Iskra koja i danas gori: Nepoznati britanski farmaceut slučajno izumeo šibice

Zahvaljujući srećnom spletu okolnosti ili možda nespretnosti, čovečanstvo je od 1826. godine zauvek promenilo način stvaranja svetlosti i toplote.

Engleski farmaceut Džon Voker mešao je hemikalije, pokušavajući da napravi eksploziv, a onda je štapić premazan smesom slučajno udario u kamen ispred njegovog kamina i zapalio se.

Voker je rođen u lučkom gradu Stokton-on-Tisu, u Daramu, 1781. godine, u vreme industrijske revolucije.

Samo nekoliko godina ranije, pokretačka snaga te revolucije - parna mašina Džejmsa Vata, ušla je u svakodnevnu proizvodnju.

Prva javna železnica kojom su išle parne lokomotive stigla je do Stoktona 1825.

Četiri godine kasnije, „raketa“ Džordža Stivensonova dokazala je da parne lokomotive mogu da vuku putničke vozove brzinom od 50 kilometara na sat.

Putovanja za koja je trebalo 12 dana jahanjem konja, uskoro će trajati samo osam sati.

Ipak, da bi zapalili vatru koja je pokretala tu novu snagu, ljudi su i dalje koristili kresivo i čelik ili mukotrpno održavali žar da se ne ugasi.

Tako je bilo sve do Vokerovog slučajnog izuma koji je iz korena promenio način na koji se vatra pali, koristi i prenosi.

Iako obučeni hirurg, zgađen krvlju natopljenih operacionih sala 18. veka, Voker se prekvalifikovao u „apotekara“.

Do 1826. uglavnom je pravio lekove - za ljude, ali i za konje, stoku, pa čak i za piliće, prema Alanu Midltonu, autoru knjige „Priča o nadi i očaju: Severna Engleska, okrug Zapadni Hartlpul 1932-1954“.

Međutim, za ovu priču je ključno to što je Voker eksperimentisao i sa hemikalijama.

„Voker je bio inteligentan i veoma ljubazan čovek, a neki kažu da je možda bio i samotnjak“, kaže Midlton.

„Jedna od njegovih velikih strasti bila je hemija, pa je za svoje prijatelje farmere pravio udarne kapisle [mehanizme koji omogućavaju pucanje iz puške]."

Jednog dana, mešao je određenu smesu i ostavio je da se osuši.

Kada se osušila, samo je prevukao komad drveta preko ivice ognjišta - i smesa se zapalila.

Bio je to trenutak genijalnog otkrića.

Odmah je shvatio koliko bi taj izum mogao da bude važan i isplativ.

To se dogodilo negde tokom 1826. godine, iako tačan datum nije poznat, dok je prva prodaja zabeležena u aprilu 1827.

„Nazvao ih je šibicama koje se pale trenjem, a u početku su se prodavale u limenim kutijama, u pakovanjima od po nekoliko stotina komada.“

Vokerove „šibice“ bile su veoma tanki ravni drveni štapići sa jednim krajem umočenim u pastu od kalijum hlorata, antimon sulfida, gume arabike i vode.

Kada bi se provukle kroz presavijeni komad šmirgle, šibica bi se zapalila.

Voker je čuvao formulu u tajnosti, ali je nikada nije patentirao.

Njegov proizvod bio je pristupačan, a pronalazač je uspevao da zadovolji potražnju u Stoktonu.

Ali, kako navodi „Farmaceutski žurnal", Vokerove šibice nisu bile bez mana:

„Sloj sumpora ponekad bi otpao sa štapića, što je moglo da ošteti pod ili zapali odeću korisnika."

Do 1829. godine, Samjuel Džouns iz Londona je lansirao „Lucifere“, tačnu kopiju Vokerovih šibica trenja.

Te šibice su se prve masovno proizvodile.

Ubrzo su i drugi su počeli da poboljšavaju formulu, kaže Derek Džad, predsednik Britanskog društva za etikete kutija šibica (BML&BS), za BBC.

Veličina i oblik limene kutije takođe su pretrpeli promene, ali tek je švedska verzija iz 1844. ušla u širu upotrebu.

„Bila je to prva patentirana kutija šibica“, kaže Džad.

U mnogim krajevima sveta proizvodnja šibica postala je kućna radinost.

Pravile su se u domovima, donoseći porodicama dodatnu zaradu, iako ne bez rizika.

„Žene i deca koja su živela u okolini fabrike pravili su kutije po učinku [bili su plaćeni prema količini napravljenih komada, a ne za dnevnicu]", kaže Džad.

„Kasnije su stigle mašine i proizvodnja šibica prerasla je u industriju vrednu milione."

Drugi izum, upaljač, kasnije je doveo do pada kupovine i potrošnje šibica.

„Poslovanje se smanjilo tokom godina.

„Kompanije su nestale“, objašnjava Džad.

Pogledajte četiri izuma koja bi mogla da promene svet

Šibice se i danas koriste širom sveta, a sada su i modni dodatak, kaže Midlton.

Posebna pakovanja se prodaju i za 250 dolara.

Njihov pronalazač, međutim, uglavnom je nepoznat - i Midlton i Džad su saglasni da Voker, 200 godina kasnije, sada zaslužuje veće priznanje.

„Voker je bio jedna od onih istorijskih ličnosti koje nisu želele da grade karijeru na sopstvenom izumu", kaže Džad.

„Da jeste, danas bi verovatno bio mnogo poznatiji."

Stanovnici Stoktona smatraju isto.

Mnogi se nadaju da se proslavom 200. godišnjice, na Vokerov rođendan 29. maja, konačno odaje odavno zasluženo priznanje ovom izvanrednom lokalnom pronalazaču.

„Nadamo se da će više ljudi saznati kakvu je ulogu imao u nastanku šibice", kaže predsednica veća Liza Evans.

„Njegov izum omogućio je da se plamen dobije gotovo trenutno i uz veoma malo truda.

„Svakodnevni poslovi u industrijskim i kućnim uslovima postali su mnogo lakši i brži.

„Iskra koju je stvorio i danas inspiriše ljude.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk