Замрзавање јајних ћелија женама генерације З смањује притисак да пронађу партнера

„Нисам ни схватала колики сам притисак осећала у романтичним везама све док нисам замрзнула јајне ћелије, и тада је тај притисак нестао", каже Либи Вилсон, која је то урадила у 25. години.

Она је једна међу све више жена у раним двадесетим, припадница генерације З, које покушавају да сачувају плодност, због неизвесности у партнерским односима и жеље да уживају у слободи без сталног осећаја да им „биолошки сат" откуцава.

Жене се рађају са укупним и коначним бројем јајних ћелија, али се њихов квалитет и број смањује са годинама, што може да отежа зачеће.

Од почетка 2000-их, замрзавање јајних ћелија из немедицинских разлога бележи снажан раст, који је највећи код жена у тридесетим годинама.

Међутим, сада порасту овог тренда све више доприносе и млађе жене.

Поступак замрзавања јајних ћелија је доступан широм света, али се правила разликују од земље до земље.

У Кини, на пример, неудатим женама није дозвољено да замрзавају јајне ћелије из немедицинских разлога, док је замрзавање без здравственог оправдања тренутно забрањено у Мађарској и Аустрији.

У Уједињеном Краљевству (УК), број циклуса замрзавања јајних ћелија код жена узраста од 18 до 24 године порастао је за 46 одсто у периоду од четири године, показују најновији подаци Управе за људску оплодњу и ембриологију (ХФЕА).

Од 2019. до 2023. године, број циклуса у овој старосној групи повећао се са 196 на 287, док је код жена старости од 30 до 34 године порастао са 505 на чак 2.012 циклуса.

Међутим, успех није загарантован, а лекари упозоравају да су шансе да се оплодњом замрзнуте јајне ћелије зачне плод релативно мале.

'Проналажење партнера је веома компликовано'

Настја Сван, 25-годишњакиња која последњих осам година живи у Сједињеним Америчким Државама (САД), замрзнула је јајне ћелије прошле године.

Каже да је свесна да је млада, али да је већ „прилично дуго" сама, а зна да жели да једног дана буде мајка.

„Веома сам опрезна када бирам са ким желим да градим живот.

„А проналажење партнера је веома компликовано", каже она.

Настја, која је пореклом из Русије, каже да када је оцу саопштила шта је урадила, да је „буквално праснуо у смех", рекавши јој: „Само живи свој живот, тако си млада".

На крају ју је породица ипак подржала.

Иако се свест жена суштински променила, овакве реакције могу да их обесхрабре, каже Гитанџали Банерџи, оснивачица индијске платформе за подршку за плодност Fertility Dost.

„Повратне информације које добијамо често гласе: 'О Боже, моја породица још не разуме ни моју каријеру… а како ће тек разумети замрзавање јајних ћелија?'", каже она.

Додаје да њене пацијенткиње брину и због мишљења будућег партнера и тазбине, нарочито ако се брак договара унапред, јер и даље „постоји табу" око лечења неплодности.

Синдром полицистичних јајника кључни мотив

Либи, која живи у Аустралији, има синдром полицистичних јајника (ПЦОС), хормонски поремећај који може да узрокује проблеме са плодношћу и погађа скоро сваку десету жену у свету.

„Због тога сам дефинитивно одлучила да се озбиљније позабавим замрзавањем јајних ћелија", каже она.

Већина млађих жена се ипак на овај поступак одлучује из медицинских разлога, као што лечења рака, објашњава Зејнеп Гуртин, предавачица здравља жена на Универзитетском колеџу у Лондону и чланица ХФЕА.

Додаје да пораст интересовања за овај поступак одражава и све већу свест младих жена о стањима попут примарне инсуфицијенције јајника, када јајници престану нормално да раде пре 40. године, или ендометриозе, када се ткиво слично слузокожи материце развија изван материце.

Жене данас имају и све већи приступ технологијама за процену плодности, као што су тестови на Анти-Милеров хормон (АМХ).

Ове анализе крви показују број преосталих јајних ћелија у јајницима и доступне су широм света.

Међутим, пацијенткиње понекад могу да их доживе као неку врсту „извештаја о плодности", а не само као мали део много сложеније слике, упозорава Бенерџи.

Тест не мери квалитет јајних ћелија нити може поуздано да предвиди колико ће лако доћи до природног зачећа, а истраживања су показала да неке анализе дају и нетачне резултате.

Повлачење средстава из штедног фонда за пензију

Цена поступка такође може да представља озбиљну препреку.

Трошкови се разликују, а сам поступак замрзавања јајних ћелија може да кошта више хиљада евра или долара, уз додатне, често значајне трошкове дуготрајног чувања.

Либи каже да је платила 11.000 аустралијских долара (око 6.300 евра) за сам поступак, а да чување месечно кошта око 50 аустралијских долара (око 29 евра), што је, признаје, „прилично велики финансијски терет за студенткињу".

Новац је повукла из њеног штедног фонда за пензију, али каже да је задовољна том одлуком.

„То може да направи разлику између тога да ли ћу имати децу или не", каже она.

Друге жене су, међутим, установиле да поступак није био тако једноставан као што су очекивале.

Мора Монако из Аргентине одлучила је да замрзне јајне ћелије у 26. години, по препоруци пријатељице.

„Лекар ми је рекао: 'Биће то сјајно, имаш 26 година, то је идеално доба за ово'", присећа се она.

„Али, у мом случају, то заправо није било тако."

Код Море је утврђена смањена оваријална резерва и било је проблема да јој се прикупе јајне ћелије, што је за њу било „поражавајуће".

Када неко пожели да има дете, замрзнуте јајне ћелије могу да се одмрзну и користе у поступцима лечења неплодности, као што је вантелесна оплодња (ИВФ).

Међутим, ниједан део овог поступка није загарантован, упозорава Гуртин из ХФЕА.

На успех утиче много чинилаца, међу којима су године старости, опште здравствено стање, број јајних ћелија које су успешно замрзнуте и касније одмрзнуте, као и квалитет сперматозоида.

Стопе успешности је тешко прецизно израчунати јер до сада већина жена још није користила њихове замрзнуте јајне ћелије.

Према подацима ХФЕА из 2016. године, исход само 18 одсто циклуса замрзавања јајних ћелија те године био је рођење детета.

ХФЕА више не прикупља податке о стопама успешности, јер не може поуздано да повеже године пацијенткиње у тренутку замрзавања јајних ћелија са годинама у којима се касније подвргла третману.

Управа за људску оплодњу и ембриологију наводи да су шансе за успех нешто ниже него код поступка вантелесне оплодње, у којем се свеже јајне ћелије узимају из јајника, оплођују спермом и потом враћају у материцу.

Код овог поступка успешност по циклусу се креће између пет и 35 одсто, у зависности од старости пацијенткиње.

„Најважније је да свака жена која размишља о замрзавању јајних ћелија има тачне информације о стопама успешности, да зна да замрзавање никада није гаранција и да добије све информације о могућим ризицима и нежељеним ефектима", каже Гуртин.

Нежељена дејства могу да буду промене расположења, надутост, главобоље услед хормонских инјекција, грчеви после вађења јајних ћелија, као и ретка, али озбиљна могућност синдрома хиперстимулације јајника, који може да доведе до јаких болова, наглог повећања телесне тежине и стварања крвних угрушака.

Мора је замрзнула укупно девет јајних ћелија после три циклуса аспирације (прикупљања).

„Знам да сам урадила најбоље што сам могла да сачувам моје јајне ћелије", каже она.

Све три жене које су говориле за ББЦ поделиле су њихове приче на ТикТоку, које имају милионе прегледа.

„Било је на хиљаде порука у којима су ми људи захваљивали што сам објавила моју причу… и писали да ће о томе питати њихове лекаре", каже Мора.

Ипак, Гуртин сматра да веома младе жене вероватно немају разлога за бригу.

„Мислим да жене млађе од 24 године заиста не морају да размишљају о замрзавању јајних ћелија.

„Имате сасвим довољно времена", закључује она.

Погледајте видео о Генерацији З и замрзавању јајних ћелија

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk