Usamljeni Kinezi na udaru lažnih nevesta

Sa 37 godina, Vang Džuang je gotovo odustao od nade da će se ikada oženiti, sve dok nije video luksuzne oglase agencija za bračno posredovanje.

Obećavale su da neće traćiti godine i godine na građenje veze koja nema nikakvu budućnost.

Nudili su mu da ga upoznaju sa skromnom, posvećenom ženom.

„Ljudi iz agencije su rekli da su devojke iz Guizhou frugal“, kaže Vang.

„Rekli su mi da su dobre u vođenju domaćinstva, sposobne za kućanske poslove, i da su njihove porodice veoma siromašne, tako da kad se udaju u vašu porodicu, skrase se i žive život s vama.“

I zato je Vang otputovao u Guijang, grad u severozapadnoj pokrajini Guejdžou, u nadi da će pronaći srodnu dušu.

Mislio je da jeste uspeo, kad je bio uparen sa ženom koja je delovala kao da ispunjava sve njegove uslove.

Sreli su se svega nekoliko puta pre nego što su se venčali.

A onda, gotovo jednako brzo kao što je i počeo, njegov novi život bio je okončan.

„Moja čitava porodica bila je gurnuta u haos“, kaže on, vrteći glavom.

On se još uvek oporavlja više od godinu dana nakon što je otkrio da je sve što mu je žena ispričala bila laž.

Ispostavilo se da je bivša karaoke hostesa sa tri braka, troje dece, ozbiljnom seksualno prenosivom bolešću i ogromnim dugovima.

Lagala je čak i koliko godina ima.

On se bori za razvod i ne može da se vrati kući starom životu - makar dok ne povrati deo životne ušteđevine, za koju kaže da je platio agenciji u roku od nekoliko sati otkako je upoznat sa nekoliko potencijalnih kandidatkinja.

„Moji roditelji krive mene. Patim od nesanice i anksioznosti. Ne mogu da se usredsredim na posao."

Vangova priča je ekstremni simptom demografske krize koja odavno preti Kini.

Decenijama je Komunistička partija Kine zabranjivala da parovi imaju više od jednog deteta.

Ukinula je tu politiku u januaru 2016. godine, ali do tada je „politika jednog deteta“, u paru sa preferencijom za dečake, već proizvela opadajući kontingent žena i oštru rodnu neravnotežu.

Danas u Kini ima 30 miliona muškaraca više nego žena – to je više od celokupne muške populacije u Velikoj Britaniji ili čitave populacije Australije.

To je ostavilo muškarcima kao što je Vang, koji su u poznim tridesetim i žive u manjim mestima ili zabitim, ruralnim krajevima, vrlo malo opcija.

Žene u tim krajevima mogu da priušte da budu izbirljive jer znaju da za njima vlada velika potražnja.

„Prohtevi za muškarce veoma su visoki u mom gradu. Morate da imate kola, kuću i da vaša porodica po mogućstvu ima firmu“, kaže on.

Mnoge porodice takođe zahtevaju visok „otkup za nevestu“, tradicionalni kineski običaj kada mladoženjina porodica daje novac mladoj.

U delovima Kine u kojima su muškarci brojčano daleko nadmoćniji u odnosu na žene, ovo je postalo značajno finansijsko opterećenje.

Otud privlačnost agencija za bračno posredovanje poput onih u Guejdžouu, koje predlažu kratkoročna, brza rešenja - ili „brakove na brzaka“.

Agencije za bračno posredovanje nisu ništa novo u Kini, ali mnoge od njih pronalaze ranjive mete u muškarcima koji se muče da nađu partnere kako postaji stariji.

Čak u tolikoj meri da su državni mediji nedavno izvestili da je industrija doživela „ubrzani rast“ koji je „iznedrio ilegalnu praksu i haos“.

Teško je odrediti razmere ovakvih prevara širom Kine, ali su one narasle toliko da privuku pažnju kineskih zvaničnika.

Između januara 2024. i marta 2025. godine, tužioci su rešavali slučajeve sa 1.546 pojedinaca i zločinima povezanim s industrijom uparivanja.

Ovog meseca, pet zasebnih vlasti zajednički su pokrenule nacionalnu inicijativu borbe protiv industrije bračnog posredovanja nakon što je problem izazvao „rasprostranjenu zabrinutost u javnosti“.

U jednom slučaju, agencija za bračno posredovanje navodno je koristila karaoke konobarice kao mamce za izvlačenje više od 2,5 miliona juana (371.000 dolara) od 128 žrtava.

„Mislim da bi vlada mogla da uvede regulaciju po meri industrije konkretno za prevaru sa brakovima na brzaka“, rekao je za BBC Fan Binge iz advokatske kancelarije Peking Džingši u Nanđingu.

Iako je Guijang postao sinonim za ovo raspojasano tržište „brakova na brzaka“, malo toga sugeriše da je on centar romantičnih veza.

Kancelarije agencija nalaze se u gustom mnoštvu zgrada iznad šoping četvrti, gde prodavci prodaju voće a radnici stoje u redovima za kiselu supu sa nudlama za poneti.

Vang je, međutim, bio ubeđen da može da im veruje nakon što mu je kompanija rekla da će uraditi kompletnu proveru porekla kandidatkinje i da će on imati pravo na obeštećenje ako bude postao žrtva prevare.

I zato je platio predujam i upoznavanja su počela.

U nekoliko dana upoznao je sedam žena u različitim prostorijama za „sastanke na slepo“ dok ga je pažljivo nadziralo osoblje agencije.

Postavljao je pitanja odakle potiču, da li su ranije bile udate i da li imaju decu.

Privukla ga je osma žena koju je upoznao.

Nadao se da će naći neku koja već nije bila udata, bez dece, i koja je malo mlađa od njega.

„Takođe se oblačila veoma jednostavno“, priseća se on.

„Delovala je introvertno i iskreno.“

Sreli su se četiri-pet puta svaki put na samo osam do deset minuta.

On kaže da su imali stroga uputstva da ne razmenjuju telefonske brojeve niti bilo kakve detalje u privatnim porukama, inače će u protivnom biti novčano kažnjeni.

Nakon dva ili tri dana on je prelomio da je ona ta prava i složio se da plati pozamašnu cenu za nevestu.

„Potrošio sam više od 300.000 juana (44.000 dolara)“, kaže on, sa hrpom pravnih dokumenata izlizanih od čitanja u rukama da to i dokaže.

„Ako uračunate i svadbeni banket i sve ostalo, potrošio sam oko 400.000 do 500.000 juana.“

Čitav proces je dokumentovala agencija za bračno posredovanje na nizu raskošnih fotografija, koje takođe koristi da oglasi svoje usluge na kineskim društvenim mrežama.

Na videu se par drži za ruke na crvenom tepihu i smeška dok romantična muzika svira u pozadini.

Svega nekoliko meseci otkako su stupili u brak, počeli su da se pojavljuju uterivači dugova, tvrdeći da im ona duguje novac.

Vang je postao sumnjičav i želeo je da zna šta je joj sakrila od njega.

Pregledao je njen telefon i pronašao detalje iz njenog bivšeg života, njenu krštenicu i bivše bračne dokumente.

Kad ju je suočio sa svim tim, ona mu je ponudila razvod, ali je odbila da vrati ijednu paru od novca za otkup neveste.

On kaže da je pokušao da pronađe agenciju odgovornu za sklapanje njegovog braka, ali kad se vratio u njihove kancelarije, video je da su se oni naprosto spakovali i nestali.

Iz njegovog iznajmljenog stana u Guijangu, preko puta glavnog distrikta u kom se nalazi većina ovih agencija, Vang sada provodi vreme praveći video snimke za društvene mreže u kojima pokušava da upozori druge muškarce šta bi moglo da im pođe po zlu.

U Guijangu je teško naći agenciju čije je osoblje voljno da govori za medije.

Šef jedne agencije pristao je da razgovara sa nama u njihovim kancelarijama – mada nas je njegov poslovni partner zamolio da odemo.

Unutra se nalazio crveni tepih prekriven veštačkim laticama spreman za prosidbu.

On nam je rekao da se par dogovorio da se venča svega nekoliko sati pre nego što smo stigli.

„Postoji ogromno tržište za brakove na brzaka u Kini. Pojavili su se tek u poslednje dve-tri godine“, rekao nam je on.

Agencije tvrde da se porodice ovde nisu strogo pridržavale politike jednog deteta, što znači da ova oblast ima veći korpus žena.

„Čak i ako je porodica dobila dve ili tri ćerke, i dalje bi pokušavala da dobije sina“, rekla je jedna od njih za BBC.

Oni kažu da sada pokušavaju da upare te žene sa muškarcima iz centralnih pokrajina – poput Vanga koji živi u Hebeiju – a koji su relativno bogati, ali imaju manje žena oko sebe.

„Naši klijenti su slobodni da biraju koga god žele. Svrha naše firme je da pomogne ljudima da pronađu nekoga sa kim stvarno žele da budu.“

Jedan od oglasa garantuje budućim klijentima da je „tri dana sa pravim upoznavanjima bolje od tri godine zabavljanja“.

Vang sada provodi vreme pokušavajući da pomogne drugim žrtvama sličnih šema.

Njegov iznajmljeni stan pun je muškaraca koji ili traže vlasnike agencije koja ih je prevarila, ili pokušavaju da povrate gubitke od žena koje su pobegle nakon svega nekoliko nedelja braka.

Na krevetu na rasklapanje pored prozora, 59-godišnji Su Rulin iz pokrajine Đangsi izvlači brižljivo sakupljene dokaze iz crvene najlonske kese.

Potrošio je skoro 500.000 juana da pronađe sinu ženu preko agencije za „brak na brzaka“.

Zajedno su otputovali u Guijang - više od 1.000 kilometara dalje - a njegov sin se oženio samo sedam dana nakon što je prvi put upoznao buduću nevestu u prostoriji za „sastanke na slepo“.

Su kaže da je nakon što je brak ozvaničen, ona zahtevala da joj kupe ajfon i prebace joj oko 20.000 juana na račun da joj pomognu sa njenom firmom.

Takođe je tražila 120.000 juana za venčanicu i nakit, tvrdi on.

„Od nje sam tražio samo da se iskreno skrasi i živi sa nama“, rekao nam je on.

„Rekla je da želi kuću i ja sam pristao da je kupim za njih. Sve je bilo dogovoreno.“

Ali on kaže da je ona pobegla nakon što je živela sa njima manje od dve nedelje.

Nju je privela policija, a par je uspeo da se razvede.

On kaže da su vlasnici agencije za bračno posredovanje takođe bili uhapšeni u januaru ove godine, ali on je još u Guijangu gde pokušava da povrati neke od gubitaka.

Direktor agencije sa kojom je BBC razgovarao priznao je da ne postoje formalne provere porekla njihovih klijenata.

„Žene dovode lokalni agenti koji ih već veoma dobro poznaju. Oni znaju njihovo porodično poreklo zato što su često iz istog sela. Agent muškarca takođe obično veoma dobro zna muškarca.“

Oni nisu želeli da kažu koliko koštaju njihove usluge zato što su te informacije „poverljive“.

On jeste rekao da ako informacije koje je pružila bilo koja strana nisu istinite, onda klijent ima pravo da dobije povraćaj novca.

„Rekao bih da je više od 90 odsto onoga što nam naši klijenti govore ovde istinito“, tvrdi on.

„Imamo izraz ovde u Kini. Izmet jednog miša zaprlja čitavu zdelu supe. I zaista je tako. Redovno se sastajemo sa lokalnom policijom. Ako se ispostavi da je agencija za bračno posredovanje upletena u bračnu prevaru, biće pozvana na zakonsku odgovornost“.

To pruža vrlo malo utehe onima koji su izgubili ušteđeni novac.

„Nisam mogao da zamislim da će se, ako agencija naplaćuje toliko mnogo za uslugu, lokalni agent u njenom rodnom mestu proverava njeno poreklo a kompanija nudi toliko mnogo garancija, ispostaviti da su informacije o ženama na kraju potpuno lažne“, kaže Vang.

On je sada maltene pomiren sa gubitkom.

I najviše krivi sebe zato što je pao na prevaru.

„Samo žene sa problemima bi pristale na ovu vrstu venčanja na prepad.“

On je klečao pred policajcima u Guijangu moleći ih da mu pomognu da povrati novac, a čak je i putovao u Peking da pozove vlasti da urade više u borbi protiv ovog tipa kriminala.

Ove slučajeve je teško krivično goniti, kaže Fan Binge, advokat koji je radio na velikom broju njih.

Pod jedan, kinesko zakonodavstvo ne priznaje konkretno krivično delo koje pokriva ovu vrstu bračne prevare i zato, da bi podnela krivičnu tužbu, žrtva mora da dokaže da je cilj njihovog supružnika od početka bio da joj uzme novac.

„U slučajevima na kojima sam radio, osumnjičene često tvrde da su iskreno želele da se udaju i žive dobrim životom, ali su shvatile da nisu kompatibilne, svađale su se i odlučile da okončaju vezu“, kaže on.

„U takvoj situaciji, granica postane nejasna. Probleme u odnosima je teško osporiti".

Još je teže povratiti novac od lažnih agencija za bračno posredovanje, koje se često zatvore čim dovoljno zarade.

Vang je uspeo da povrati deo novca, ali ne sve.

„Nakon što prođete kroz ovakvo nešto, nisam siguran da i dalje želim da se ženim. Već mi je ranije bilo teško da nađem nekoga. A sad sam potrošio jako mnogo novca. Neću razmišljati o tome sada.“

Vangov život i životi muškaraca u njegovom stanu deluju kao da su u limbu.

„Utrošene su dve godine, a čak i sada i dalje ne znam kad mogu da se razvedem od nje“, kaže on, zatrpan pravnim dokumentima.

„Ne znam kada će ovo biti razrešeno i kad ću moći da započnem normalan život. Deluje kao da ovom nema kraja.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk