа борба за 250 посланичких места у Народној скупштини бити управо између ових опција.
Док поједини играчи не одустају од изборне трке, а други чекајку редни број на гласачком листичу, неке листе су одлучиле да се повуку из овог загревања.
Поново се доводи у питање тачност бирачког списка, а присталице напредњака и студената су се среле на терену.
Изборни сат откуцава и пред учесницима је све мање времена да допру до бирача и представе им програм.
Александар Вучић је из Њујорка, после говора у Генералној скупштини Уједињених нација, углавном о унутрашњим проблемима најавио ТВ обраћање када би званично требало да поднесе оставку.
Претходних недеља је често говорио о тој одлуци како би у изборну кампању ушао као 'обичан грађанин'.
Док се не врати у Србију са прекоокеанског пута, користи време да разговара са страним лидерима, између осталог са руским колегом Владимиром Путином кога је обавестио о одлуци да поднесе оставку.
Србија је уз Белорусију, једина европска држава, која одбија да уведе било који вид санкције Русији због инвазије на Украјину 2022.
Београд и Москва су и даље повезани гасном везом, што је, према Вучићевим речима, била једна од главних тема његовог разговора са лидером Русије.
Скоро ће годину дана како је Нафтна индустрија Србије (НИС) и главна аорта њене привреде под америчким санкцијама због већински руског власништва.
Преговори руске стране и мађарског нафтног гиганта МОЛ-а о купопродаји и даље трају, а НИС и компаније које сарађују са овом фирмом, добијају од Американаца једномесечна одобрења да наставе пословање.
Председници Србије и Русије су разговарали и о анексу уговора о гасном аранжману који је такође пред истеком.
Србија још нема дугорочни споразум са Русијом о набавци гаса али је успевала да добије гас по нижим ценама, говорио је раније председник Србије.
Покушаји сучељавања у телевизијском студију
Представници власти и опозиције су се претходних година ретко сретали у телевизијским студијима.
Сучељавања су углавном била у скупштинској сали, праћена увредема, али и погрдним речником.
Позиви на ТВ дуеле постали су учесталији - напредњаци су у томе предњачили.
Неки кандидати са Студентске листе су позиве у међувремену одбацили, попут првог на тој листи Илије Срдановића.
Он је одбио позив Александра Вучића, председника Србије и носиоца 'Уједињена Србија', поручујући да та понуда касни 15 година, али да ће му увек изаћи у сусрет - као лекар.
Прва дебата у кампањи је ипак одржана и то на комерцијалној београдској телевизији Н1, где чланови СНС-а годинама нису долазили.
У студију ове медијске куће је после готово десет година била Ана Брнабић, председница Скупштине Србије из владајућег СНС-а и трећа на њиховој листи.
Мирјана Николић, ректорка Универзитета уметности представљала је 'Студентску листу'.
Брнабић је више говорила о законима и показивала графиконе, док је Николић ретко одговарала.
Представници супротних политичких табора причали су и у студију Инсајдер телевизије.
Погледајте шта је Донтов систем и како ваш глас постаје мандат
У потрази за прекограничном подршком
У јеку протеста 2025. студенти су пешачили, трчали и возили бицикл по Србији.
Трчали су и окретали педале бицикла и до Брисела и Стразбура.
Трећа недеља предизборне кампање заличила је на догађаје из 2025, јер су неки представници Студентске листе обилазили Србију на точковима.
Поново су их дочекивали аплаузом људи који их подржавају, али је у појединим градовима и местима било и присталица владајуће Српске напредне странке (СНС).
Било је добацивања и бакљи.
Активисти нове политичке снаге подршку су потражили и у суседству, у градовима Републике Српске, као и у Дистрикту Брчко.
Планирали су да обиђу Бијељину, Брчко, Добој, Бањалуку, Требиње, Вишеград, Братунац и Зворник, где има становника са држављанством Србије што им даје право да гласају на предстојећим изборима.
Али су наишли на препреке те су турнеју прекинули, после прекршајних пријава написаних због непријављивања скупова.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Напуштање изборне трке
Члановима Републичке изборне комисије (РИК), главног изборног органа, биће потребно много концентрације у наредним данима.
Коалиција Народна Србија - Народног покрета Србије, Мирослава Алексића, Новог лица Србије и Еколошког устанка, званично је повукла листу како би подржала студенте што су и најавили приликом предаје потписа.
То је довело до необичне ситуације јер је листа већ поглашена и питање је шта ће бити са њеним редним бројем.
„Због правне празнине" одлука ће се донети накнадно, кажу из РИК-а.
Многе опозиционе политичке опције попут Демократске странке и Зелено-левог фронта нису ни улазиле у процес скупљања потписа, већ су одмах стале уз студенте.
Одустао је и опозициони покрет „Ми - снага народа" Бранимира Несторовића, али не због подршке студентима већ његовог здравственог стања који је на изборима 2023. био највеће изненађење ушавши у парламент.
Повлачењу је претходио бурни раскол са дојучерашњим политичким саборцима.
У политичку арену враћа се Богољуб Карић, бизнисмен и некадашњи министар без портфеља у Влади Србије Слободана Милошевића крајем 1990-их.
Он је успео да исправи недостатке приликом предаје потписа и његова листа „Богољуб Карић - Покрет СНАГА СРБИЈЕ - БК" наћи ће се на гласачком листићу.
Проблема са проглашењем није имала мањинска бошњачка листа - Странка демократске акције Санџака (СДА), на чијем челу је још од 1990. Сулејман Угљанин.
На изборе излази под листом 'СДА Санџака - чувари Санџака'.
У међувремену је после дуже расправе проглашена и листа 'Ћале ово је за тебе - Петар Ђурић - премијер Србије'.
Ђурић, спортски тренер и инструктор екстремних спортова учествовао је и на изборима за Београд 2023.
Листа носи назив по пароли коју је истицао на мајици током протеста у лето 2020.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk



























