Пет ствари које буде сумњу у бирачки списак и која су могућа објашњења

Из избора у изборе исто: наводни позиви за гласање умрлима, двоструки уписи, адресе са више десетина пријављених бирача, комшије које нико није видео, а поштар доноси листиће за излазак на бирачко место.

Овог октобра придружују се и нова питања због информације о великом повећању броја важећих личних карата, документа неопходног за гласање.

Из Министарства унутрашњих послова у међувремену стиже одговор да је оно што се у први мах учинило као повећање заправо била грешка.

Иако неке од ових ситуација буде сумњу, за адвоката Огњена Рашуа, члана Комисије за ревизију бирачког списка, кључну улогу имају они који спроводе изборе.

„Можете имати најгори бирачки списак на свету, а да ипак имате демократске изборе ако можете да верујете људима који их спроводе.

„Можете имати и најбољи бирачки списак на свету, али ако неко жели да краде, покрашће изборе", говори Рашуо, представник опозиционог Зелено левог фронта у Комисији, за ББЦ на српском.

Скок броја личних карата

Број важећих личних карата пунолетних од 18. маја до 28. септембра порастао је за више од 236.000, податак је који је Рашуо објавио на друштвеним мрежама 13. октобра.

Наиме, у мају је било око 5.990.000 важећих личних карата, док је крајем септембра тај број износио око 6.225.000, показују подаци које је адвокат добио од Министарства унутрашњих послова.

„Питао сам их на седници Комисије за ревизију бирачког списка да ли је тај број истинит.

„Чак сам их молио да провере поново да није случајно грешка, типфелер. Да није неко у полицији уместо 6.025.000 грешком укуцао 6.225.000. Не само што то нису исправили, него ни не виде ништа спорно", написао је на Иксу.

Сумњу му је пробудило то што у истом периоду од маја до септембра није порастао број захтева за издавање нових личних карата који би могао да објасни овакав скок важећих личних документа, каже Рашуо.

Поред тога, ни у бирачком списку нема значајнијег повећан број људи, што би се могло очекивати у таквој ситуацији, додаје.

О овом питању расправљало се на последњој седници Комисије за ревизију бирачког списка.

Представници МУП-а тада су рекли да им се овај раст не чини „неуобичајеним".

„Готово сам сигуран да нема ничег спорног што се нас тиче", казао је представник МУП-а на седници Комисије.

Три дана касније - преокрет.

Из МУП-а су нам рекли да је направљена грешка о броју важећих личних карата из маја и да је тај број и тада био приближан ономе у септембру, каже Рашуо у накнадном разговору за ББЦ.

Тражили смо додатне податке и док њих не добијемо не можемо извући закључке, додаје.

Попис и бирачки списак

Према попису из 2022. године, у Србији живи 6.647.003 становника.

Према бирачком списку, право гласа има 6.450.523 грађана.

Звучи нелогично, али постоји објашњење.

Док попис бележи људе који живе у држави, бирачки списак обухвата држављане Србије, међу њима и оне који су се пре више деценија одселили у иностранство, објашњава Рашуо.

Да би били део бирачког списка, довољно је да им је остало пријављено пребивалиште у Србији, односно да се нису одјавили.

„Ово је и правно проблематично јер је приликом пријаве пребивалишта полицијски службеник дужан да утврди да ви заиста имате намеру да ту станујете.

„Њихово пребивалиште је фиктивно. Они заправо не живе на тим адресама и, по мом мишљењу, незаконито су уписани у бирачки списак", каже.

Десетине пријављених у истом стану

Иако постоји објашњење за приближно једнак број људи на попису и у бирачком списку, то може да укаже на злоупотребе, каже адвокат.

„На локалним изборима довођени су људи из бивших република да гласају у Београду.

„Налазимо адресе у ексклузивним деловима главног града на којима су пријављени људи из босанских села", каже.

„Имамо пример стана од 24 квадрата на којем је пријављено 25 људи", додаје.

Ипак, ако ти људи у личном документу имају наведену одговарајућу адресу и уписани су у бирачки списак, имају право да гласају.

Организована миграција бирача на изборима 2023. године имала је циљ да утиче на исходе локалних избора, забележила је раније посматрачка мисија Црта.

„Организоване миграције бирача нису ни легалне ни легитимне", додали су.

Пријављивање фиктивних пребивалишта кршење је закона који регулише пребивалишта, док истовремено подривају изборну једнакост и битно нарушавају гарантовано право људи да бирају локалну самоуправу, додали су.

Погледајте видео Бирачки списак – шта је и да ли сте на њему?

Пола милиона људи без адресе

Према писању Радија Слободна Европа, у бирачком списку налази се око пола милиона људи без пуне адресе, односно без уписане улице и кућног броја.

Рашуо објашњава да за ову ситуацију постоји више разлога, а један од њих су адресе становника села у којима не постоје називи улица.

Други разлог су грешке полицијских службеника приликом достављања података референтима за упис у бирачки списак, додаје.

„Полицијски службеници не унесу увек целу адресу, рецимо изоставе број стана, и такав податак доставе за упис у бирачки списак.

„Тако се деси да на Новом Београду имате зграду у којој се 20 или 30 станара води да живи на броју нула, односно у подруму, што је немогуће.

„Проблем је што су у таквим ситуацијама злоупотребе лакше, односно што на такву адресу можете да додате још десет људи", каже.

Мистерија једне странкиње

На друштвеним мрежама последњих дана деле се два позива за гласање на име исте странкиње.

На једном позиву име је написано ћирилицом, на другом латиницом. Адреса је иста, али су редни бројеви у бирачком списку различити.

„Та жена је добила држављанство и уписана је у бирачки списак по основу држављанства, са именом на латиници.

„Онда је извадила личну карту са именом на ћирилици и поново је уписана у бирачки списак, сада са именом на ћирилици", објашњава адвокат.

„Она није једина и има још сличних примера", додаје.

Сређивање бирачког списка, проблема на који се указује деценијама, била је једна од препорука Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР).

Посао, међутим, није завршен ни пред ове изборе, а чланови Комисије суочавали су са многим препрекама, каже Рашуо.

Између осталог, није им омогућен приступ свим базама података потребним за проверу уписаних бирача.

„Бројни учесници у изборном процесу изразили су забринутост у погледу тачности бирачког списка, укључујући неуобичајено висок број бирача регистрованих у појединим општинама и на одређеним адресама.

„Органи власти нису јавно објаснили наведена одступања нити су назначили да ли се она испитују", наводи ОДИХР у последњем извештају од 9. октобра.

Владина Канцеларија за информационе технологије ствари види другачије и, позивајући се на дигиталну платформу, истиче да су подаци у Јединственом бирачком списку у највећој мери прецизни.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk