Кампови преплављени пацовима и ране које не зацељују: ББЦ у Појасу Газе

У изолованом одељењу болнице Насер у Гази, тешко повређена шестогодишња девојчица по имену Расил лежи у кревету и плаче.

Расил трпи непрестане болове.

Има тешку фрактуру десне ноге, инфициране ране на ногама и руци, и комад шрапнела заглављен у мозгу.

Потребно јој је хитно пресађивање коже како би јој помогло у затварању рана.

Али пре тога, њене ране прво морају да почну да се зацељују, а оне не реагују на антибиотике доступне у Гази.

То значи да доктори немају другог избора него да их стално отварају и чисте. Извели су овај поступак више од 20 пута.

Покрај њеног болничког кревета, Расилин отац, Махмуд ал-Балави, нагиње се да је пољуби.

„Немој да плачеш“, каже јој, али и његове очи су пуне суза.

Расил је спавала са породицом у кампу Ал-Маваси за расељене Палестинце близу Кан Јуниса кад очевици кажу да је израелски хеликоптер погодио њен шатор 30. јула.

Њена деветогодишња сестра Ратил и 20-годишња рођака су погинуле.

Расилина мајка и брат су били тешко повређени.

Израелска војска тврди да нема запис о удару у време или на локацији овог напада.

Расил је сада у болници Насер већ два месеца, али њене ране садрже бактерије отпорне на бројне лекове, каже Авни ал-Џафарави, доктор из добротворне организације Лекара без граница, који је лечи.

До антимикропске отпорности (АМР) долази кад се током времена бактерије, вируси, гљивице и паразити промене и више не реагују на антибиотике прављене да их убију.

Светска здравствена организација то сматра једном од главних претњи по здравље светског становништва.

Инфекције отпорне на антибиотике су теже и скупље за лечење и могу да доведу до озбиљних болести, сепсе, па чак и смрти.

„Девојчица ће морати да остане у болници дуже и стога ће добити више инфекција, које ће додатно отежати њен процес зацељења“, каже доктор Ал Џафарави.

Погледајте видео из Газе: Деца између операција, глади и болести

Али нису само Расилине повреде те које не реагују на антибиотике.

Доктор Ал Џафарави каже да среће високу стопу инфекција отпорних на антибиотике у свим болницама у Гази.

„Кад су у питању бројни садашњи случајеви, трудимо се да их ставимо у изолацију, у карантин, зато што ће бактерије које носе утицати на читаву установу на дуже стазе а то захтева специјалне мере“, каже он.

Оно што доктор Ал Џафарави виђа у болницама поткрепљује и најновија студија, у коју је ББЦ Светски сервис имао увид, а која указује на то да постоји широко распрострањена бактеријска отпорност на кључне антибиотике у Гази.

Истраживачи кажу да је њихова 10-годишња студија, вођена од 2015. до 2025. године, заснована на 80.000 бактеријских узорака сакупљених из 11 болница, највећа анализа АМР-а икад спроведена у Гази.

Студија истраживача из Појаса Газе, уз подршку мултидисциплинарне групе истраживача из Флемингове инцијативе са Империј колеџа у Лондону и Америчког универзитета у Бејруту, још није прегледана од стручњака, а њени налази су прелиминарни.

Аутори студије кажу да је ситуација у Појасу Гази створила идеалне услове за ширење инфекција.

„Током ратних сукоба, често долази до уништавања водоводне и санитарне инфраструктуре, а то је нешто што је веома важно за становништво у контексту спречавања инфекција и преношења ових отпорних бактерија“, каже докторка Аула Абара, из Флемингове иницијативе са Империјал колеџа у Лондону.

„Ефекат по пацијенте је катастрофалан. Пацијенти са, на пример, иначе излечивим инфекцијама могу да добију инфекције које су теже и неизлечиве.

„Код сасвим тешких случајева може да дође до сепсе, па чак и смрти“, додаје.

За рањене у Гази, једна последица овога је да мора да дође до више ампутација кад инфекције пређу на кост.

„У годинама које долазе, виђаћете како случајеви ампутација расту свакодневно, чак и ако рат буде престао“, каже доктор Ал Џафарави.

И даље, каже, виђа људе рањене у израелским нападима сваке недеље упркос примирју уз посредство Америке.

Министарство здравља Газе које води Хамас каже да је од октобра 2025. године када је почело примирје погинуо 1.421 Палестинац.

Израелска војска оспорава те бројке.

За ББЦ кажу да „жале ако је на било који начин нашкођено цивилима" и да „ради на томе да то смањи у највећој могућој мери.“

Рат у Појасу Газе покренут је после напада палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, на Израел 7. октобра 2023. године, кад је погинуло око 1.200 људи, а 251 узет за таоце.

Од почетка рата, у Појасу Газе погинуло више од 74.000 Палестинаца, према подацима Министарства за здравље, којим управља Хамас.

Кључни елемент који је допринео ширењу инфекција је неодговарајући приступ чистој води и ефикасној санитацији.

Према Уједињеним нацијама, Израел је уништио или оштетио скоро 90 одсто водоводне и санитарне инфраструктуре у Гази, у шта спадају и погони за десалинизацију, гасоводи и канализациони системи.

Према извештају УН-а из јула, више од 80 одсто породица у Гази нема снабдевање водом а и до 70 одсто породица не може да дође до апсолутног минимума од шест литара воде који УН препоручује по особи дневно за пијење и кување.

Израелски координатор за владине активности на Територијама (Цогат), који управља границама Газе, негира ово, рекавши за ББЦ да количина воде којом се снабдева Газа премашује хуманитарни праг који су одредиле УН.

Неке локалне чесме са водом су остале читаве, али већина становника Газе морају да сакупљају воду са локација за дистрибуцију.

Салем Абу Нахла је међу онима који имају проблема да набаве довољно воде сваки дан.

Некада је био власник супермаркета и месаре, али му је кућа била бомбардована.

Он и његова жена и троје деце су били расељени шест пута и сада живе у кампу Ал-Маваси.

Салем мора да пешачи километар да би покупио воду, што му тешко пада јер су му леђа повређена у несрећи у којој је учествовао камион за хуманитарну помоћ.

Каже да понекад виђа како избијају свађе и туче на тачкама за дистрибуцију воде док људи стоје у редовима и чекају да стигну цистерне са водом.

Понекад се оне не појаве.

Кад се врати у камп, сипа воду у канистер да његова жена опере судове.

„То ће ти бити довољно.

„Немамо много воде. Можда је више нећемо ни добити данас, а можда ћемо морати поново да је довлачимо“, каже јој он.

Поред оштећење санитарног система и недостатка чисте воде у Појасу Газе, сакупљање отпада је у великој мери обустављено.

Као последица тога, смеће и баре са контаминираном водом налазе се тик уз густо насељених шаторских насеља за становнике Газе расељене из њихових домова.

Ова шаторска насеља постала су жестоко преплављена пацовима и ласицама.

Повремено огромни бројеви ових животиња могу да се виде како трчкарају око и кроз шаторе у којима живе људи.

Анкета коју је у априлу објавила група Site Management Cluster, а на коју се позивају агенције УН-а, каже да су глодари или штеточине били често видљиви на 81 одсто локација на којима сада живе расељене породице, што погађа око 1,45 милиона људи.

Документовани су бројни случајеви када су пацови или ласице ујели људе у сну.

Такви напади не само да могу за последицу да имају инфекције, већ и озбиљне повреде.

Баселу ал-Дахнуну је морала да буде ампутирана десна нога испод колена пошто су га напале ласице док је спавао током ноћи, каже његова ћерка Рана.

Рана, која има 14 година, каже да се пробудила једне ноћи и затекла крв свуда по простиркама на којима су спавали и тешко повређеног оца.

Брзо га је одвела у болницу, али због несташице медицинске опреме нису успели да му залече или чак завију рану.

Хуманитарне агенције и медицинско особље широм Газе кажу за ББЦ да владају велике несташице основних лекова и опреме.

На крају су лекари морали да му ампутирају ногу испод колена.

Рана се нада да ће њен отац, који је у шездесетим и има и других здравствених проблема, моћи да настави живот.

„Уз Божију помоћ, опоравиће се“, каже она.

Израелско тело Цогат каже да дозвољава лековима да уђу у Газу без икаквих ограничења, а међу њима и антибиотике.

У болници Насер, здравствено стање Расил је критично.

Поред њене инфекције и потребе за пресађивањем коже, она има и много других проблема.

Лекари кажу да за сада не могу безбедно да уклоне шрапнел из њеног мозга.

Расил не може да хода и почела је да доживљава епилептичне нападе.

Ту је и питање како деца као што је Расил могу да се прилагоде животима окренутим наглавачке услед тешких повреда и изгубљених најмилијих.

Стручњаци УН-а процењују да је буквално свој деци у Гази неопходна хитна психосоцијална помоћ и нега менталног здравља.

„Не ради се само о томе да је дете повређено, већ је ту и читава идеја да се живот особе мења“, каже доктор Ал Џафарави.

За Расилиног оца, опстанак његове ћерке је најважнији.

„Бојим се за моју ћерку ако буде остала овде у Гази, јер може да умре“, каже Махмуд.

Око 5.600 деце тренутно чека медицинску евакуацију како би била лечена ван Газе, према Министарству здравља.

Да би неко био лечен изван Газе, потребан је медицински упут Министарства здравља, пристанак земље домаћина и одобрење израелских снага безбедности.

Али опет има и добрих вести за Расил.

Пошто је чекала читаве недеље на одобрење израелских власти, она и њен отац су крајем септембра коначно добили дозволу да отпутују у Египат, уз подршку Светске здравствене организације, како би она добила хитну медицинску помоћ тамо.

Њен отац каже да је била одведена у болницу надомак Каира, али чека да буде пребачена у једну са бољом опремом у самој престоници.

Он се нада да ће Расил сада моћи да добије лечење које јој је неопходно.

Током њеног боравка у болници Насер, Расилина рођака јој је донела лутку на поклон.

Расил ју је назвала Ратил, по сестри.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk