Јапанска уметница Јајои Кусама, позната по туфнама, преминула у 97. години

Јапанска авангардна уметница Јајои Кусама, позната по шареним скулптурама и инсталацијама прекривеним туфнама, преминула је у 97. години.

Кусама, која је деценијама добровољно живела у психијатријској болници, била је позната по јарко црвеној перики и огромним, необичним креацијама.

Њене изложбе су привлачиле велики број људи широм света, а живописни радови су достигли неке од највиших цена на тржишту уметнина.

„Током изванредног живота посвец́еног у потпуности уметничком стваралаштву, Кусама је градила међународно признату каријеру као пионирка и авангардна уметница чија је креативност обухватала визуелну уметност, перформанс, фикцију и поезију“, саопштили су из њене компаније.

Кусама је преминула у болници у Токију 14. августа, додаје се у саопштењу.

„Сликала је све до својих последњих дана, никада не остављајуц́и четкицу, и није престала да истражује вечну љубав и вечну душу.

„Спроводиц́емо Кусамине жеље и, кроз уметност, пружати наду и снагу за будуц́ност људима широм света“, додаје се.

Кусама је постала једна од најпрепознатљивијих уметница на свету и глобална културна икона у њеним 80-им и 90-им годинама, иако је деценијама раније била занемарена.

Лоше прихвац́ена унутар претежно мушке уметничке сцене Њујорка 1960-их, Кусама је привукла пажњу изложбама фаличних скулптура, међу којима је била и платнена софа, и честа приказивања голотиње.

Њен рад „Инфинитy Миррор Роомс“, 1965. године, у коме огледала и светла стварају наизглед бескрајне просторе, привукао је милионе посетилаца.

Касније су њени радови са туфнама и бундевама постали веома тражени.

Међутим, узнемирило је када су њене идеје копирали или је „инспирисала“ њене мушке савременике, попут Ендија Ворхола, Класа Олденбурга и Лукаса Самараса, чији су радови излагани у престижнијим галеријама.

Након што је годинама гледала како мушки уметници добијају признање за њен рад, вратила се куц́и у Јапан, осец́ајуц́и се потиштено и очајно.

Ушла је у психијатријску установу за лечење менталних болести, где ц́е живети и радити до краја живота.

Чудом, успела је да пронађе болницу где су лекари били заинтересовани за арт терапију и пријавила се.

Такво сигурно окружење јој је омогуц́ило да се бави стварањем уметности.

Током 1970-их и раних 80-их, њен рад је приказивао неуобичајено мрачне серије колажа у којима је прихватала слике природних животних циклуса.

Кусама је постала прва самостална уметница Јапана која је представљала земљу на Венецијанском бијеналу 1993. године.

Двадесет седам година раније, појавила се, непозвана, и положила 1.500 кугли од огледала на земљу.

Велики успех изложбе довео је до огромне трансформације у начину на који је прихвац́ена и у Јапану и у иностранству.

Награда Асахи, признање за изузетан културни, академски и уметнички допринос у Јапану, додељена јој је 2001.

Једна од њених слика достигла је око 10,5 милиона долара на аукцији 2022, што њена дела чини једним од најплац́енијих уметница на свету.

Затим су се њени радови појавили у великим музејима и у сарадњи са луксузним брендовима, међу којима и Луј Витон.

Као дете, Кусама је имала халуцинације од светла и бљескова, касније је користила уметност као средство да други разумеју њену визију света.

„Једног дана, након што сам видела столњак са црвеним цветним узорком на столу, видела сам исти црвени цветни узорак по целом плафону, прозорима и стубовима. Испунио је собу и прекрио моје тело“, написала је у аутобиографији.

Кусама је рођена 1929. године у руралном провинцијском граду Мацумото, у централном региону Нагано у Јапану.

Родитељи нису подржали њене ране прелазе на студије сликарства у Кјото.

Касније јој је речено да је уметност нанела велику срамоту њеној конзервативној породици.

Поједина америчка штампа критиковала је оно што су доживели као бескрајну жељу за публицитетом, било у њеним порукама које промовишу мир или критикују уметнички естаблишмент.

Свет, заједно са њеним родним Јапаном, радикално је променио перцепцију Кусами касније током њеног живота.

Друштвене мреже подстакле су пораст интересовања последњих година, смели цветни облици и сјајне челичне кугле у њеном музеју претворили су се у жељену позадину за селфије и позе.

Међу њеним многим мотивима, бундева је постала иконична у делима.

За њу је ово поврц́е представљало удобност и носталгију.

„Бундеве ми говоре.

„Оне отелотворују осец́ај стабилности и дају ми душевни мир", рекла је у једном интервјуу.

У родном граду Наошими, посетиоце који долазе трајектом дочекује скулптура црвене бундеве на отвореном прекривена смелим, црним тачкама.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk