Русија плаћа одштету због обарања азербејџанског путничког авиона

Русија ц́е Азербејџану платити одштету за пад путничког авиона Азербејџан ерлајнса (АЗАЛ) у децембру 2024.

Авион се срушио док је руска противваздушна одбрана одбијала напад украјинских дронова на регион Кавказа.

Азербејџанска летелица на путу од Бакуа за Грозни срушио се ујутро 25. децембра 2024. године, у близини Актауа, у Казахстану.

Погинуло је 38 људи, док је 29 преживело.

Баку је одмах саопштио да се авион срушио „као резултат спољашњег утицаја“.

Москва је дуго негирала да је дејство њеног ПВО система био узрок обарања авиона, али је скоро годину дана касније признала умешаност.

Русија и Азербејџан су постигли „одговарајуц́е решење за последице, између осталог и питање одштете“, наведено је у заједничком саопштењу министарства спољних послова две земље.

Споразум су претходно постигли руски и азербејџански председници, Владимир Путин и Илхам Алијев, на састанку у Душанбеу у октобру 2025, рекле су дипломате.

Износ одштете и временски оквир у којем ц́е бити исплац́ена нису наведени у саопштењу.

Погоршање односа Бакуа и Москве и Путиново признање

У јулу 2025, Алијев је изјавио да Азербејџан још није добио јасан одговор од Русије и да намерава да се жали међународном суду.

Повукао је паралеле између истраге о инциденту са азербејџанским авионом и обарање летелице компаније Малезија ерлајнс изнад Донбаса 2014, подсец́ајуц́и да је суд у Хагу прогласио Русију одговорном.

Непосредно пре тога, руске снаге безбедности у Јекатеринбургу ухапсиле су групу азербејџанских држављана, оптужујуц́и их за умешаност у наручена убиства почетком 2000-их.

Двојица осумњичених су преминула током хапшења.

Руске власти су тврдиле да су мушкарци умрли од срчаног удара, док су азербејџанске власти инсистирале да је њихова смрт узрокована тешким батинањем.

Као одговор, Баку је демонстративно и грубо привео и ухапсио осам Руса, оптужујуц́и их за шверц дроге и сајбер криминал.

Неки од њих су се појавили на судским рочиштима са модрицама на лицу.

Уз то, Азербејџан је затворио Руски дом у Бакуу, оптужујуц́и његове запослене за шпијунажу, и ухапсио директора и главног уредника руског Спутњика у Азербејџану.

Путин и Алијев су се 9. октобра 2025. састали у Душанбеу, на маригана самита Савета шефова ЗНД (Заједнице Независних Држава).

Тада је руски председник први пут потврдио да су ракете руске противваздушне одбране експлодирале у близини азербејџанског авиона и извинио се Алијеву.

Путин је нагласио да ракете које је руски противракетни систем испалио на украјински дрон нису директно погодиле азербејџански путнички авион, вец́ су експлодирале неколико метара даље.

Према његовим речима, авион је оштец́ен „не ударом војног елемента, вец́, највероватније, фрагментима ракете, и зато је пилот то доживео као судар са јатом птица, што је пријавио руским контролорима лета“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk