Примирје на Блиском истоку као привремени предах за цивиле, али колико ће потрајати: ББЦ уредник

У једном дану, амерички председник Доналд Трамп је од претње иранској цивилизацији да ће „изумрети“ прешао на објаву да је ирански план у десет тачака „изводљива“ основа за преговоре у Пакистану.

Прекид ватре, најпре и изнад свега, јесте предах за све оне цивиле широм Блиског истока који су се нашли на удару откако су Сједињене Америчке Државе и Израел ушли у рат са Ираном 28. фебруара.

Он не обухвата народ Либана.

Пошто је заузео став да примирје на важи за Либан, Израел је покренуо огроман и смртоносан талас ваздушних напада.

Не значи да ће предах потрајати ни другде.

И Иран и Америка имају чврсте разлоге да окончају рат.

Али њихови јавно декларисани ставови су превише удаљени.

Пред нама су две недеље покушаја да се постигне споразум две стране које не верују једна другој.

Амерички потпредседник Џеј Ди Венс описао је прекид ватре као „крхко примирје“.

То је реалистична процена.

Мање реалистичне су тврдње које долазе са обе стране - да су извојевале победу.

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је новинарима у Пентагону да је то „војна победа са великим П“ за Сједињене Америчке Државе, „историјска и убедљива“.

„Водећи државни покровитељ светског тероризма показао се крајње неспособним да одбрани себе, властити народ или територију“, рекао је он.

Једнако бомбастичне тврдње стижу из Техерана, где режим такође тврди да је извојевао убедљиву победу.

Ирански први потпредседник Мухамед Реза Ареф написао је на друштвеним мрежама да је „свет поздравио нови центар моћи и да је започела ера Ирана“.

Трампове присталице кажу да су несумњиво озбиљна штета коју су САД и Израел нанели Ирану натерали земљу на преговоре.

Председникови следбеници кажу да су његове изјаве биле одлучна преговарачка тактика.

Његове претње обухватиле су чинове који су изричито звучали као да се могу подвести под ратне злочине и злочине против човечности.

Иранци верују да је отпорност и отпор режима америчкој и израелској сили, чињеница да и даље могу да испаљују балистичке ракете и дронове и контролишу Ормуску мореуз, натерала Америку да преговара на основу њиховог плана у десет тачака.

У њему су тачке које би биле једнако тешке за прихватање Америци баш као што би било тешко Ирану да прихвати америчке ставове.

У њих спадају признавање иранске војне контроле над Ормуским мореузом, захтев за репарацију, укидање санкција и одмрзавање замрзнутих средстава.

Погледајте видео: ББЦ репортерка у близини Ормуског мореуза

Без обзира на то да ли ће Пакистанци успети да посредују у склапању трајног споразуме кад две стране буду отпутовале у Исламабад или не, рат и његове последице већ су преобликовали Блиски исток.

Кад су издали наређење за напад на Иран, и председник Трамп и премијер Нетанјаху тврдили су да предстоји смена режима у Ирану.

То се није десило, упркос председниковим покушајима да представи убиства виших иранских вођа као долазак новог режима.

Противници иранског режима унутар земље који су се надали да ће он пасти неће бити умирени начином на који би рат могао да се оконча.

Режим за који су Америка и Израел тврдили да ће пасти сада ће бити равноправни партнер у преговорима.

Иран ће желели да ојача властиту позицију.

Пре само неколико недеља, Трамп је захтевао безусловну предају режима.

Не зна се по чему ће се то тачно преговори у Исламабаду разликовати од преговора у Женеви који су деловали као да напредују кад су Америка и Израел изнова објавили рат Ирану.

У Женеви се расправљало о новом споразуму о нуклеарној енергији, који је обухватао судбину иранских залиха обогаћеног уранијума који би могао да се искористи за прављење нуклеарног оружја.

Још један фактор наћи ће се једнако високо на дневном реду у Исламабаду – Ормуски мореуз.

Он је постао нови извор одвраћања за Иран.

Ако се Америка и Израел врате рату, Иран је показао да лако може да га блокира, изазвавши велику економску штету читавом свету.

Пре 28. фебруара, међународни превоз робе могао је слободно да пролази кроз мореуз.

Сада Иран каже да ће током прекида ватре још једном дозволити бродовима да користе мореуз, док год су њихова кретања координисана са иранском војском.

Он ће желети да се та погодба настави, а можда би могао да захтева и путарину од превозника, сличну оној коју плаћају да прођу кроз Суецки канал.

Израел није био део дипломатских напора који су довели до примирја.

Нетанјаху је желео да нанесе више штете Исламској Републици.

У изборној години у Израелу, његови политички противници, међу којима и вођа опозиције Јаир Лапид, оптужили су га да угрожава безбедност Израела.

Њих брине могућност да њихове тактичке победе над Ираном неће на крају довести до стратешке предности.

Кина је одиграла извесну улогу у периоду пред договарање примирја, што сугерише да ће она такође имати снажан утицај на преговоре у Исламабаду.

То ће додатно ојачати њен утицај на Блиском истоку.

Трампов речник ће такође имати последице.

Он је нарушио односе са савезницима, нарочито у НАТО.

Британским политичарима ће бити тешко да забораве његово вређање сера Кира Стармера и подсмевање Краљевској морнарици.

Заливске арапске земље неће прекинути везе са САД, али ће преиспитати безбедносне односе са Америком.

А слика и прилика америчког председника који се служи претњама чиновима који би могли да представљају ратне злочине, у шта спада потенцијално геноцидни напад на читаву цивилизацију, поставља дубока и забрињавајућа питања у читавом свету о Трамповом ставу према праву и моралу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk