Суђење за напад на Северни ток: Како је немачка полиција следила траг доказа све до Украјине

Три од четири гасовода Северног тока пробијена су експлозијама у септембру 2022. године
Потпис испод фотографије, Три од четири гасовода Северног тока пробијена су експлозијама у септембру 2022. године
    • Аутор, Сарах Рејнсфорд
    • Функција, ББЦ дописница из источне Европе
  • Објављено
  • Време читања: 7 мин

Сергеј К. је деловао опуштено док се пријављивао за место у камп одмаралишту близу италијанске обале Јадранског мора са женом и малом децом.

У шортсу, сандалама и тамном качкету, овај бивши војник украјинских специјалних снага, шеткао се унаоколо, ћаскајући са рецепционером и завлачећи руку упорно у зделу са бесплатним слаткишима.

Али немачка полиција му је већ била за вратом.

После темељне истраге, закључили су да је Сергеј К. командовао највећим европским актом саботаже деценијама уназад: низом експлозија из септембра 2022. дубоко испод Балтичког мора које су оштетиле џиновски нафтовод Северни ток и угрозиле снабдевање руског гаса Немачкој.

Ухапшен је у Италији, а после изручења Немачкој и месецима проведених у изолацији у строго обезбеђеном затвору, Сергеј К. ће бити изведен на суђење у Хамбургу.

Он је оптужен за изазивање експлозије и ратни злочин - напад на цивилну инфраструктуру - наводно делујући у уме „украјинских државних агенција“.

И он и Украјина су негирали било какву умешаност.

Према немачким правилима о приватности, он ће бити именован током суђења само као Сергеј К, али током процеса изручења је идентификован као Сергеј Кузњецов.

Полиција уводи Сергеја К. у хеликоптер после рочишта са немачким федералним јавним тужиоцем
Потпис испод фотографије, Полиција уводи Сергеја К. у хеликоптер после рочишта са немачким федералним јавним тужиоцем

Било је 02.03 ујутро 26. септембра 2022. године кад је прва експлозија прекинула део нафтовода Северни ток, пославши огромне количине гаса кроз површину Балтичког мора.

Још две експлозије погодиле су Северни ток 2, који још није оперативан, али је већ био пун, и оригинални Северни ток 1 који је намиривао око половине немачке годишње потражње за природним гасом.

Оба су од тада ван функције.

Тужиоци кажу да су „експлозиви велике снаге“ постављени отприлике 80 метара испод површине: четири направа тешких око 27 килограма, активиране тајмерима.

Они „чврсто сумњају“ да је Сергеј К. предводио екипу састављену од четири рониоца на велике дубине, користећи изнајмљену јахту по имену Андромеда.

Једном кад је њихова сложена, опасна мисија била обављена, саботери су се увукли назад у Украјину несвесни ДНК доказа које су неки наводно оставили за собом на броду.

Како се вест о експлозијама ширила, стручњаци и неке владе испрва су брзоплето донели исти закључак: окривили су Москву.

Русија има историјат хибридних напада, на крају крајева, и коришћења истих енергетских залиха за политички притисак.

Али док се етар испуњавао коментаторима који су наводили „сумњиву“ руску поморску активност близу места експлозије, немачка полиција је игнорисала шумове.

Он су следили траг форензичких мрвица.

На крају су их они одвели до Украјине.

Случај који су у међувремену изградили истражитељи наводи да је Сергеј К. ушао у Немачку како би извршио напад на Северни ток помоћу фалсификованом пасошу, који су му вероватно издале украјинске службе безбедности.

У папирима о изручењу послатим Италији он је наведен као Сергеј Кулинич.

То би могло да објасни зашто је деловао толико опуштено на одмору у Италији.

Прошле године је без икаквих проблема путовао где је хтео.

У копији његовог правог пасоша у који је ББЦ имао увид, постоји више од две десетине печата из земаља као што су Француска, Шпанија и Канада - сви са датумима после напада на Северни ток.

Али 13. августа 2025. године, Немачка је идентификовала кључне осумњичене и овај пут, кад је Сергеј К. ушао у Пољску, он је био разоткривен.

Италијанска полиција каже да је прави налог за хапшење био издат тек 18. август, након што је он отпутовао на југ и напустио Пољску, сугеришући да Немачка није била сигурна да ће њихови суседи сарађивати и привести га.

У време кад је његова жена резервисала собу у Пескачији, међутим, за њим је већ званично била издата потерница.

Чим је показао пасош приликом пријављивања у одмаралишту, локални карабињени су добили аутоматско упозорење.

Полиција је стигла да обави касно хапшење исте ноћи, одвевши Сергеја К. из камп одмаралишта и његову породицу у лисицама.

мапа гасовода северни ток

Саботери

Нико од осумњичених за напад на Северни ток није се јавно огласио и нико од њих не признаје улогу у експлозијама.

Али, разговарала сам са неким Украјинцима уплетеним у овај случај и људима који су им блиски.

„Свако ко призна учешће у овој мисији, моментално постаје мета за Русију“, објаснио је један извор.

„Ко год да је то урадио, никад то не може да потврди.“

Северни ток је била крупна инвестиција и доносила је велик новац Москви у продаји горива.

Али је и учинила Немачку и друге зависним, дајући Русији огромну полугу над Европом.

Због тога су га Украјина, САД, и Пољска посебно презирали.

Другог извора са којим сам причала је „живог појела анксиозност“ због истраге и збуњен је што Немачка, близак савезник Украјине, уопште инсистира на кривичном гоњењу починилаца.

„Многи Украјинци верују да су ови гасоводи помогли Русији у борбама, тако да је њихово дизање у ваздух било добра ствар за нашу земљу“, истиче он.

Немачко тужилаштво ми каже да је правосудни систем изван сваке политике.

Саботажа је представља кршење немачког устава.

Једнако фрустрирајуће за Украјинце са којима сам се сусрела јесте ћутање њихове властите владе.

„У најмању руку, он је војник, тако да ако постоје била каква питања, треба их упутити држави а не њему“, пожалио се блиски контакт Сергеја К.

Пред његово изручење Немачкој, његов адвокат овде у Италији рекао ми је да се његов клијент осећа „напуштеним“.

Украјински ронилац Владимир Журављов, кога Немачка тражи по европском налогу за хапшење због наводне умешаности у подводну експлозију гасовода Северни ток 2022. године, у судници 2025.
Потпис испод фотографије, Владимир Журављов тренутно се бори против изручење из Хрватске

Немачка има читав списак осумњичених, али до сада је откривено само још једно друго име.

Тамо је боравио као консултант за нови трилер филм о експлозијама на Северном току, мада негира да је имао било какву улогу у операцији из стварног живота.

Путовање је било ризичан потез, кад је знао да га Немачка тражи.

Журављов је живео у Варшави са породицом од времена непосредно пред руску инвазију на Украјину и има властиту компанију која уграђује клима уређаје.

Он је и страствени и умешни ронилац на великим дубинама.

Али је и цивил.

Прошле године је био ухапшен у Варшави по налогу који је издала Немачка, али је пољски судија одбио да га изручи.

У драматичном обрту, суд је оценио је да је украјински напад на Северни ток, ако је то оно што се стварно десило, „само чин у крвавом и геноцидном рату“.

Као што ми је рекао један извор близак случају: „Пољаци историјски не воле Украјинце, али још више мрзе Русе и Немце“.

Али Хрватска је нешто сасвим друго.

северни ток мапа

Политичке последице

Импликације овог случаја сежу много даље од суднице у Хамбургу.

После оклевања у почетку, Немачка је сада највећи снабдевач Украјине војном помоћи.

Десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД), тренутно високо котирана у изборним анкетама, ухватила се за случај Северни ток да би учврстила аргумент како помоћ Кијеву мора моментално да се прекине.

То ствара непријатности, у најмању руку, за владе и у Берлину и у Кијеву.

Уједно поставља питања о томе шта чини легитимну војну мету: ко сме да гађа шта и где, изван отворене ратне зоне.

Упитан за експлозије, председник Владимир Зеленски је претходно инсистирао да Украјина „то дефинитивно није учинила“.

Ове недеље је портпарол министарства отишао корак даље.

„Врло ми је жао што се читава ова расправа усредсређује на то ко је дигао у ваздух нафтоводе уместо ко их је изградио", рекао је енергично Георгиј Тихи за ББЦ.

Он тврди да је Северни ток „одвезао руске руке“ да може да пође у рат, зато што јој више није био потребан транзит кроз Украјину како би њен гас стигао до Европе.

„Да ли смо упозоравали на ово? Јесмо.

„Да ли нас је било ко слушао? Не, није нико“, каже Тихи.

Погледајте видео: Како ће дизање Северног тока у ваздух утицати на животну средину

Потпис испод видеа,

Први на оптуженичкој клупи

Сергеј К. ће ускоро постати први осумњичени који ће се суочити са оптужбама на овом значајном суђењу.

Журављовљев случај може, у теорији, бити спојен са њим касније, мада би то било компликовано.

Они који познају Сергеја К. називају га родољубом.

Пријавио се да брани Украјину кад је Русија извршила инвазију иако је имао више мале деце и био поштеђен - а борио се до децембра 2023. године.

Његова војна документација показује да је и даље био у активној служби кад су нафтоводи дигнути у ваздух, што значи да је неко у украјинској војној команди тачно знао где је и шта ради.

Али они ништа не говоре.

А на суду ни Сергеј К. неће рећи ништа.

Његов адвокатски тим ће тврдити да није овлашћен да открива детаље о било каквим активностима као војник и да ће показати изјаве дате под заклетвом двојице његових војних надређених које то поткрепљују.

Речено ми је да ће један од њих бити човек нашироко сматран мозгом који је стајао иза читаве операције напада на Северни ток.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk