Сахрана Ратка Младића у Београду упркос упозорењима из Брисела

Сахрана Ратка Младића, некадашњег команданта Војске Републике Српске (РС) осуђеног за ратне злочине и геноцид у Сребреници, заказана је за понедељак 7. септембар на Топчидерском гробљу у Београду.

Младић је умро 27. августа, у 84. години, у затворској болници у Хагу током одслужења казне доживотног затвора.

„Мој отац Ратко Младић убијен је у Хагу несавесним лечењем и намерним давањем прејаких опијата", рекао је Дарко Младић, обавештавајући о детаљима сахране.

Он није изнео доказе за ову тврдњу, а суд у Хагу 27. августа је саопштио да је покренута истрага о околностима његове смрти у оквиру стандардне процедуре.

Младић ће бити сахрањен у гробници у којој почива и његова ћерка, Ана, саопштио је Дарко Младић.

Ковчег са телом биће изложен од седам ујутро у Цркви светог Луке у насељу Видиковац, додао је.

Планирано је да поворка дође до Топчидерског гробља, удаљеног неколико километара од цркве на Видиковцу, и да сахрана почне између 13.30 и 14 сати.

„Позвао бих бих све рођаке, пријатеље и поштоваоце мог оца да дођу и да га испратимо мирно и достојанствено, и да се сви уздрже од било каквих провокација и да се избегну било какви сукоби и препуцавања", рекао је Младићев син.

„Ово је народна сахрана, председник Србије Александар Вучић нам је одмах изразио учешће и изашао је у сусрет свим нашим захтевима", додао је Дарко Младић.

Вучић је претходно рекао да су процене безбедносних служби да ће сахрани присуствовати десетине хиљада људи и рекао да је држава спремна да пружи сву логистичку подршку Младићевој породици око сахране.

Неизвесно је да ли ће Вучић присуствовати сахрани, јер током дана у Србији дочекује председника Узбекистана.

„Имам званичну посету председника Узбекистана цео дан у понедељак и уторак, заказану пре четири месеца", рекао је Вучић новинарима током посете Палићу.

Комеморација Младићу одржана је у суботу, 5. септембра, у Дому Војске Србије у присуству породице, бивших сабораца и појединих политичара из Србије и Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине.

Из РС дошли су председник Синиша Каран, као и Радан Остојић, министар рада и борачко-инвалидске заштите, а из Србије Ненад Вујић, министар правде.

По врелом дану, испред зграде у центру Београда окупиле су се и присталице које су, како кажу, дошле да одају почаст Младићу.

Неки су били са војним обележјима и у мајицама са ликом Ратка Младића, уз натписе 'јунак', а ББЦ репортер забележио је и расправу двојице политичара ко је херој.

Погледајте видео: Два лица Србије и расправа ко је прави херој

Ковчег са телом Младића прошао кроз Београд: Салутирање, бакље и транспаренти

Министар правде био је уз Младићеву породицу и на београдском аеродрому када је 3. септембра из Холандије допремљен ковчег са телом хашког осуђеника авионом Владе Србије.

Када је ковчег изнет из авиона, преузели су га припадници Војске Србије и прекрили га заставама Србије и Републике Српске.

Дуж пута од аеродрома до Војномедицинске академије, где је Младићево тело одвежено, колону аутомобила поздравиле су десетине људи са транспарентима на надвожњацима: 'Јунаци никад не умиру', 'Нека је твојој мајци хвала', 'Добро дошао кући, генерале', 'Генерале, хвала'.

На неким надвожњацима су запаљене бакље и димне бомбе у бојама српске заставе.

Поједини припадници полиције и војске су салутирали колони аутомобила у којем је био и црвени комби са телом Ратка Младића.

Марта Кос отказала посету Србији због величања Младића

Непосредно уочи разних планираних одавања почасти Младићу и сахране, из Брисела су стигла бројна упозорења Србији.

Комесар Савета Европе за људска права Мајкл О'Флаерти осудио је „јавно величање Ратка Младића" и позвао надлежне органе у Србији да се томе супротставе како би заштитили правду и права жртава.

„Оштро осуђујем јавно величање Ратка Младиц́а, покојног ратног злочинца осуђеног за геноцид у Сребреници и злочине против човечности, између осталог и изјаве званичника из Републике Српске, као и из Србије", написао је у изјави на сајту.

„Такво величање је кривично дело према законима Босне и Херцеговине и не спада у слободу говора заштиц́ену Европском конвенцијом о људским правима", нагласио је политичар из Републике Ирске.

Истог дана, европска комесарка за проширење Марта Кос саопштила је да неће доћи у планирану посету Београду 10. септембра, где је требало да се састане са представницима власти, опозиције и цивилног друштва.

„Враћање посмртних остатака Ратка Младића у Београд подсећа Европу на најмрачније странице наше новије историје.

„Величање које прати његову смрт није у складу са вредностима на којима почива европски пут. Тај пут захтева суочавање са прошлошћу, истинско помирење и поштовање жртава ратних злочина.

„О вредностима на којима почива наша заједничка будућност не може се преговарати. У том контексту, одлучила сам да ипак не посетим Србију у овом тренутку", написала је она на Иксу.

Изјаву Кос, Вучић је назвао „глупом".

Њено „објашњење је било изразито кратко, али глупо, као и обично. Прича о 'глорификацији' генерала Ратка Младића, само не каже ко је глорификовао било шта.

„И кад не могу да нађу ништа конкретно, онда се баве подвожњацима, надвожњацима, требало је ваљда да забранимо људима да се појаве, треба да забранимо сахрану, пасја гробља да правимо", рекао је Вучић.

„Право породице је да сахрани генерала Младића на достојанствен начин и Србија је ту да обезбеди то", изјавио је министар Вујић.

Две реалности у Босни и Херцеговини

Смрт Ратка Младића не престаје да буде главна тема на Балкану дуже од недељу дана.

У БиХ, коју чине два ентитета - Федерација БиХ и Република Српска - све време су различита расположења.

Док се у Републици Српској, претежно насељеној Србима, махом туговало за, како кажу, „херојем" који је „убијен у Хагу" и „генералом који је спасио Србе“, из Федерације БиХ стизале су осуде таквих поступака и захтеви да се казне оне који, како кажу, „негирају геноцид у Сребреници и величају ратне злочине".

Због негирања геноцида и величање ратних злочинаца у БиХ поднето је за недељу дана 76.000 пријава, на основу којих је формирано више од 930 предмета, пише на сајту Регистар 145а, названом по члану Кривичног закона који то забрањује.

Тужилаштво БиХ је покренуло истрагу против неких од највиших званичника РС.

Кривична пријава поднета је против Милорада Додика, лидера Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Драшка Станивуковића, градоначелника Бањалуке, Ненада Стевандића, председника Народне скупштине РС и Сташе Кошарца, министра спољне трговине и економских односа у Савету министара БиХ.

Закон о забрани величања геноцида и ратних злочинаца у БиХ усвојен је 2021. године, када је тадашњи високи представник Валентин Инцко, пред сам крај мандата, наметнуо допуне Кривичног закона БиХ.

По том закону, досад су донете само две правоснажне пресуде.

Претходних дана, удружења из Сребренице и других у Федерацији БиХ оштро су реаговала и због јавног одавање поште Младићу у градовима Републике Српске и на фудбалским утакмицама.

Навијачи Борца из Бањулуке, највећег града у РС, поново су у првенственом дербију против сарајевског Жељезничара 2. септембра увече, одали пошту Младићу истакавши транспарент на којем су биле приказане Младићеве очи.

Утакмица није прекидана, објавили су локални медији.

Навијачи Борца су одали пошту Младићу и током претходне утакмице првенства БиХ против Радника у Бијељини.

Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Босне и Херцеговине недавно је казнила Борац, актуелног првака државе, са једном утакмицом без гледалаца и 5.000 КМ (око 2.500 евра) због тога што су његови навијачи скандирали Ратку Младићу.

О забрањеним скуповима у Сребреници

Било је најава да ће у Сребреници, градићу у којем су 1990-их снаге Срба у Босни убиле хиљаде муслимана, бити окупљања - најпре оних који би да одају почаст Младићу, а потом и оних који се томе противе.

Ипак, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, на чијој територији је Сребреница, забранило је сва окупљања.

„Позивамо вас на окупљање поводом опроштаја од генерала Младића“, писало је на фотографији са друштвених мрежа, која је објављена у многим медијима и изазвала велику буру широм региона.

Датум је 2. септембар, време 17 сати, а локација - „српска Сребреница“, писало је у позиву уз Младићев лик.

По уласку његових војника у Сребреницу 11. јула 1995. године, у којој је у наредних неколико дана убијено више од 8.000 муслимана, Младић је такође употребио израз „српска Сребреница“, коју, како је рекао, „поклања српском народу“.

„Дођите да достојанствено испратимо нашег генерала - добро дошли“, писало је на крају позива на скуп који делује да је направљен помоћу вештачке интелигенције.

Један од Instagram постова у којем је овај позив објављен, а који су преузели медији широм Балкана, у међувремену је обрисан.

Потом је и неколико удружења жртава поднело захтев за скуп у Сребреници 2. септембра од 16 до 18 сати, али се и од тога одустало.

„Тешко је пронаћи бруталнији пример моралног суноврата и историјског ревизионизма", саопштили су из невладине организације Хелсиншки одбор за људска права, уочи наводног скупа у Сребреници.

„То није само провокација, већ поновно симболичко извршавање злочина над жртвама."

На улицама Сребренице 2. септембра виђено је појачано присуство полиције и у цивилу и униформама, али је било мирно, јавио је Слађан Томић, репортер ББЦ-ја на српском.

У Братунцу, градићу неколико километара удаљеном од Сребренице, ипак се окупила група малолетника, у црној одећи, са ликом Ратка Младића на мајицама или застави, који су скандирали име некадашњег команданта Војске Републике Српске.

Међутим, разишли су се после доласка полиције, јавио је ББЦ репортер.

Слични скупови у Младићеву част одржани су на Палама, у Бањалуци, Зворнику и Вишеграду, иако у БиХ постоји закон о забрани негирања геноцида и величању правоснажно осуђених за ратне злочине.

На великом скупу у Бањалуци 1. септембра увече, окупљени су носили транспаренте „Последња команда: Сви на извршење!", „Команданте, хвала ти за све", „Хероји не умиру", као и бакље, цвеће и уписивање у књигу жалости, пренела је Радио-телевизија Републике Српске.

Живот у Сребреници данас

Из Сребренице Слађан Томић, сарадник ББЦ-ја

Драган Цветиновић, рођени Сребреничанин, каже да је живот у Сребреници данас „врло тежак“.

„Дно дна, горе не може бити... Остао је само ко мора“, каже кратко.

„Нема пекара ниједна, вероватно смо једино место у Републици Српској и Босни и Херцеговини где не можеш купити бурек за доручак“.

И то, истиче, важи за све - и Србе и Бошњаке.

Колико је место празно, како каже, посебно се види када падне мрак.

„Седамдесет одсто кућа и станова није осветљено, све празно.

„А и тамо где сија то су пензионери, кад они умру светло се гаси.“

Исто каже и 78-годишња Миљана Николић, седећи испред њене куће.

„Жалосно је, улице су празне“, каже Николић за ББЦ на српском.

У широм подручју Подриња, којима припадају општине Сребреница и Братунац, од 1992. до 1995. године, убијено је више од 3.500 српских цивила и војника.

Насер Орић, некадашњи командант јединица Армије БиХ у Сребреници, одговарао је у Хагу за убиства и злостављање српских заробљеника и уништавања села, али је ослобођен одговорности.

Погледајте видео: Ко је био Ратко Младић

Упоредо, у Сарајеву и другим градовима Федерације, где већину чине Бошњаци и Хрвати, Младић је „крвник“ и ратни злочинац, и поручују да његова улога у геноциду у Сребреници и скоро четворогодишњој опсади Сарајева не сме да буде заборављена.

У време рата 1990-их, Сребреница је била енклава под заштитом снага Уједињених нација, а данас је на територији Републике Српске.

Пре потписивања Дејтонског споразума, којим је упостављен мир у БиХ, Младић је оптужен за геноцид, злочине против човечности у БиХ, цивилног становништва и за држање припадника мировних снага за таоце.

Друга оптужница стиже крајем 1995. године, а терети га за геноцид и злочине на подручју Сребренице.

На казну доживотног затвора правоснажно је осуђен 2021. године.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk