Kremlj dozvolio, pa zabranio jedinoj antiratnoj ruskoj partiji da učestvuje na izborima

Ruski antiratni političar Lev Šlosberg ove nedelje je osuđen na 11 godina i mesec dana zatvora u kaznenoj koloniji zbog „diskreditacije“ oružanih snaga zemlje i „širenja lažnih informacija“ o njima.

Ovaj 63-godišnjak, zamenik šefa jedine ruske liberalne antiratne partije Jabloko, pozvao je Rusiju da okonča rat u Ukrajini.

Potez je usledilo nedelju dana pošto je ruski Vrhovni sud zabranio Jabloku da učestvuje na parlamentarnim izborima sledećeg meseca, prvim koji će se održati od početka potpune invazije na Ukrajinu.

Partija je, iznenađujuće, bila registrovana u glavnoj ruskoj izbornoj komisiji za učešće na izborima.

Zašto je onda stranci sada zabranjeno učestvovanje?

Osnovana 1993, dve godine posle pada Sovjetskog Saveza, Jabloko je brzo stekla podršku zbog kritikovanja tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina i njegove politike, između ostalog i rata u Čečeniji, i čak je i pokušala da mu izglasa nepoverenje.

Tokom čitavih 1990-ih imala je poslanike u ruskom parlamentu Dumi, ali ih je izgubila 2003. godine i od tada nije imala parlamentarne zastupnike.

Kritičari su optuživali osnivača Jabloka, bivšeg zamenika potpredsednika vlade Grigorija Javlinskog, da je suviše oprezan u kritikama Kremlja kako bi sačuvao mesto za stranku unutar političkog sistema odobrenog od vlade.

Javlinski (74) je poznat po tome da ima dugogodišnji odnos sa Putinom, sa kojim se susreo u Kremlju 2023. godine da bi pokušao da ga ubedi da obustavi rat u Ukrajini, ali u tome nije uspeo.

Jabloko je optužen i da se više bori protiv opozicionih političara nego same vlade.

Tokom 2007. izbacio je iz stranke Alekseja Navaljnog, koji će postati neformalni vođa ruske opozicije.

Navaljni je umro u sibirskoj kaznenoj koloniji 2024. godine, a Javlinski je opet nastavljao da ga etiketira kao nacionalistu i populistu sve do samog kraja.

Dugogodišnji antiratni stav Jabloka nije uvek bio popularan među glasačima.

Kritikovao je rusku aneksiju Krima 2014. godine, za koju su ankete pokazale da je Rusi podržavaju, i vojnu operaciju u Siriji kasnije iste decenije.

Ali ankete pokazuju da 2026. godine protivljenje Jabloka ratu u Ukrajini, uprkos tome što je ono pažljivo formulisano da bi zaobišlo stroge zakone o cenzuri, stiče sve veću podršku.

Uz napade ukrajinskih dronova na rusku naftnu infrastrukturu i gradove daleko od fronta koji dovode do nestašice goriva i sve veće nervoze javnosti, procenat podrške Kremlju je u opadanju.

Ovog leta, podrška partiji Ujedinjena Rusija u Kremlju pala je na 33 odsto, prema provladinoj agenciji za istraživanje javnog mnjenja, što je njen najgori rezultat od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Pogledajte video: 'Nema goriva, vratimo se na konje' - novi trend na društvenim mrežama u Rusiji

Neke ankete pokazuju da Jabloko može da osvoji više od pet odsto glasova na parlamentarnim izborima, tako prešavši prag za sticanje poslaničkih mesta u ruskom parlamentu Dumi.

Tokom leta, partija je postala fenomen na društvenim mrežama, sa mladima koji su postavljali snimke sebe kako drže jabuke (značenje reči Jabloko na ruskom).

Kad bi Jabloko uspeo da dođe do poslaničkih mesta u parlamentu, to bi predstavljalo ozbiljan izazov za ruske vlasti, koje pokušaju da održe imidž nacionalne podrške Putinu i njegovoj politici.

Uz rast podrške za Jabloko, partija se u poslednjih nekoliko meseci suočila sa do sada neviđenom represijom prema njenim najpopularnijim političarima.

Više od desetine političara stranke uhapšeno je po optužbama za ekstremizam, a najistaknutiji među njima je Lev Šlosberg.

U avgustu 2026. doneta je odluka da joj se zabrani učešće na parlamentarnim izborima posle tužbe partije Rodina bliske Kremlju, koju su kritičari proglasili „apsurdnom“.

Rodina je optužila Jabloko da javno podržava ekstremističku organizaciju objavljivanjem materijala na svojoj internet stranici u podršci „međunarodnom LGBT pokretu“, koji je ruski Vrhovni sud 2023. godine proglasio ekstremističkim.

Optužila je i Jabloko za kršenje autorskih prava pošto je viši član stranke javno citirao tekst sovjetske pesme „Neka uvek bude sunce“.

Vrhovni sud je presudio u korist tužitelja.

Stotine mladih stajalo je ispred moskovske sudnice da bi podržali Jabloko, pevajući pesme i mašući zastavama.

Lider Jabloka Nikolaj Ribakov odbio je da spekuliše da li je iznenadni rast popularnosti partije bio poslednja kap za Kremlj, za kog se naširoko smatra da stoji iza odluke zabrane učešća na izborima.

Ali izgnani političar Ilja Jašin, bivši član Jabloka koji je izbačen iz stranke 2000-ih, svakako veruje da je upravo to slučaj.

„Očigledno je da se u društvu nagomilao veliki protestni potencijal i on sada traži ventil“, rekao je za BBC njuz na ruskom 10. avgusta.

„A čim se pojavi makar i najmanja pukotina, svi resursi se usmeravaju na nju. I vlasti pokušavaju da je zapuše.“

Jabloko se žalio na zabranu 17. avgusta, ali je Vrhovni sud odbacio žalbu, a više od njenih 30 pristalica je uhapšeno ispred suda.

„Ovo je bila imitacija sudskog procesa“, rekao je Ribakov pristalicama po napuštanju sudnice.

„Sud se nije bavio suštinom slučaja, niti ga je ona zanimala.

„Ali oni su svesni, i vi ste svesni, da je Jabloko uklonjen sa izbora zato što se zalažemo za mir i za slobodu.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk